Sadašnjost i budućnost interneta

Analitičari i investitori daju sve od sebe da predvide tačan smer razvoja globalne informacione mreže

Kako pokrivenost planete netom i dostupnost naprednih mobilnih uređaja raste, tako se povećava i broj ljudi na internetu. Procenjuje se da trenutno oko 2,4 milijarde korisnika ima pristup internetu. To je više od trećine svetske populacije. Najbitniji aktuelni trend je mogućnost povezivanja svakodnevnih predmeta oko nas – od vozila, kućnih i kancelarijskih aparata do odeće, alata, igračaka... Danas ukupan broj uređaja koji imaju pristup internetu gotovo da dostiže broj ljudi – oko sedam milijardi. Procenjuje se da će već do 2020. godine globalno postojati više od 50 milijardi uređaja s neprestanim pristupom internetu.

Ulaganje i dobit

Inovacije, entuzijazam i želja za tehnološkim napretkom su bespredmetne bez ulagača. Srećom, sve više kompanija koristi internet kako za obavljanje svog posla tako i za reklamiranje svojih proizvoda. Investiciona kompanija iz Silikonske doline Kleiner Perkins Caufield & Byers (www.kpcb.com) već više od četrdeset godina ulaže upravo u nove tehnologije i kompanije koje ih razvijaju i koriste. Gotovo da ne postoji hi-tech i IT kompanija za koju danas znate, a da je ova grupa nije pomogla na neki način. Pošto imaju smisla da prepoznaju kretanja na tržištu, njihova godišnja prezentacija o trendovima na internetu je obavezna lektira.

Procenjuje se da je tokom 2012. godine na reklame na internetu potrošeno oko 37 milijardi dolara, za reklame ciljane specifično za korisnike mobilnih platformi potrošeno je još četiri milijarde. Više od dve trećine oglašivača planira da tokom 2013. poveća svoj budžet za onlajn reklamiranje. Dok analitičari nisu voljni da se upuste u procenjivanje zarade koja je direktna posledica internet aktivnosti, zarada od društvenih mreža je merljiva vrednost koja već prevazilazi 10 milijardi dolara. Kako je ovo samo vrh ledenog brega zarade u mreži, provajderi sa sve većim žarom žele da dosegnu još veći broj korisnika i omoguće im brži i lakši pristup sadržaju.

Mnoge kompanije već uveliko pripremaju softver i sadržaj za internet brži od 1Gbit/s. Mozilla i američka Nacionalna naučna fondacija krajem juna objavili su ovogodišnje pobednike Ignite Challengea (mozillaignite.org), projekta za razvoj servisa i aplikacija koji pomažu razvoj i koriste mogućnosti ultra brzog interneta budućnosti. Visoka brzina i transfer ogromne količine podataka nisu samo želja tehnofila nego potreba koja je sa svakom godinom sve veća. Kako sve više ljudi koristi internet, količina sadržaja koji kreiraju ti korisnici eksponencijalno raste. Tako se od 2006. do 2011. godine deo prometa na internetu koji pokriva samo razmenu slika i sadržaja na društvenim mrežama povećao devet puta na vrednost od 1,8 zetabajta (1,1 bilion GB). Promet ove godine biće veći od 3,8 ZB, što je pogotovo impresivno ako se uzme u obzir da se procenjuje da svi podaci na internetu broje 2,84 ZB. Razlog je naravno sve lakša razmena starih i uvođenje novih formata. Do prošle godine niko nije pomišljao na direktnu razmenu filmova dok ih danas ljudi uzimaju zdravo za gotovo. Snapchat (snapchat.com) je odličan primer ovog neverovatnog rasta. Aplikacija je postala široko prihvaćena sredinom prošle godine sa oko 2 miliona podeljenih slika dnevno, deset meseci kasnije delilo se više od 150 miliona komada sadržaja. Godine 2007. korisnici YouTubea su svakog minuta uploadovali oko šest sati videa na sajt, danas je ova vrednost iznad 100 sati svakog minuta. Servisi za online video-nadzor u cloudu kao što je Dropcam, iako su relativno mladi, već imaju veći promet od YouTubea. Prognozira se da će do 2015. godine internet promet u društvenim mrežama premašiti vrednost od 8 ZB godišnje, ali i da će ukupni statični kapacitet sadržaja interneta biti veći od 8,6 ZB, do 2020. godine ova vrednost će doseći 40 ZB.

Društvene mreže samo su deo podataka na internetu: tu su sadržaji sa drugih sajtova, e-banking i transakcije, GPS informacije sa mobilnih uređaja ili merenja sa klimatskih senzora. Brzina dolaska novih podataka na internet je toliko velika da je 90 odsto od ukupnih informacija na netu stvoreno samo u poslednje dve godine. Ovolika količina podataka stavlja pred stručnjake dva izazova: postavljanje infrastrukture sposobne da isprati rast interneta i pametno iskorišćenje informacija na internetu.

Šta će sačinjavati tih 40 ZB podataka na internetu 2020. godine? Ironično, zabavni sadržaj i društveni mediji biće najmanji deo, tek jedna desetina – oko 4 ZB. Petina će biti posvećena integrisanim sistemskim i medicinskim podacima. Ovde se računaju automatizovani podaci koje prikupljaju senzori, kako u mašinama, tako i na i u ljudskim bićima. Četvrtina interneta biće servisi za obradu velikih količina podataka, a ostalih 45 odsto ili 18 ZB biće sirovi video-snimci raznih sistem za nadgledanje. Procena je da, zbog količine materijala, na godišnjem nivou neće biti obrađeno više od 3 odsto ovih video-snimaka. Ipak, ultrabrzi internet i superračunari koji obrađuju gomilu sistemskih podataka, informacija iz društvenih mreža i raznih transakcija biće u stanju da predviđaju kretanje tržišta i društvene trendove, ali i da pospeše korelaciju bitnih naučnih sadržaja. Interesantno, pretpostavlja se da će tek devetina podataka biti trajno pohranjena u oblaku, a dve devetine biće procesirane ili privremeno pohranjene.

Zvuk i podaci

Neprestana fascinacija slikama i video-klipovima skrenula je pažnju sa jednog neočekivanog trenda. Zvuk je ponovo u modi, pogotovo među korisnicima koji internetu pristupaju preko mobilnih uređaja. Bilo da se radi o skladištenju zvučnih fajlova ili servisima za glasovnu komunikaciju preko interneta, ovaj segment je tokom proteklih godinu dana doživeo veliku ekspanziju. Slično je i sa sistemima koji razmenjuju podatke različitog tipa, poput aplikacije za ocenjivanje restorana i slično.

Što se društvenih mreža tiče Facebook je nastavio da povećava broj korisnika i dalje je neprikosnoveno prvi među društvenim mrežama. Najveća društvena mreža ima više od 1,1 milijardu aktivnih korisnika, 68 odsto njih pristupa mu sa mobilnih uređaja, a 60 odsto uloguje se svakog dana. Prosečni korisnik ima preko 200 prijatelja i svakog dana uploaduje se 350 miliona fotografija. Ipak, Facebook je zabeležio pad u udelu ukupnih korisnika društvenih mreža. Zapravo, bolje je da se kaže da su tokom 2012. sve mreže imale višestruko veći rast od Facebooka. Mreže kao što su Twitter, Tumblr, Google +, Linked In, Pintrest, Instagram pa čak i Myspace osetno su povećale broj korisnika.

Dok mnogi stručnjaci upozoravaju da ljudi otkrivaju preveliki deo svoje privatnosti na internetu, istraživanja govore suprotno. Prema podacima kompanije Ipsos, prosečni korisnik slobodno deli oko 24 odsto svojih ličnih podataka preko društvenih mreža. Velike oscilacije u ovim vrednostima primećuju se na nivou nacija. Tako ova vrednost u Indiji i Indoneziji iznosi više od 50 odsto, a u Saudijskoj Arabiji i iznad 60 procenata. SAD je na 15 odsto, većina zemalja Zapadne Evrope je oko 10 odsto. Najprivatniji ljudi na internetu su Japanci koji, pored sveg „diskutabilnog” sadržaja na internetu poreklom iz te zemlje, dele tek oko pet odsto svojih ličnih podataka s ostalim korisnicima.

Mobilni pristup

Verovatno najbitniji trend u poslednjih godinu dana je što su mobilne platforme preuzele primat u pristupu internetu u odnosu na desktope i laptope. Od sredine prošle godine većina korisnika pristupa internetu sa mobilnih uređaja. Naravno, to ne znači da više od tri četvrtine korisnika interneta to radi ekskluzivno preko smartfona i tableta, već samo da ukupan broj mobilnih korisnika premašuje ukupan broj ljudi koji pristupaju netu preko PC-a.

Globalno, broj korisnika smartfona nastavlja da raste sa preko 1,5 milijardi aktivnih pretplatnika što je porast od čak 31 odsto. Ipak za bum u mobilnom segmentu najodgovorniji su tableti koji su se pojavili na sceni 2010. godine i od tada zabeležili eksplozivni porast. Početkom 2012. prodaja tableta premašila je prodaju desktop konfiguracija, a do kraja godine i prodaju notebookova. Istina, podaci za početak 2013. godine govore da su netebookovi ponovo na vrhu sa oko 45 miliona prodatih uređaja u prvom kvartalu, a desktopi i laptopi ponovo su izjednačeni sa 35 miliona uređaja.

Od ove godine prati se još jedan novi, difuzni segment tržišta sa za sada nezgrapnim imenom „nosivi, pokretni i drugi” aparati. Ovde spadaju proizvodi kao što je Google Glass, razni satovi, narukvice i senzori koji komuniciraju s mobilnim uređajima, ali i integrisani računarski sistemi u kućanskim aparatima, automobilima, motorima, pa čak i letelicama. Trenutne prognoze kažu da će do 2015. godine pristup internetu preko TV-a, automobila i kućnih aparata, na globalnom nivou, premašiti pristup putem PC-a.

Pravci...

Naveli smo kako stvari stoje sada i kakve su kratkoročne projekcije, ali kakva je dugoročna budućnost interneta? Jedini tačan odgovor je da to niko ne može da zna, ali moguće je nagađanje. Društvo Internet Society (www.internetsociety.org) ima dva zadatka – da obezbedi slobodu i neutralnost interneta kao i da iskoristi internet za unapređivanje ekonomskih, obrazovnih i društvenih potreba ljudi širom sveta. Ovo društvo je nedavno objavilo svoje vizije potencijalnih smerova razvoja interneta. Nažalost, većina vizija daleke budućnosti nije svetla. Određeni broj ovih distopijskih vizija najavljuje internet iscepkan u lokalizovane intranetove sa minimumom ili bez ikakve međusobne komunikacije. Čak i optimistični model „zajedničkog rezervoara” sa slobodnim protokom informacija i otvorenošću platformi koji bi omogućili svim korisnicima da neprestano pomažu evoluciju postojećih i razvoj novih tehnologija upozorava na problem snažne kontrole korporacija čije tehnologije su na snazi.

Trenutno je predvidljivo samo da će internet nastaviti da raste i bude sve bežičniji. Na nama je da obratimo pažnju na opasnosti u njegovom organizovanju i regulisanju.

Dragan KOSOVAC