Obrada audio datoteka sa sigurnosnim mehanizmom

Zamislite da svi programi imaju ovako „bogatu” sekciju sa podešavanjima

Ako pogledamo deceniju, deceniju i po unazad i „fiksiramo” se na alate za obradu zvuka, videćemo jasnu metamorfozu. Na početku, ovi programi bili su limitirani količinom radne memorije, da bi zatim ubrzano krenuli da koriste hard disk kao igralište za svoje alate i svitu efekata. Najlepše od svega je to što je odavno postignuta mogućnost učitavanja izvornih datoteka i vršenje obrade, a da se pritom osećate krajnje sigurno jer znate da program neće zabrljati originalni fajl.

U teoriji to jeste tako, ali šta kaže praksa? Kaže da korisnici često završavaju sa izmenjenim originalnim datotekama, čak i u slučajevima kada su ih samo učitali u program i potom izašli iz njega. Modifikacije možda jesu minorne i za većinu običnih smrtnika neuočljive/nebitne, ali postoje. Radikalan slučaj javlja se u situacijama kada nešto radite na određenom segmentu učitane datoteke. Dešavalo se da prilikom snimanja promene bivaju vidljive i na delovima na kojima se nije radilo. Od te boljke pate i komercijalna i free to use ostvarenja.

Kada kažemo „interfejs je spartanski”, baš na nešto ovako mislimo

Autor WaveShopa za svog pulena tvrdi da je bit-perfektan i da s njim ovakvih problema nećete imati. On datoteke učitava direktno u memoriju (ironija, baš kao što se nekada radilo) i ne vrši apsolutno nikakve izmene na originalnom fajlu. Možete mu raditi šta god vam je volja, implementirati baš sve dostupne obradne alatke, ali će njegova struktura ostati netaknuta. Promene se snimaju isključivo na zahtev korisnika, i to bez prčkanja po neobrađivanim delovima radne datoteke. Prilično zanimljiva koncepcija. Naravno, zbog rada direktno iz memorije program je pravi Brzi Gonzales, a ukoliko budete koristili njegovu 64-bitnu verziju, omogućiće vam otvaranje datoteka većih od 4 GB.

Upravljački interfejs programa je sve samo ne impresivan. Sve izgleda kao neka generička aplikacija za Windows 9x i ni na koji način ne ukazuje na to da je reč o alatu koji ima šta da ponudi. Tako je na ulazu omogućeno prepoznavanje gotovo 30 manje-više korišćenih formata zapisa. Nije nad svima omogućena obrada (čitaj: snimanje), ali je važno napomenuti to da se na listi nalaze MP3, OGG, WAV, FLAC, AIFF, VOC i mnogi drugi formati. Obrada podrazumeva upotrebu klasičnog waveform prikaza, koji opet zbog nebrige autora o vizuelnoj komponenti programa izgleda kao da je sišao sa monohromatskih monitira. Na svu sreću, osnovne obradne radnje obavljaju se brzo i jednostavno. Postavljanje markera može da se vrši mišem ili preko prečica sa tastature, tu su dugmići za kontrolu toka reprodukcije, baš kao i za „loopovanje” materijala. Ako ste barem jednom imali prilike da radite u programu za obradu zvuka, premisa WaveShopa vam je poznata.

Program podržava svega 15-ak „audio filtera”, odnosno obradnih radnji koje ne podrazumevaju obično seckanje delova datoteka. Tako se zvuk može pojačati, možete mu se promeniti format (iz mono u stereo, sa 44 kHz na 22 kHz i slično), tu je i mogućnost normalizacije, ubacivanja dodatnih kanala, resemplovanja, apliciranja Fade In/Out efekata, invertovanja itd. Ništa spektakularno i fancy, ali opet dovoljno za kućnu upotrebu.

Ukoliko „pucate” na program za obradu zvuka koji donosi precizan sistem cut-copy-paste, ima najosnovniji set radnih filtera i pritom je brz kao munja, WaveShop je potencijalno dobar izbor. Obaška to što je besplatan i što postoji u 64-bitnoj verziji, a donosi i famozni bit-perfekt sistem koji čuva integritet originalnih datoteka. Ako izuzmemo to što mu je interfejs prepotopski, jedina prava mana je nemogućnost snimanja MP3 datoteka. Učitati ih možete, a možete im i dušu vaditi seckajući ih i prevrćući tamo-amo kroz opcije, samo ćete rezultate rada morati da snimite u nekom drugom formatu. Sve to u vremenu kada za format MP3 znaju i kuhinjski aparati. Eh...

Vladimir PISODOROV