Besplatno preuzimanje MP3 numera

Kada bi svaka sekcija sa opcijama izgledala ovako...

Svi se slažemo da je „otkriće” MP3 formata dovelo do revolucije u poimanju digitalnog zapisivanja muzike. Na deset puta manjem prostoru ponuditi kvalitet koji je veoma blizak originalu zaista je dostignuće za medalju. Iako su čistunci od početka govorili da numere uskladištene na ovakav način nisu ni približno zadovoljavajućeg kvaliteta za „istančano uho”, korisnici su naprosto poludeli. MP3 pesme postale su dostupne svima, pa čak i za preuzimanje ondašnjim, modemskim konekcijama. To je dovelo do nezadrživog razvoja programa za „deljenje” muzike. Nicali su kao pečurke posle kiše i svi su se protiv zakona borili na isti način – ko može da nas spreči u tome da „vlasnicima” originalnih diskova dozvolimo da dele numere sa ostatkom komune, govorili su autori? Pa makar one dolazile i u MP3 formatu...

Muzička industrija je uzvratila udarac – jako i putem sudskih sporova praktično je pogasila sve servise koji su nudili deljenje muzike. Jedan po jedan, programi su nestajali, dok su se zainteresovani našli u čudu šta se to dešava. Nakon kratkog zatišja, na scenu je stupio iTunes, pojavio se YouTube, pa je preuzimanje MP3 numera na klasičan način nekako palo u zaborav. Tako je bilo sve dok se nije pojavio MP3jam, program koji korisnicima, pazite sad dobro, nudi legalno preuzimanje komercijalnih MP3 datoteka! Na koji se način to radi, pročitajte u nastavku teksta.

Iz sekcije Downloads možete podsetiti šta ste to u poslednje vreme preuzeli

Susret sa programom prvi put ostavlja vas u čudu. Upravljački interfejs je sveden, neko će reći da je urađen u non-Aero maniru, izdvaja se svega nekoliko opcija, a sve neodoljivo podseća na (na primer) internet browser namenjen korisnicima mlađeg uzrasta. Postoje svega dva taba – Search, gde se upisuje željena fraza kojom se usmerava pretraga, i Downloads, putem kojeg pratite šta ste od materijala preuzeli. Sredina ekrana ostavljena je za ispis pomenutih informacija, dok se u donjem delu nalaze komande za kontrolu toka reprodukcije. Ništa fancy, samo dugmad Play/Stop i Forward/Previous, kontrola jačine zvuka i seekbar. Sekcija sa podešavanjima je takođe spartanska i pored promene jezika interfejsa (među pet ponuđenih jezika srpskog nema), nudi samo mogućnost setovanja skladišnog direktorijuma.

Search linija nagoveštava da se pretraga može vršiti na osnovu imena izvođača, naziva numere ili albuma. Još u neverici, odlučili smo da se okušamo unevši naziv trenutno veoma popularne numere. Već posle nekoliko ukucanih slova, program nam je ponudio „preporučene pogotke”, dok se po pritiskanju dugmeta Search centralni deo ekrana napunio podacima. Iako smo tražili određenu pesmu, rezultati se pojavljuju u okviru pronađenih albuma. U prevodu, to znači da možete „izvući” samo pesmu koju ste tražili ili jednim klikom preuzeti čitav album na kojem se ona nalazi. Pored originalnog albuma, u listi pogodaka našle su se i razne kompilacije i remiksi koji su sadržavali traženu numeru. Svaka numera pre preuzimanja može se poslušati, a nije redak slučaj da se pored pogodaka „iscrtava” originalni omot za album. Ovde moramo da dodamo da pretraga uspešno juri kako svetske tako i domaće hitove. Usluga je kompletna, rekli bismo.

Upravljački interfejs neodoljivo podseća na internet browser za najmlađe

Osim osnovnih informacija o pesmama (naziv, dužina trajanja i izvođač), korisniku se ne nudi mnogo toga na uvid. Najviše nedostaje podatak o kvalitetu kompresije, odnosno bitrateu. Prema rečima autora programa (koji nisu baš previše pričljivi), MP3jam traženu numeru preuzima u maksimalno dostupnom kvalitetu. Ako postoji zapis u 320 Kbit/s, takav će biti prioritet, a tek u slučaju njegovog izostanka kvalitativna lestvica se spušta - 256, 192, 128 itd. Rečeno funkcioniše u praksi, ali ipak bi bilo bolje da se ovaj podatak pojavljuje na ekranu i da je potom moguće uraditi sortiranje na osnovu kvaliteta i tek tada se odlučiti na ručno preuzimanje. Mi smo stara škola.

Naposletku, ostaje da vidimo kako sve ovo zapravo radi? Odakle programu tražene pesme kada od vas ne zahteva registraciju i folder pun MP3 numera koji ćete deliti sa ostatkom komune? Stvar je jednostavnija nego što se zapravo misli. Naime, MP3jam zapravo koristi YouTube sadržaj kao izvor. I sami znate da se sa ovog servisa, a uz pomoć naročitih programa, mogu preuzimati kako video spotovi tako i njihove audio komponente. MP3jam očigledno koristi tu činjenicu, a sve nudi u lepo dizajniranom korisničkom okruženju, koje je udobno, sigurno i ekstremno brzo. Pretpostavljamo da se u slučaju traženijih numera preuzimanje ne vrši direktno sa YouTubea, već se podaci negde keširaju i direktno prosleđuju korisniku. Međutim, čak i kada u vatru bacite „čupanje” i eventualnu konverziju, korisnik to jednostavno ne oseća na svojoj koži. Sve numere koje smo preuzeli na hard disk su sletele praktično momentalno (download link nam je „širine” 10 Mbita).

Da li je zaista legalno ili ne? Zid iza kojeg su se sakrili autori programa je prepoznatljive strukture. Ako numere već postoje na servisu YouTube i ako se odatle mogu skidati (doduše, ne direktno), zašto bi bilo problema sa njihovim besplatnim korišćenjem „na drugoj strani”? Bez ikakve obrade i dorade, audio komponente se prosleđuju zainteresivanima, a pošto već postoje u free obliku, problema ne bi trebalo da bude. Sigurno je da morate paziti šta radite sa numerama nakon preuzimanja, ali... Nismo pravnici, a pogotovo nismo stručnjaci za zamršene odnose koji poslednjih godina vladaju na polju autorskih prava, deljenja, menjaže... Zasad se niko od relevantnih činilaca ne buni (čak ni Google), pa ćemo korišćenje programa označiti nalepnicom „trenutno sigurno”.

Vladimir PISODOROV