Karateka je ona igra koju igrate kada na raspolaganju imate samo pola sata. Izlazite u devet, sada je osam i trideset, a već ste spremni za izlazak – upalite Karateku i provedite zabavnih trideset minuta.

U pitanju je rimejk istoimene igre iz daleke 1984. godine. Originalna Karateka je prva igra Džordana Meknera, autora koji je pet godina kasnije postao slavan kao tvorac prvog Princa od Persije, a kasnije je napravio i veoma cenjeni The Last Express. Rimejkom Karateke se vratio na scenu, prvi put posle igre The Sands of Time iz 2003. godine.

Nažalost, radnja je previše svedena – likovi nisu nimalo razrađeni, a zaplet maltene i ne postoji. Cela priča deluje kao (posebno ogoljena) završnica nekog mnogo lepšeg animiranog filma, što je velika šteta, jer je režija međuanimacija dobra, a ni ostale tehničke karakteristike ne zaostaju. Zato je atmosfera veoma zabavna – iz očiglednih razloga podseća na „Mulan”.

U Karateki iz 1984. godine idete sleva nadesno i borite se sa zlim nindžama ili tako nešto, sa ciljem da spasete princezu koju je zarobio glavni zli nindža. Slično je i u rimejku. Za razliku od klasičnih akcionih igara, ovde ne možete da se krećete slobodno, već samo idete pravo. Igra se sastoji od tridesetak borbi, svaka samo sa po jednim protivnikom. I to je sve što se tiče gejmpleja.

Borbe su izvedene solidno, mada su i one jednostavne – prvo blokirate protivničke udarce, pa ako ste u tome uspešni dolazite u priliku da uzvratite. Dakle, fajt se ne svodi samo na button-mashing, već sve vreme morate da budete koncentrisani, što je zabavno. Isto tako, odziv na komande je dobar i sve teče veoma glatko. Ipak, iako ima dosta specifičnih protivnika, mislimo da Karateki nedostaje malo više raznovrsnosti, što je ujedno i najveća mana gejmpleja.

Pošto igra traje samo pola sata, imate samo tri života. Kada kažemo tri života, mislimo doslovno – igru počinjete u ulozi princezine životne ljubavi, a kada poginete, nastavljate kao budistički monah. Ako i on umre, ostaje vam samo dobroćudni village idiot. Igra vas sve vreme ocenjuje, što zapravo određuje njenu pravu prirodu – poenta je u tome da princezu spasete u ulozi njene životne ljubavi (pošto nam, po njenom izrazu lica, deluje kao da bi više volela da ostane u zatočeništvu nego da je spase seoska luda). Cilj je i da osvojite sve achievemente, na primer onaj koji zahteva da ne primite nijedan udarac. Igra je baš zbog toga zgodna za popunjavanje manjih rupa u dnevnom rasporedu.

Aleksandar ĐURIĆ