Far Cry 3

Šta se dešava onda kada mladi, bogati i nadobudni američki japiji preteraju sa paraglajdingom, parasejlingom, plovidbom i iživljavanjem po Pacifiku i padnu u šake piratima na ostrvu koje ne postoji na kartama? Ako mama i tata ne plate otkup, postaju sapun ili hrana za termite. Ako se jedan od njih zove Džejson Brodi, izmigoljiće se gusarima, stupiti u kontakt sa lokalnim plemenom, spojiti tribalnu kulturu sa „gung-ho!” stavom iz Staloneovih filmova i postaće legenda i zamajac priče poslednje AAA igre u plodnoj 2012. godini. Tako automatski dobija privilegiju da se pojavi u krupnom planu na naslovnoj strani „Sveta kompjutera” (doduše, januarskog broja, jer igru zbog datuma izlaska i rokova štampe nikako nismo mogli da prikažemo u decembru).

Far Cry 3 je gigantski sandbox FPS sa RPG elementima, koji ima više zajedničkih elemenata sa Skyrimom nego sa prve dve igre u serijalu. Ostrvski raj/pakao, pored dugačke storije od 38 ogromnih misija, sadrži i teretni voz opcionog sadržaja, čiji se neki elementi (lov na divlje životinje i crafting) mogu smatrati delimično obaveznim. Pitome i divlje životinje integralni su deo ostrvskog ekosistema – opasniji primerci (divlji psi, komodo zmajevi, tigrovi...) automatski će napadati sve što im se nađe u blizini. Njihovim tamanjenjem i dranjem (kao u Assassin’s Creedu 3) dobijaćete kože, od kojih ćete praviti torbice, rance, novčanike, fišeklije, tobolce i druge kontejnere za loot generalnog tipa i za svaku kategoriju municije. Ovaj sistem je pomalo banalan jer na ostrvu ima ljudi, sela i prodavnica u kojima se može kupiti raznovrsno egzotično automatsko oružje, kao i municija. Umesto da lepo kupite „Hello Kitty” ranac, moraćete da jurite bufala, jer jedino novčanik od njegove kože može da primi 10.000 dolara (prethodni „tier” od ajkule ima limit 6 K). Branje biljaka zarad pravljenja health injekcija i drugih borbenih tonika ima više smisla.

Ako logiku craftinga ostavimo po strani, ostatak aktivnosti vanredno je zabavan i stoji u organskom konktekstu priče i napredovanja kroz igru. Penjanjem na gigantske radio-antene i uništavanjem uređaja za ometanje otvarate segmente GPS mape ostrva. Osvajanjem piratskih uporišta otvarate stanice za brzo kretanje po ostrvu i sigurne kuće za dopunu municije i prodaju vendor treša... Igra je puna i mini-questova vezanih za likvidaciju specifičnih pirata, lov na tačno određenu životinju tačno određenim oružjem, a tu su i komponente skupljanja plemenskih relikvija i pisama japanskih vojnika iz WWII za igrače željne sekundarnog lorea. Ukratko, gde god da kročite, ima nešto da se radi, što sadržaj single playera kod igrača koji voli da igru odradi 100 odsto može da produži za nekoliko desetina sati.

Najuspeliji element storije i postavke igre je generalno karakterizacija likova, a posebno njihova evolucija. Od hipster kukavice koja voli paraglajding i troši tatine pare, Džejson Brodi će tokom igre odrasti u plemenskog ratnika-oslobodioca, koji u konfliktnim situacijama ne šapuće: „Oh my god”, već ih pozdravlja sa: „Hell yeah!” Profil i performans Vasa Montenegra, trejdmark negativca igre, još je upečatljiviji – Vasa Crnogorac, koji zapravo nije Crnogorac već Latinos, polupani je ćelavi sociopata/psihopata koji uživa u zvuku svog glasa i koristi svaku priliku da vas podseti na čuvenu kliničku definiciju ludila. Biće vam žao kada ga konačno budete koknuli...

Single player, koliko god bio dobar, čini samo jednu stranu ove bogate trostrane balade – posebna kooperativna kampanja za četiri igrača i klasičan kompetitivni multiplayer predstavljaju logičan sledeći korak nakon tridesetak sati story kampanje. Co-op i multiplayer dele progresiju po multiplayer nivoima (1–75) i borbene loadoute, tako da efektivno čine jednu organsku celinu.

Multiplayer je manje-više klasičan. Baziran je na napredovanju po nivoima i otključavanju loota i specijalki, podržava maksimalno 18 igrača, nema namenske servere (partije hostuju igrači, što mečmejking automatski namešta) i ima četiri moda: Team Deathmatch, Domination, Transmision i Firestorm, od kojih su poslednja dva hibridi koji podsećaju na modove HQ i Demolition iz CoD-a (respektivno) sa prstohvatom Dominationa. Co-op donosi posebnu, striktno linearnu mini-kampanju koja se dešava šest meseci pre avantura Džejsona i kompanije. Ovo je Far Cryjev ekvivalent CoD: Black Ops II modu Zombies, u kojem se umesto zombija borite protiv pirata.

Ubisoft + online = nezgodna kombinacija, reći ćete i bićete delimično u pravu. Oba moda pate od problema sa Ubisoftovim matchmaking serverom koji se nekad zaglupi i igrače beskonačno drži u lobijima. Problemi sa online komponentom igre utiču i na single player, što možete rešiti stavljanjem servisa Uplay (obavezan za single i za multi igranje) u offline mod ili kupovinom igre u Reloaded marketu. Ubisoft je obećao da će ovo srediti pečom.

Broj igrača u oba moda takođe nije naročito impresivan – u nedelju popodne, nakon tri dana eksploatacije (do kada je solidan broj igrača-frikova kompletirao single player kampanju), na serverima je bilo približno 2000 ljudi u jednom trenutku, što u poređenju sa 55.000 Black Ops II igrača (u ekvivalentnom periodu) nije cifra koja daje beskonačnu veru u budućnost multiplayer komponente igre. Dakle, ako planirate da odrešite kesu za original jer mislite da vam Far Cry 3 na duže staze može zameniti Battlefield 3/Black Ops II/Planetside 2, razmislite još jednom, snažno.

Miodrag KUZMANOVIĆ