Još jedan multimedijski plejer iz linije Classic

Ako izuzmemo blago tweakovan upravljački interfejs, MPC – HC (levo) i MPC – BE (desno) gotovo su identični

Ima ih kao mrava, popularniji su i od Mesija, a opet se na softverskoj pijaci pojavljuju kao pečurke posle kiše. Uz audio plejere, konvertore, browsere i „pregledače” slika, video plejeri su sigurno najrasprostranjenija fela u etru. Ima ih svakakvih – besplatnih, komercijalnih, „nabudženih” i izgladnelih, a među njima se izdvajaju oni iz serije Classic...

Windows Media Player je multimedijski plejer koji dolazi sa Windowsom. Nije nešto specijalno naoružan opcijama i mugućnostima, ali obavlja posao i korisnika ne opterećuje suvislim komandama i zakukuljenim upravljačkim interfejsom. Ipak, za svakodnevno korišćenje nedostatak pratećih mogućnosti i oslanjanje na sistemske resurse nisu dovoljni, pa korisnici brzo prelaze na alternative. Jedna od njih je i Media Player Classic, projekat koji je Windowsovom plejeru udahnuo nov život i dao mu jednu sasvim novu dimenziju. Ovaj plejer izrađen je na jezgru originalne verzije 6.4, dodatno je operisan od nepotrebnih funkcija, zauzima neverovatno malu količinu sistemskih resursa, a opet donosi pregršt funkcija koje Microsoftovo čedo ni dan-danas nema. Za njegovog naslednika sigurno ste čuli. To je Media Player Classic – Home Cinema. Lagan, pouzdan, jednostavan za korišćenje, a „ispod haube” rika lavova i topot hiljade konja...

Kako to obično biva, u razvojnom timu dolazi do neslaganja oko daljeg razvoja projekta, grupa se cepa i nastaje projekat blizanac – Media Player Classic – BE. Isprva kršten kao Black Edition (sada skraćenica BE nema nikakvo značenje), prema rečima autora, ova verzija MPC-a u najmanju ruku donosi sve što i HC, „samo” su u pitanju optimizovaniji kôd, bolja integracija za kodeke, te još manji hardverski zahtevi koji obezbeđuju pokretanje HD sadržaja i na sistemima koji su opremljeni inferiornim hardverom (čitaj: prenosni računari sa integrisanim karticama i procesorima s jednim jezgrom).

Zaista, na prvi prelet po opcijama stvarno se ne može zaključiti gde leže poboljšanja. Na meniju je standardan dijapazon mogućnosti – od puštanja DVD filmova, preko reprodukcije MKV fajlova, pa sve do koketiranja sa audio datotekama. Fajlovi se mogu povući i sa lokalne mreže, a jedino što nedostaje jeste opcija otvaranja arhiviranih filmova. Kada je reč o pratećim opcijama, tu su snimanje screenshotova reprodukovanog materijala (sa podrškom za izradu thumbnail prikaza), automatsko povlačenje tekstualnih prevoda sa neta, mogućnost korišćenja širokog dijapazona grafičkih filtera za peglanje slike, definisanje ponašanja programa nakon završene reprodukcije (mnogi vole da im se računar isključi) itd.

Osim optimizacije koja je vidljiva na slabijim mašinama, najveća novina ove edicije MPC-a je izgled korisničkog interfejsa. Konačno je rečeno zbogom Windows 9x look&feelu, i to samo zahvaljujući blagoj promeni izgleda kontrolnog toolbara. Takođe, ovde detektujemo i tri nova dugmeta koja služe za manipulaciju audio strimovima i prevodima, odnosno ukazuju na to da li je aktiva grafička akceleracija. Sve ostalo je identično kao u ediciji HC. Kada je reč o kvalitetu prikaza, po defaultu i bez korišćenja filtera nema apsolutno nikakve razlike između verzija HC i BE, što znači da je u pitanju vrhunski obavljen posao.

Iz nekog razloga autori programa ponašaju se krajnje tajanstveno kada je u pitanju Media Player Classic – BE. Uz mršav changelog i prilično neinformativan sajt (osim ako ne znate ruski jezik), teško možete nešto više da saznate o razvoju projekta, promenama u tekućoj verziji i prednostima u odnosu na takmaca. Kako su u pitanju besplatna ostvarenja koja su veoma slična i na papiru i u praksi, zaista je veoma teško doneti konačnu odluku. BE je nov projekat i valja sačekati još malo da vidimo kako će se stvari odvijati, mada je već sada jasno da je u pitanju vrhunski video plejer, koji se može naći i u x64 i u portabilnoj varijanti.

Vladimir PISODOROV