Mnogima od nas svideli su se portabilnost i niska cena koju donose netbook računari, ali ne i njihove slabije performanse. Šta sve možemo uraditi da poteramo svog mališana da „trči” brže?

Pojavom netbook računara 2007. godine dodatno je popularizovana konzumacija prenosnih računara, koju su tokom osamdesetih godina prošloga veka doneli notebook (laptop) računari. Pored ekstremne portabilnosti, za njihovu veliku popularnost među korisnicima zaslužna je i prilično niska cena. Kao što znamo, uz nisku cenu obično ide i neka „kvaka”, a sa netbook računarima to su slabije performanse zarad smanjenja gabarita i potrošnje energije.

Primećeni problemi

Pored objektivno slabijih performansi hardvera, subjektivni problemi koji se mogu primetiti uglavnom su vezani za ono što korisnici nazivaju „tromost sistema” ili „loša odzivnost”, a što se posebno primećuje pri korišćenju nekoliko programa istovremeno. Pored već pomenutih malih dimenzija i potrošnje, bitno je naglasiti to da su niže performanse direktna posledica prvobitne namene ovog tipa računara. Naime, oni se pre svega upotrebljavaju za mobilnu kancelariju i surf, te su projektovani tako da imaju sporije komponente, pa su stoga lošije performanse i razumljive.

Šta se može promeniti?

Kada su u pitanju nešto zahtevniji korisnici, lošije performanse od potrebnih nisu prihvatljive, osim ukoliko je stanje apsolutno nepromenljivo. Srećom, kada se radi o netbook računarima, to nije slučaj. Performanse se mogu poboljšati promenom jedine dve izmenljive glavne (core) komponente – hard diska i memorije. Da se ne bi smanjila autonomija baterije, ugrađeni hard disk na 5400 obrtaja poželjno je zameniti SSD diskom, a ne hard diskom koji radi na 7200 obrtaja, a memoriju proširiti na maksimalno podržanu od strane memorijskog kontrolera procesora. Ta investicija može biti prilično isplativa kada se uzme u obzir odnos cene i dobijenih performansi u odnosu na performanse računara pre promene.

Prava mera memorije?

Kao što se može videti po modelima ovog tipa računara koji se nalaze u prodaji, kapaciteti memorije koji se u netbook računarima mogu naći obično su 1, 2 ili 4 GB, što nas navodi na zaključak da je maksimalna veličina podržane memorije 4 GB. To i jeste tačno, ali ne za sve platforme na kojima se ovaj tip računara zasniva. Samo netbookovi sa novijim tipovima procesora podržavaju do 4 GB memorije po memorijskom slotu, dok oni sa starijim tipovima podržavaju maksimalno 2 GB, što je veoma bitno s obzirom na to da velika većina netbook računara zbog smanjenja dimenzija ima samo po jedan memorijski slot.

Da biste bili sigurni, pre kupovine se obavezno upoznajte sa maksimalnim kapacitetom koji podržava platforma na kojoj je zasnovan računar koji posedujete ili planirate da kupite. Takođe, bitno je uzeti i memoriju odgovarajuće brzine u megahercima (ili bržu, ako je cena povoljna ili memoriju dobijate besplatno). Podrazumeva se, naravno, i da ćete proveriti da li je memorija u računaru tipa DDR2 ili DDR3.

Zamena hard diska SSD-om

Što se SSD-a tiče, sudeći po brzinama trenutno dostupnih modela, nema potrebe kupovati SATA 6.0 model jer se razlika može videti samo u RAID konfiguracijama, čega kod netbookova nema.

Zbog performansi računara bitno je uzeti disk sa kapacitetom većim od ukupnog kapaciteta svih podataka koji se drži na tom računaru, uključujući tu i sam operativni sistem, kao i programe. Zbog visoke cene SSD-ova mora se realno proceniti potreba i uzeti disk koji će zadovoljiti potrebe, ali ne i prevelik. Ukoliko to finansije dozvoljavaju, kapacitet diska treba da bude dvostruko veći od ukupne veličine sadržaja, a nikako manji od jedne i po veličine tog sadržaja (pod uslovom da se zauzeće neće drastično menjati). Što se tiče maksimalne veličine, gornja granica praktično ne postoji, osim one finansijske (koja nije ni zanemarljiva).

Posle zamene hard diska SSD-om obavezno je podesiti operativni sistem tako da optimalno koristi novi uređaj, jer ćete tako SSD-u znatno produžiti vek! Konkretno, potrebno je isključiti automatsku defragmentaciju i uključiti tzv. trim funkciju. Više o tome možete pročitati u rubrici „Servis” u SK 3/2011 (http://goo.gl/6kM3J).

Objektivni test brzine

Na objektivnom testu merili smo brzine nekoliko različitih operacija, na osnovu kojih se može utvrditi ubrzanje, i to na trenutno aktuelnoj prosečnoj netbook test-mašini HP Mini 210 3010sm sa procesorom Atom N570, hard diskom na 5400 obrtaja i 1 GB RAM-a. Kao zamenske komponente korišćeni su Kingstonova memorija KHX1866C11S3P1K2/4G (jedan modul od 2 GB iz para od dva) i Kingstonov V+200 SSD. Rađena su merenja brzine instalacije 32-bitnog Windowsa 7 Ultimate Edition, instalacije drajvera za model test-računara koji smo koristili i vreme boota mašine nakon završene instalacije operativnog sistema i drajvera.

Sa standardnom konfiguracijom, vreme instalacije Windowsa bilo je oko 23 minuta, za instalaciju drajvera bilo je potrebno oko 14 minuta, dok je za boot takvog sistema bio potreban oko minut. Zamenom hard diska SSD-om, pri čemu je memorija ostala na 1 GB, vreme potrebno za instalaciju Windowsa palo je na oko 19 minuta, vreme instalacije drajvera skraćeno je na oko 12 minuta, dok je za boot takvog sistema bilo potrebno oko 55 sekundi. Sa hard diskom zamenjenim SSD-om i memorijom na maksimumu, što je za ovaj model bilo 2 GB, instalacija Windowsa trajala je neznatno (tridesetak sekundi) kraće, ali je zato vreme potrebno za instalaciju drajvera smanjeno na oko 11 minuta, dok je vreme potrebno za boot računara bilo neznatno smanjeno – na oko 50 sekundi.

Subjektivni test brzine

Na subjektivnom testu brzine rada uporedili smo osećaj (ne)lagodnosti koji smo imali sa standardnom konfiguracijom i lagodnost korišćenja računara nakon ugrađivanja bržih komponenata. Iako je kod subjektivnog testa teško napraviti gradaciju, smatramo da se razlika jasno vidi, kako pri osnovnom korišćenju tako i kod zahtevnijih zadataka. Počevši od banalnih stvari kao što je otvaranje Windows Explorera, preko zahtevnijih kao što su rad sa nekoliko programa istovremeno, pa sve do istovremene instalacije programa, u kombinaciji sa korišćenjem nekoliko programa, sistem je sveukupno bio znatno odzivniji nego sa originalnim hard diskom na 5400 obrtaja i količinom memorije od 1 GB. Moramo samo napomenuti to da će se razlike najviše videti kod zadataka koji direktno zavise od brzine pisanja po disku i čitanja informacija sa diska, te količine radne memorije, dok će zadaci koji u većoj meri zavise od radnog i grafičkog procesora davati utisak sporijeg rada, mada će u stvari i te operacije za nijansu brže raditi nego pri radu sa originalnim komponentama.

• • •

Kada uzmemo u obzir to da je prosečna veličina potpuno ažuriranog Windowsa 7 Ultimate (koji zauzima najviše mesta, inače treba staviti neku slabiju verziju), sa programima koje je realno imati na netbook računaru i određenom količinom ličnih podataka, oko 30 GB, investicija bi se svela na SSD veličine oko 60 GB i 2 GB radne memorije, odnosno 4 GB za računare koji podržavaju toliku količinu. To podrazumeva trošak od oko 8000 dinara za SSD i oko 1100 dinara za 2 GB memorije, odnosno oko 1800 dinara za 4 GB. Naravno, u odnosu na potrebe svakog pojedinca, potreban hardver, kao i cene, mogu da variraju. U svakom slučaju, pre nego što se upustite u ovakvu nadogradnju, preračunajte se da li vam se sve to isplati.

Primera radi, najveći deo ubrzanja donosi SSD disk, tako da se apgrejd može odigrati u dve etape – prvo zamena hard diska SSD-om, a zatim povećanje memorijskih kapaciteta. Iako povećanje memorijskih resursa ne donosi drastičnu razliku u brojkama, subjektivno je osećaj pri radu dosta bolji sa većom količinom memorije, a tržišne cene radne memorije nisu visoke.

Poslednje što moramo napomenuti jeste to da će rezultati varirati u zavisnosti od zamenskih komponenata za koje se budete odlučili. S obzirom na to da se radi o procentualnim ubrzanjima, ne treba se nadati čudu, već očekivati realan rezultat bržeg rada i komfora u prenosnoj kancelariji.

Petar LONČAREVIĆ