Internet 2011.

Godina 2011. bila je na mnogo načina prelomna po pitanju razvoja i uticaja Interneta

U poslednjih godinu dana svetskoj mreži više smo pristupali preko uređaja koji nisu PC, a sam Internet nepovratno se uvukao u sve pore društva, ostvarivši još veći uticaj na politku, ekonomiju, vojsku, rad obaveštajnih službi itd.

Iz godine u godinu analitičari predviđaju postojanje Interneta na sve više različitih uređaja. Sada smo povezani putem pametnih telefona i tableta, ali će, kako kažu, njega biti i na frižiderima, veš-mašinama, tosterima, ogledalima, električnim stolicama i slično.

Međutim, kada kažemo Internet svuda, mislimo na ovogodišnji trend njegovog povezivanja sa društvom i društvenim procesima, direktnije i više nego ikada. Ova neminovnost već neko vreme postoji kao proces, ali je 2011. definitivno godina Interneta. Važni politički događaji, pogotovo s početka godine, bili bi svakako nesagledivi bez razmatranja uticaja Interneta.

Internet je zašao u sve pore društva toliko da je teško utvrditi kada je samo služio kao superbrzi informativni auto-put, koji praktično u realnom vremenu obaveštava globalno društvo o krupnim događajima u raznim delovima sveta, a kada je postao neophodna osnova da se nešto uopšte i desi.

Konkretno, Arapsko proleće, ali i kasnija društvena previranja (poput aktuelnih globalnih Occupy protesta) ne bi imali pretežno uspešan efekat da za komunikaciju nije korišćen Internet, jedino što je on sada postao nosilac raspoloženja, rasadnik društvene atmosfere. Akteri su dobijali na broju jer se njihov zanos viralno širio Internetom, a ostatak sveta je kroz net aktivizam pružao podršku. Internet je postao toliko važan da je egipatski režim čak pokušao da ga ugasi. Autoritarni režimi se koprcaju, njihove kolege sa zapada cele godine imaju problema da se prilagode, a tako će ostati i u budućnosti.

Koliko su društvene mreže postale važne vidi se po tome što CIA, čiji izveštaji predsedniku Obami stižu poput dnevnih novina, megalomanski prati globalne aktivnosti korisnika.

A ako za nekoliko godina čujete izjavu „U vojsci sam bio u trećoj hakerskoj”, to ne mora da se desi dok gledate naučno-fantastični film. U proteklih godinu dana sajber ratovanje se intenziviralo toliko da je hakerski sukob Kine i Amerike postao tehnološki ekvivalent hladnom ratu. Kina je hakovala Google, mreže američke vlade i vojske, kao i privatne kompanije povezane sa vojskom. Istovremeno, Amerika od ove godine ulaže mnogo više u razvoj tehnologija za sajber ratovanje. Cilj je da se, na primer, dođe do tehnologije koja bi omogućila da bespilotne letelice i avioni „ispaljuju” hakerske kodove kao projektile.

Ni poslovni svet nije bio pošteđen, a tu se direktan uticaj na korisnike više osetio. Svakako se najviše izdvaja nezapamćen upad koji je u aprilu naterao Sony da isključi Playstation Network, kada su privatni podaci miliona korisnika bili izloženi zloupotrebi.

Kada je hakerisanje u pitanju, dominirale su dve grupe: LulzSec, koji je, kako se ispostavilo, stvorio samo prolazni hype, i Anonimusi, grupa koja postoji već izvesno vreme, a koja je odavno prerasla u novi društveni pokret koji se bori za svoju verziju društva inspirisanu otvorenošću i transparentnošću koje nudi Internet. Sledeće godine, budite sigurni u to, Anonimusi i teme u vezi s njima nastaviće da pune naslove i mainstream medija.

Ipak, vest ovog tipa kojoj je s pravom posvećena najveća pažnja vezana je za WikiLeaks. Ova organizacija došla je u posed tajnih diplomatskih depeša koje nisu otkrile ništa spektakularno, ali jesu dokazale milion priča koje su bile predmet raznih spekulacija. Na kraju, bio je potreban ogroman medijski damage control od strane vlada zapadnih zemalja radi očuvanja legitimiteta. Takođe, sigurno je i to da su diplomate imale mnoge neprijatne sastanke posle WikiLeaks skandala.

Još jedan trend koji se pominje već neko vreme kao presudan vezan je za cloud computing. Dok se neki još dogovoraju oko definicije ovog pojma i prisutnosti tehnologije znatno ranije nego što se o njoj govori, ostaje činjenica da svi počinju da čuvaju slike, video klipove i muziku u oblaku. Tamo se seli i posao, radi lakše saradnje i povezivanja, kao i sigurnijeg čuvanja podataka.

Ako je u nekom aspektu ovaj moderni, internet princip napredovao, to je onda muzika. Dobro osmišljeni poslovni modeli mnogih inovatora na ovom polju doveli su do otvaranja muzičke industije. Koristi od „muzike iz oblaka” ne osećaju se kod prosečnih korisnika na ovim prostorima, ali će, kao i uvek, inovacije iz centra doći i do periferije.

Onaj ko je imao prilike da proba neke od ovih servisa zna da nikad nije bilo lakše naći muziku i pristupiti joj sa bilo kog uređaja. Pobednici su Spotify, Shazam i Pandora, ali za njima ne zaostaju ni Last.fm, kao i ostali. Google i Amazon prikazali su manje društvenu, a više privatnu viziju budućnosti muzike na računarima i drugim uređajima, ali se barem zasad čini da više nema uspeha bez društvene povezanosti. Upravo su zato društvene mreže i zavladale svetom.

Dve web destinacije obeležile su Internet 2011. godine. To su Facebook, koji nastavlja da bude centralna (često i jedina) online tačka, sada sa oko 800 miliona korisnika, i Google sa svojom zakasnelom društvenom mrežom koja je dokaz toga da bez društvene platforme nema ni internet dominacije.

Upravo zato Facebook i Google vladaju Internetom, koji sve više postaje igralište za najjače. Pravila određuje sve manje aktera, ali mnogi nemaju razloga da se žale. Ovakve kompanije stvorile su ekosisteme koji vam omogućavaju da rastete zajedno s njima ukoliko prihvatite da igrate po jasnim pravilima.

Google Plus još je predmet interesovanja ljudi koje zanima tehnologija, dok Facebook postaje sve veći i haotičniji. Pod pritiskom konkurencije koja u tehničkom smislu i po pitanju korisničkog iskustva stvari radi na bolji način, kao i pod teretom 800 miliona korisnika, Zakerberg i kompanija počeli su mnogo da greše. Facebook često baguje i „čudno se ponaša”, a, da bude još gore, većina korisnika promene karakteriše negativnim stavovima. Naravno, ovo neće skinuti Facebook sa trona ni sledeće godine, a Googleu tek predstoji da nađe načine da podstakne socijalnu aktivnost svojih korisnika.

Kod nas Facebook caruje i ove godine. Google Plus ima dovoljno korisnika da bi bio zanimljiv. Bilo je i nešto malo hakovanja. Malo se desio i Occupy. Ili su to bili slučajni prolaznici?

Trebalo je da dođe i Paypal. To se nije desilo ove godine, a verovatno ćemo ga čekati i cele sledeće godine. Bitno to da se nekako snalazimo, a imamo i više volje za to – ukinuta je i carina na robu naručenu preko Interneta, samo uz jedno ali: ako je cena proizvoda veća od 75 dolara, sve ostaje po starom.

Ipak, na neki način više se kupuje preko Interneta. Ako se neki globalni trend proširio na domaći Web, tu su različiti groupon sajtovi – neki su bolji, drugi gori, jedni manje spamuju, ostali više, ali svi u skladu sa već oprobanim receptom.

Ivan VESIĆ