Intel Embedded and Labs Europe Open House Event, Šenon, Irska, 16. mart

Zahvaljujući Intelovom pozivu, imali smo prilike da prisustvujemo nesvakidašnjem i veoma zanimljivom događaju – „danu otvorenih vrata” u jednoj od Intelovih laboratorija. U pitanju je najveća razvojna laboratorija u Evropi, koja je smeštena u Šenonu u Irskoj. Tema konferencije bila je integrisano računarstvo (embedded computing), odnosno ugrađivanje računara u skoro sve što nas okružuje.

Priroda uređaja sa ugrađenim računarima se menja. Pre dvadeset godina to su bili samostalni uređaji koji su obavljali neku funkciju. Danas su to uređaji koji su povezani na Internet i kojih je sve više. Predviđa se da će ih do 2015. godine biti 15 milijardi, a u Šenonu je jedna od Intelovih laboratorija koja se bavi aspektima njihovog uvođenja u naš svakodnevni život. Ta laboratorija osnovana je 2001. godine, a danas je najveća u Evropi. Sve vreme na njenom čelu je Džonatan Volš, koji je njen osnivač i koji ju je okupljenim novinarima i predstavio.

Martin Kerli (Curley), direktor Intel Labsa u Evropi, objasnio je položaj tog ogranka u okviru Intel korporacije. Intelove laboratorije u Evropi čine mrežu, koja je najavljena pre dve godine u Evropskom parlamentu. Tada su zapošljavali 800 ljudi, a danas ih u 24 laboratorije ima 1200. Intelove laboratorije ne samo što se bave istraživanjima i unapređuju kompaniju, već teže i tome da Evropu učine inovativnom zajednicom, liderom u istraživanju, i tako unaprede i samu Evropsku zajednicu. Evropa je na prvom mestu kada je reč o naučnim publikacijama, ali kasni u svim ostalim aspektima inovativnosti, što ove laboratorije treba da promene. One postoje širom Evrope (u nekim zemljama ih ima i po nekoliko), a prednjače po broju u Irskoj i Nemačkoj, zatim sledi Francuska, gde se šire. Poslednja laboratorija osnovana je u Bukureštu.

Martin Kerli, direktor Intel Labsa u Evropi

Intelove laboratorije imaju dve agende – istraživačku i inovacijsku. Tri ogromna trenda kojih se pridržavaju su digitalna transformacija, masovna saradnja i održivost razvoja. Kada se radi o digitalnoj transformaciji, Martin Kerli smatra da je u toj oblasti najjače digitalno beleženje slike. Citirao je Mura (čiji je zakon u oblasti čipova i dalje na snazi), koji je rekao da će uređaji sa ugrađenom elektronikom promeniti društvo. Elektronika je promenila mnoge oblasti, od istraživanja genoma do pravljenja automobila, jer simulacije omogućavaju ono što je ranije bilo nezamislivo. Tako Intel stalno razmišlja o načinima da u društvo uvede nove usluge.

Istraživanjem mikroprocesora bave se laboratorije u Nemačkoj, Poljskoj i Španiji, a postoji velika saradnja između Braunšvajga i Barselone. Tamo se istražuju procesori koji će na tržište doći tek za koju godinu. Emuliraju se čipovi pre nego što krenu u proizvodnju, što znatno ubrzava proces. Radi se na cloud kompjuteru sa jednim čipom koji ima 48 jezgara, kodnog imena Rock Creek, koji smo videli na prošlom CeBIT-u.

Svakodnevni protok informacija doveo je do toga da je probijen limit jedinica označenih petabajtima. Intel zbog toga već razmišlja u okviru eksabajta (redosled veličina: mega, giga, peta, eksa) i radi na superkompjuteru koji je planiran za 2020. godinu. Njegova primena bi, recimo, bila u lečenju bolesti na molekularnom nivou, bez upotrebe antibiotika. Kada se radi o istraživanjima i inovacijama u oblasti zdravstva, Intel ima cilj da „omogući ljudima da kvalitetno stare, gde god da se nalaze u svetu”.

Sistem baziran na Intelom procesoru nadzire informacije dobijene putem senzora i javlja vlasniku kuće promene ili omogućava kontrolu sa udaljene lokacije

Martin Kerli Intelovu tendenciju za unapređivanje Evrope po pitanju inovativnosti vidi u kreiranju „digitalne Evrope” kroz uvođenje e-usluga (poput digitalne vlade, digitalnog zdravstva, digitalnog doma, digitalne pismenosti, uvođenjem širokopojasnog Interneta...). Naveo je Sloveniju kao izuzetan primer primene digitalnog zdravstva. Intel sarađuje sa FI alijansom (Future Internet – Internet budućnosti) kako bi Evropa došla na lidersku poziciju u razvoju Interneta budućnosti.

Sve te inovacije nikako ne bi bile moguće bez masovne saradnje. Intel Labs je u Irskoj, u saradnji sa Irskim narodnim univerzitetom, osnovao Innovation Value Institute. U okviru tog instituta sarađuje oko 50 firmi, uključujući tu i američke kompanije. Ova industrijska i akademska saradnja ima cilj da istraži, razvije i primeni nove modele upravljanja i inovacije u informatičkoj industriji. Inovacija mora da bude „otvorena”, jer više od 80 odsto dolazi izvan firme. Zbog toga je bitna i saradnja. Takođe, promenila se i uloga konzumenta – korisnik je nekada bio objekat istraživanja, a danas je on taj koji je inovator. Univerziteti, vlade i početnički biznisi sada sarađuju u inovaciji. Na taj način postižu ono što svako od njih pojedinačno ne bi uspeo. U ovom veku protok znanja biće ono što je bitno i što će pokretati inovativnost, dakle biće „sirova nafta 21. veka” koju treba rafinisati.

Naravno, današnje društvo transformisano je iz pukog ekonomskog u društvo koje mora da se bavi i održivošću razvoja, pa tako postoji Intel-SAP, zajednička laboratorija u kojoj se razvijaju rešenja za održivi razvoj. U pogledu održivosti, Irska je jedan od lidera. Tako je prošle godine u toj zemlji 50 odsto energije došlo iz farmi vetra. Irska vlada podržala je projekat takozvanog „pametnog okeana”. Naime, u okeanu postoji mreža čiju osnovu čini infrastruktura bežične komunikacije, putem koje komuniciraju brojni uređaji sa ugrađenim računarima, poput senzora u vodi koji se nalaze u bovama i napajaju se solarno, rutera baziranih na Atomu... Martin Kerli vidi Evropu budućnosti kao osnovnog snabdevača električnom energijom, a Irska će biti jezgro te tehnologije.

Capgemini uređaj za merenje potrošnje električne energije u kući

Sledeću prezentaciju održao je Ton Stenman, potpredsednik Intel Architecture grupe i generalni direktor Embedded and Communications grupe. Integrisani računari su svuda oko nas. Neka rešenja su očigledna, a neka su toliko duboko zakopana da ne možemo da ih prepoznamo. Zbog toga izjava da tehnologija nije zaista prisutna dok ne nestane potpuno ima smisla. Ne radi se o tome da tehnologija zaista fizički nestane već da je više ne primećujemo. Mi svakodnevno interagujemo sa stvarima koje imaju integrisane računare, a da toga nismo ni svesni. Primećujemo opšte prisustvo tehnologije tek onda kad ona prestane da funkcioniše. Zbog toga cilj i jeste da sve to savršeno radi.

Intel se fokusira na nekoliko faktora, kako bi bilo omogućeno funkcionisanje. Svi uređaji sa integrisanim računarima konektovani su na mrežu. Ta povezanost omogućava da se njima upravlja iz daljine, ali isto tako moraju da budu sigurni i energetski štedljivi. Pored hardvera, neophodan je i softver. Samo kombinacija dobrog hardvera i softvera pruža izuzetno korisničko iskustvo.

Intelove laboratorije koje se bave integrisanim računarima koncentrišu se na četiri oblasti – doživljaj korišćenja, proširivanje inteligencije na razne oblasti poslovanja, konektovane putnike i komunikacionu infrastrukturu.

Lego sistem za prezentaciju koji od 2D slike na kutiji u realnom vremenu pravi 3D prikaz složene igračke

U okviru doživljaja korišćenja nalaze se i digitalni znakovi (digital signage – digitalni bilbordi, ekrani). Oni povećavaju zadovoljstvo kupca kroz bogatiji i ciljani doživljaj kupovine. Interaktivnost dovodi i do povećanja prodaje, za šta je primer Lego. Na konferenciji je izložen njihov interaktivni ekran koji snima kutiju pakovanja kockica i u realnom vremenu prikazuje 3D model složenog proizvoda iz kutije, onako kako kupac okreće kutiju. To je dovelo do povećanja prodaje većih pakovanja Lego kockica. Izložen je bio i ogroman Adidasov digitalni zid koji kupcu omogućuje da pregleda sve patike koje su u ponudi, da ih rotira i pomera u realnom vremenu ili da njihov izgled prilagodi svom izboru.

Kada se radi o proširivanju inteligencije, naveden je primer pametne električne mreže. Radi se o pametnoj infrastrukturi koja je konektovana. Demonstriran je uređaj za kontrolu energije u kući koji meri potrošnju i optimizuje upotrebu električne energije. Društvo mora da se transformiše kako bi bilo efikasnije, čime će se smanjiti i emisija gasova staklene bašte.

Konektovani putnici su tema koja postaje sve aktuelnija kako auto-industrija počinje da ubacuje računare u vozila. Automobili su sada izvor zabave i informacija, a svako vozilo predstavlja čvor u globalnoj mreži i ne samo da prima već i šalje podatke u mrežu. Intel sarađuje sa proizvođačima automobila kako bi se danas u vozilima napravila standardizovana infrastruktura koja će omogućiti apgrejd u budućnosti. Na taj način, naravno kada sva ta rešenja budu realizovana, neće biti potrebno kupovati novo vozilo da bi se omogućile te funkcije.

Adidasov interaktivni zid

Tu se dolazi do komunikacione infrastrukture – kako povezujemo sve veći broj uređaja tako i infrastruktura mora da raste. Korisnici se sve više kreću, pa se njihov broj pomera po planeti, u zavisnosti od događaja. Zato infrastruktura mora da bude skalabilna i da može dinamički da se rekonfiguriše. Neka od tih rešenja demonstrirana su na Mobile World Congressu u Barseloni (recimo, Sony-Ericcson).

Integrisano računarstvo je svuda oko nas, čak i ako mi mislimo da nije tako, a Intelove laboratorije omogućavaju novu generaciju uređaja sa integrisanim računarima. Oni danas prave platformu koju će brojni partneri da iskoriste kako bi napravili svoja rešenja budućnosti, a mi smo imali prilike da na ovom izuzetnom događaju zavirimo u tu budućnost.

Ivan ČABRILO