Ljudi u IT svetu

Svet informacionih tehnologija je najbrže promenljiv ekosistem na svetu. U centru njegovih inovacija nalaze se imena ne tako velikog broja ljudi, koji često ostanu u senci kompanija za koje rade. Koliko zaista znamo o njima?

Retki su vodeći ljudi kompanija u oblasti informacionih tehnologija čija imena i lik šira javnost poznaje. Verovatno većina zna ko su Bil Gejts (Bill Gates, Microsoft) ili Stiv Džobs (Steve Jobs, Apple), a malo manji broj njih prepoznao bi Marka Zakerberga (Mark Zuckerberg, Facebook) nakon velikog uspeha filma „Društvena mreža” („The Social Network”). Nesporno je da su ova trojica ostavila značajan trag na stanovnike planete, ali postoji veliki broj lidera u svetu IT-a koji su zaslužili jednako, ako ne i veće poštovanje. Situacija pomalo podseća na muzičku industriju – komercijalnost nekih autora doprinela je tome da njihove likove (ali i detalje iz privatnog života) poznaje veliki broj ljudi, dok neke njihove kolege (koje ovi prvi često ističu kao uzore) većina nikada i nije videla u medijima. Ipak, to nije jedina paralela koju možemo povući.

Bend je brend, a frontmen je...?

Pogledajmo na primer situaciju u kojoj je jedan bend nekoliko puta menjao postave i u svakoj od svojih inkarnacija iznedrio nekoliko vrhunskih muzičara, koji su kasnije veoma uspešno izgradili svoje karijere bilo kroz solo karijeru ili kroz rad u nekom drugom bendu. Ovakvih primera je mnogo, od grupe Deep Purple, čiji su članovi bili vodeća kreativna snaga bendova Rainbow i Whitesnake, preko još jedne britanske grupe Genesis, čiji su frontmeni Piter Gejbrijel i Fil Kolins izgradili veoma uspešne solo karijere i ostavili veliki trag na muzičkoj sceni. Sličnu priču imala je i grupa sa prostora bivše Jugoslavije – Bijelo dugme.

Peripetije sa članovima ovih grupa dobro su poznate široj javnosti, a odlasci pojedinih članova ovih bendova svaki put su (po)delili auditorijum. Neki su, po navici, kupovali narednu ploču originalne grupe uprkos tome što ih je napustio frontmen, ali su paralelno istraživali i šta u solo vodama ili u nekom drugom bendu radi njihov ljubimac. Brend originalne grupe je opstajao, ali je i brend muzičara pojedinca dobijao svoju početnu energiju. Zamislimo sada sledeću situaciju: kompaniju koja je kreirala vaš omiljeni internet browser napušta glavni kreator i osniva novu firmu koja počinje da se bavi istim poslom. Postavimo sada nekoliko pitanja. Da li vas uopšte zanima ko je glavni dizajner proizvoda koji koristite? Da li ćete zbog te promene početi odmah da pratite rad nove kompanije? Odgovori će biti šareni, ali nimalo slični onima koje bismo dobili ukoliko bi tema bila vezana za muzičku industriju.

No, da nije sve tako jednostavno pokazuje i skori odlazak Stiva Džobsa na medicinski preporučeno odsustvo. Pre dve godine, Džobs je već uzeo odsustvo da bi se podvrgao transplantaciji jetre. Trenutak kada je Džobs objavio svoj (privremeni) odlazak došao je u karakteristično dobrom trenutku za Apple, kada je prodaja proizvoda u svim kategorijama beležila rekorde u poslednjem kvartalu. Ipak, Džobsov odlazak uslovio je pad vrednosti akcija Applea na berzi u Frankfurtu za 7 odsto, i to prvog dana nakon zvaničnog saopštenja povodom ovog slučaja. Ovaj događaj kreirao je pravi talas reakcija u svetskoj javnosti. Stručnjaci iz oblasti ekonomije i informacionih tehnologija, kao i mnogi „obični” ljudi svih meridijana pitaju se da li će Džobsov odlazak usporiti razvoj novih uređaja po kojima je Apple prepoznatljiv. Građani potrošački veoma nastrojenih SAD, inače najvernija grupa kupaca Apple proizvoda, strahuju da će odlazak kreativnog lidera ugroziti kvalitet ideja koje su sastavni deo ove kompanije praktično od njenog osnivanja. Veliku odgovornost u narednom periodu imaće Tim Kuk (Tim Cook), koji je preuzeo dnevne dužnosti organizacije u kompaniji. Svoj kvalitet dokazao je i u prethodnom odsustvu Džobsa, a kompanija ga je nagradila uplativši mu za 2010. godinu skoro 60 miliona američkih dolara na bankovni račun, uz neobjavljenu količinu akcija.

Odlasci i zamene

Godina za nama i početak tekuće bili su veoma burni trenuci u industriji informacionih tehnologija. Stalna trka sa konkurencijom za što bolju ideju i stalni pritisak potrošačke javnosti za inovacijama „naterali” su neke kompanije da preduzmu jasne korake u vidu izmena ljudi na vodećim pozicijama. Navedimo prvo odlaske, koji jasno govore o namerama kompanija, ali i o odnosu prema dosadašnjem radu i učincima.

Prvi u nizu svakako je bivši CEO (engl. Chief Executive Officer, izvršni predsednik, direktor) HP-a Mark Herd (Hurd). On je u avgustu prošle godine podneo ostavku zbog tužbe za navodno seksualno uznemiravanje jednog od klijenata. Na sve ovo, kompanija je svom bivšem zaposlenom na konto dodala i optužbe za lažiranje finansijskih izveštaja. Sve bi to bilo relativno lako svarljivo da nije činjenice da Herd nije za pet godina, koliko je služio kao izvršni direktor u kompaniji, bio jedan od najodgovornijih, ako ne i najznačajnijih ljudi koji su doveli HP na mesto broj jedan u prodaji desktop i laptop računara. Herd je uspešno vršio i restrukturiranje kompanije, za vreme svoje vladavine bio je nemilosrdan u smanjivanju troškova uz optimizaciju zarada, što je uslovilo velika otpuštanja i smanjenje razlika u platama zaposlenih. Samo godinu dana pre nametnute ostavke, Herd je dobio prestižnu nagradu TopGun CEO koju dodeljuje renomirana agencija Brendan Wood International. Ako već niste namirisali sapunicu, zavalite se, slede još zanimljiviji detalji. Ubrzo nakon medijske hajke zbog otpuštanja Herda, u priču se uključuje CEO kompanije Oracle Leri Elison (Larry Ellison), Herdov dugogodišnji prijatelj sa tenisa. Njegovo saopštenje za „Njujork tajms” pravi je šlag na tortu: „HP je doneo najgoru odluku iz oblasti ljudskih resursa od kada su idioti iz kompanije Apple otpustili Stiva Džobsa (1985. godine – prim. ur.), rizikujući potpuno uništenje kompanije koje bi usledilo da se Stiv nije vratio i spasao ih.” U čitavoj pomenutoj zbrci, kako bi se osigurao od tužbe, HP je platio bivšem direktoru između 40 i 50 miliona dolara, od toga 12,5 miliona dolara u kešu. Samo nekoliko nedelja kasnije, Leri Elison pokazao je da njegova dugovečnost kao izvršnog direktora Oraclea nije proizvod priče već dela i unajmio je Marka Herda kao jednog od predsednika u svojoj kompaniji. Ako je neko pomislio da se tu priča završava, vara se. HP je nakon ove najave podneo tužbu protiv Herda i kompanije Oracle navodeći kao razlog činjenicu da je Herd učestvovao u kreiranju budućeg dvogodišnjeg plana kompanije i da ne postoji način da se ta znanja ne iskoriste u Oracleu. Da podsetimo, akvizicijom kompanije Sun Oracle je praktično postao konkurencija HP-u. U novonastaloj zbrci, elokventni Elison je svim medijima objavio da je ovaj akt HP-a udarac na saradnju između dveju kompanija i najavio prekid svih zajedničkih aktivnosti. Samo nekoliko dana kasnije tužba je odbačena, a u zajedničkom saopštenju navodi se da su se kompanije dogovorile oko buduće saradnje i da Herd može da nastavi kao predsednik u kompaniji Oracle. Jedino je morao da se odrekne nekih 30 miliona dolara, koliko mu je obećano kao otpremnina u akcijama. Ipak, onih 12,5 miliona je zadržao.

Odlazak direktora HP-a nije bio jedini. U prvih nekoliko dana tekuće godine, što je period kada se retko dešavaju veliki obrti ovakve vrste, desilo se nekoliko zanimljivih događaja, među kojima prednjači ostavka CEO-a kompanije AMD Dirka Majera (Dirk Meyer). Iako se kao razlog navodi dogovor između dve strane, tačni detalji razlaza ostaju nerazjašnjeni. Podsetimo da je Majer na ovoj funkciji proveo tek dve i po godine. Uprkos činjenici da je tek nekoliko nedelja pre ostavke svetu predstavljen prvi procesor AMD Fusion, kao i jasnim podacima da se Majer dobro držao u godinama velike ekonomske krize, vlasnici AMD-a su u saopštenju za javnost naveli da veruju u to da je moguće dodatno povisiti prihode. Između redova, neki analitičari ocenjuju da je ovaj potez pokazao eventualnu opciju prodaje AMD-a nekoj većoj kompaniji poput velike investicione kompanije iz Abu Dabija (ATIC, www.atic.ae), koja već sarađuje sa AMD-om u projektu fabrika GlobalFoundries.

Priču velikih odlazaka upotpunjuje i smena na čelu kompanije Google. Iskusni Erik Šmit (Eric Schmidt) na čelu američke kompanije je još od 2001. godine, kada su ga osnivači Googlea Leri Pejdž (Larry Page) i Sergej Brin (Sergey Brin) postavili na tu poziciju. Dugogodišnji menadžer u Sunu i Novellu tako je bio lider svih promena koje je Google unosio u svet IT-a u deceniji za nama. Poput ranije pomenutog Herda, a zajedno sa Stivom Džobsom, dobitnik je pomenutog priznanja TopGun CEO 2009. godine. U saopštenju kompanije navodi se da će ulogu vodećeg čoveka u kompaniji preuzeti osnivač Pejdž, dok će Šmit nastaviti svoj rad u funkciji izvršnog predsednika i raditi kao savetnik dvojici koosnivača. Zanimljivo je to da je u momentu kada je Šmit zaposlen u kompaniji čitava IT javnost brujala da je to bio potez dovođenja iskustva u kompaniju koju su vodili „klinci”, čije trogodišnje iskustvo u poslovanju nije moglo da se meri sa ambicijama tada ne tako velike kompanije. Od tada se mnogo toga promenilo, a Google je prošao nekoliko ciklusa koji su ga doveli među najveće kompanije, ali su ga učinili manje poželjnim mestom za rad. Nove start-up kompanije niču u Silikonskoj dolini i u njihovim redovima se traži mesto više.

Rasadnik talenata

Među značajnijim odlascima (otpuštanjima) iz Microsofta ističe se ono Boba Muglije (Bob Muglia), šefa odseka za serverske tehnologije. Nakon dve godine rada na toj poziciji, otkaz mu je na fin način uručio Stiv Bolmer (Steve Ballmer), CEO Microsofta. Ovakav razvoj događaja predstavlja iznenađenje, pre svega jer je ovaj odsek za vreme rada Muglije znatno uvećao udeo na tržištu i u vreme ekonomske krize beležio uvećanje profita. Očigledno, to nije bilo dovoljno i želja je kompanije iz Redmonda da se što bolje pozicioniraju u nastupajućoj borbi za dominaciju u „oblacima”. Uvereni da će novo lice (van strukture kompanije) doneti bolju budućnost u cloud computingu, vodeći ljudi Microsofta jasno su stavili do znanja koliko pažnje posvećuju ovoj tehnologiji.

U nastojanjima da dominira u ekosistemu gde se Google najbolje snašao, Microsoft je doneo još jednu odluku – odlučio je da otpusti Reja Ozija (Ray Ozzie), glavnog softverskog arhitektu kompanije (na toj poziciji proveo je čak pet godina). Nezadovoljni prodorom u oblake, lideri kompanije su ovim smenama pokazali posvećenost budućnosti i novim tehnologijama, što je korak koji se od njih svakako i očekivao.

Tihu zvezdu prelaznog roka predstavlja Džoni Čang Li (Johnny Chung Lee), čovek koji je dve i po godine proveo u kreativnom timu koji stoji iza Kinecta, a javnosti je poznat kao kreator mnogih proizvoda iz oblasti ljudske interakcije sa računarom. Šta će tačno Li raditi u kompaniji Google, za koju je potpisao nov ugovor, nije još jasno. Pozicija za koju je „prijavljen” nosi ime Rapid Evaluator(?). Ako je Google odlučio da uđe na tržište na kojem gospodare Nintendo i Microsoft, svakako je odabrao najboljeg čoveka za svoj tim.

Najzvučniji transfer svakako je prelazak Stivena Ilopa (Stephen Elop, na slici sa Bolmerom), bivšeg predsednika poslovnog odseka u kompaniji iz Redmonda, i njegovo postavljenje za izvršnog direktora finske Nokije. Ovakav potez nikoga ne treba da začudi – donedavni svetski lider u proizvodnji mobilnih telefona svih klasa slabo se snašao u ljutoj konkurenciji na polju pametnih telefona i promene u vrhu bile su očekivane. Okretanje Ilopu, čoveku koji je sa vrhunskim rezultatima vodio paket Office, znači jasan stav vrha finske kompanije ka razvoju strategije za povratak u vrh svetske proizvodnje prenosnih uređaja. Jedan od prvih koraka koje je novi glavni čovek preduzeo jeste konačno odbacivanje operativnog sistema Symbian kao primarne softverske platforme za svoje mobilne telefone, ali i delimično napuštanje OS-a u razvoju po imenu MeeGo (koji Nokia sponzoriše zajedno sa Intelom). Iznenađujuće, kompanija se okrenula proizvodu Ilopove bivše kompanije – Windows Phone 7 OS-u. Obrazloženja za takav potez ima zaista mnogo, ali je od svih najjasnije ono koje govori da je ovo partnerstvo dvaju kompanija okrenuto borbi protiv konkurencije u kompanijama Google (Android) i Apple (iOS).

Intel je saopštio da je razočaran odlukom Nokije da ostavi mali tim programera na projektu MeeGo, a njihovo razočaranje nisu umanjile ni Ilopove reči da je „MeeGo platforma koju Nokia vidi u budućim proizvodima koji će zameniti postojeće pametne telefone.” Pol Otelini (Paul Otellini), prvi čovek Intela, izjavio je da je, navodno, Microsoft dao Nokiji „neverovatnu” količinu novca, da bi obezbedio sigurnost za ovaj njihov strateški sporazum. Takođe, odmah je objavio da Intel već traži partnere za dalji razvoj platforme MeeGo i pohvalio doprinos zajednice koju uživaju otvoreni operativni sistemi. Prema njegovim rečima, da je na mestu Ilopa, svakako bi se odlučio za Android, a ne za Windows (Phone).

Predstavnici Nokije saradnju sa Microsoftom vide kao višestruko značajnu, a kao jedan od važnih planova navode onaj po kome bi proizvode sa WP7 trebalo da očekujemo u svim segmentima, uprkos dosadašnjoj strategiji Microsofta da WP7 načini isključivo premijum platformom. Napomenimo i to da je Ilop bio u razgovorima i sa kompanijom Google, ali je konačan dogovor sa Microsoftom bio izvesniji, pre svega zbog činjenice da bi spoj Google+Nokia značio kraj Microsofta na tržištu pametnih telefona. Verujemo da je Nokia ipak dobro zaradila i da će tek dobro zaraditi u procesu implementacije ove saradnje. Ostaje nam da sačekamo prvi Nokijin WP7 telefon i da iz prve ruke vidimo plodove ove iznenađujuće saradnje.

• • •

Zaključak koji se nameće je jasan – u centru promena koje pratimo svakodnevno u svetu informacionih tehnologija su ljudi. Kakav uticaj imaju pojedine odluke, možemo videti upravo na primeru saradnje Nokije i Microsofta – ubrzo nakon saopštenja da se Nokia okreće WP7 platformi, više od 1000 radnika u Finskoj odlučilo je da protestuje. Tada ste na Twiteru mogli da pročitate veliki broj komentara koji su bili usmereni protiv novonastale saradnje. Njihove proteste nije umirilo ni Ilopovo „udvaranje” (http://bit.ly/fbyiZT) programerima uz kopiranje Bolmerove poznate „pesmice”, čak se može reći i to da je veliki broj zaposlenih u Nokiji koji su konzervativnijih shvatanja ovakav nastup samo dodatno iznervirao.

Svet ljudi u informacionim tehnologijama ne razlikuje se mnogo od sveta koji ga okružuje. Ima nešto više štrebera nego što ste navikli, mnogo više glupih šala koje ne mogu nasmejati niti zabaviti ni one najnezahtevnije, ali u suštini – to je ona ista sapunica koju viđamo svakog dana. Svi likovi su tu: zle maćehe, dobra starija gospoda, unesrećene lepojke i u središtu svega glavna nagrada – moć i večna slava, koliko god večnost u informacionim tehnologijama može da traje.

Momir ĐEKIĆ