.rs

Vipov HSDPA+ • Kupci se osipaju • Telenor krenuo sa fiksnom • Još brži Internet kod SBB-a

Vip je konačno upotpunio svoju ponudu poslednjim delićem koji mu je nedostajao – mobilnim Internetom. Po svemu sudeći, čekanje se isplatilo jer je, za razliku od konkurencije koja nudi HSPA pristup, Vip dodao jedan plus.

Tehnologija HSPA+ je međukorak ka LTE, tj. 4G. Ona, u sadasnjoj fazi razvoja, omogućava prenos podataka do teoretskih 42 Mbit/s.

Od 16. februara HSPA+ je dostupan u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Kragujevcu i Nišu – gde živi 31 odsto stanovništva Srbije. Planirano je da do sredine ove godine usluga bude proširena na sve gradove sa više od 20.000 stanovnika, koji čine 58 odsto stanovništva Srbije. Treba napomenuti to da su svi HSPA uređaji kompatibilni sa novom mrežom.

Pored tehnološkog noviteta, Vip je uveo još jedan kada su tarife u pitanju. U ponudi su tri paketa koji omogućavaju brzine do 1 Mbit/s za transfer do 1 GB podataka, do 5 Mbit/s za transfer do 5 GB i do maksimalne brzine mreže za transfer do 15 GB. Nakon navedenih količina podataka, brzina se ograničava na 200 kbit/s. Ovakav model poznat je sa zapadnih tržišta i upravo zbog takvog koncepta Vip uslugu reklamira kao „Neograničeni Internet po fiksnoj ceni”. Mesečne cene paketa su 790, 1090 i 2190 dinara, a u ponudi je, pored standardnog HSPA modema koji može da postigne brzinu 7,2 Mbit/s, i HSDP+ modem koji može da postigne brzinu 21,6 Mbit/s. Ponudu upotpunjuju i Asusovi netbookovi. Jedva čekamo da isprobamo Vipov bežični Internet.

Prodaja Telekoma Srbija ulazi u završnu tendersku fazu. Stvari se sve više komplikuju, npr. sa opremom za prisluškivanje, ali se s druge strane smanjuje broj potencijalnih kupaca.

Francuski Telekom zvanično je odustao, dok Meksikanci više interesovanja pokazuju za jednog poljskog operatera. Rusi se ne ističu, Egipćani svojom italijanskom filijalom takođe. Nemci i Austrijanci su u igri. Zanimljivo je da Austrijanci kupuju za stotinak miliona evra hrvatskog operatera fiksne telefonije Metronet i da se još ne izjašnjavaju da li će podneti ponudu za naš Telekom. S jedne strane se čuje da su upravo Austrijanci najbliži kupovini Telekoma. Negde se čuje da su Rusi najbliži, negde da su odustali od širenja u Srbiji...

Grci se, nakon gotovo sigurnog pristanka da prodaju svoje akcije, sada nećkaju. Priča se da je razlog eventualno izdvajanje opreme za prisluškivanje koju koriste službe iz Telekoma jer buduće kupce ona ne zanima. Priča se o vrednosti od 20 miliona evra, tj. o tome da je stvar zapela kod oko četiri miliona evra, koliki je vlasnički udeo Grka u vrednosti opreme...

Krajem januara Upravni odbor Telekoma Srbija razmatrao je ciljeve za ovu godinu. Bilo je i predloga da ne treba prodavati kompaniju pre 2013. jer tada ističe kredit za Telekom Srpske. Planirano je dalje jačanje tržišne pozicije u oblasti mobilnog Interneta i pridobijanje više od 150.000 korisnika do kraja 2011. godine. Istovremeno, državni operater predviđa rapidni rast broja korisnika mobilne mreže, ali i pad korisnika fiksne telefonije za čak pet odsto. Projektovani prihod biće za tri odsto veći nego lane, dok su troškovi za jedan odsto manji. U pogledu investicija, predviđena sredstva su za sedam odsto niža nego u 2010. godini.

Potpisivanjem prvog komercijalnog ugovora o pružanju usluge fiksne telefonije 20. januara kompanija Telenor ispunila je i formalni uslov iz licence za drugog operatera. Iako bi mnogi pomislili da će sada masovno krenuti sa pružanjem usluga, Telenor će u početku nuditi uslugu samo pravnim licima, a tek kasnije fizičkim. Iako panira da koristi deo svoje optičke mreže, ipak će morati da koristi i infrastrukturu Telekoma, sa kojim ima potpisane ugovore nakon RATEL-ovih odluka o cenama iznajmljivanja vodova. Telenor vidi problem u tužbama Telekoma Srbija Upravnom sudu na RATEL-ove odluke. Ako bi sud oborio te odluke, cela priča o rentabilnosti iznajmljivanja „poslednje milje” postala bi veoma problematična. Zbog toga Telenor neće ozbiljnije zagristi na ovom planu, a i smeta im niska cena impulsa kod Telekoma i Oriona. Sve ovo bilo je očekivano još od kada je SBB eliminisan sa tendera i kada je za mali novac Telenor dobio licencu. Inače, pred Upravnim sudom pomenuti procesi još nisu počeli.

Kompanija Telenor u Srbiji u četvrtom kvartalu 2010. godine imala je prihod od 9,260 milijardi dinara, što je za 14 odsto više u odnosu na isti period 2009. godine.

Broj korisnika Telenora Srbija, koji posluje u okviru norveške grupe, povećan je za 23.000 – na 3.007.000, a udeo Telenora na srpskom tržištu mobilne telefonije je 35 odsto.

Početkom februara započela je izgradnja mreže predajnika za digitalnu TV. Srbija će u projektu učestvovati sa 20 odsto, dok je više od 10 miliona evra obezbeđeno iz evropskih fondova, od čega 2,5 miliona za konsultantske usluge. Procena ministarke je da će za završetak digitalizacije biti potrebno još 50–70 miliona evra.

Telekom Austija predstavio je uslugu abroadband. Reč je o HSDPA Internetu koji omogućava korisnicima da u više od 50 zemalja sveta prenose podatke po standardnoj ceni od 59 centi po megabajtu. Na spisku zemalja je i Srbija, što nije ni čudo s obzirom na to da je Vip u vlasništvu austrijske kompanije. Da li nakon zauzdane cene rominga glasovne komunikacije a zatim i prenosa podataka, možda u EU dolazi nova era roming logike i cena?

Telenor Srbija je prva kompanija u okviru Telenor grupe koja u ponudu operatera uvodi mogućnost preuzimanja WAC (Wholesale Application Community) mobilnih aplikacija. Pošto je reč o pilot projektu, aplikacije za sve zainteresovane biće besplatne, a planirano je da pozivi budu upućeni na oko 10.000 potencijalnih korisnika. Prodavnica mobilnih aplikacija neće se ograničavati samo na WAC aplikacije već će nuditi aplikacije za Android, Symbian i Java platforme iz drugih izvora.

Nakon podizanja brzina ADSL paketa Telekoma Srbija, kao što smo i najavili, svi veći provajderi redefinisali su svoju ponudu sa bržim paketima. Zanimljivo je da su pojedini provajderi u svojim saopštenjima povećanje brzina pripisali svojim zaslugama, ispitivanju korisničkih želja, unapređenju infrastrukture i praćenju evropskih brzina... Pa za šta oni nas, svoje korisnike, smatraju? Početkom februara Telekom je ADSL kapacitete instalirao i proširio na više od 80 lokacija (lep pregled www.ptt.rs).

Podizanje ADSL brzine kod Telekoma, normalno, uticalo je na sve internet provajdere koji nude ADSL, pa su ga i oni ispratili. A i cene ostalih načina pristupa morale su da isprate ovo povećanje zbog konkurencije (na primer, Madnet je povećao brzine bežičnog interneta), dok je posebna priča SBB. Kao odgovor na ovaj potez Telekoma, SBB će od 1. marta predstaviti nove brzine svojih internet paketa. Neki paketi će imati i 50 odsto veću brzinu, uz sniženje cena Turbo Flat paketa. Najmanja brzina iznosiće 2 Mbit/s, osnovni paketi biće brzine od 6 do 16 Mbit/s, dok će brzine paketa TurboFlat i dalje biti 30 i 60 Mbit/s.

Ujedno, SBB je dosadašnju cenu priključenja novih korisnika u 28 gradova u kojima nude svoju uslugu (podsetimo da je odskora i pristup lokacijama na jugu Srbije postigao preko sopstvene optičke mreže) sa 3900 za stan odnosno 9900 za kuću snizio na 1 dinar. Nije precizirano do kada traje akcija.

Počev od 17. fabruara, ekipe Elektrodistribucije u Arilju demontiraju SBB-ovu mrežu sa stubova čiji su vlasnici, stubova javne rasvete i stubova u vlasništvu SBB-a ostavljajući stanovnike ovog mesta bez televizije i Interneta. SBB od decembra 2002. godine ima sa Opštinom Arilje ugovor o korišćenju stubova koji je još na snazi, kao i sve neophodne dozvole. Juna prošle godine i januara ove Elektrodistribucija je tražila od SBB-a da ukloni instalacije ili će to sama učiniti. SBB je odgovorio da su instalacije postavljene na osnovu ugovora sa Opštinom i uz saglasnost Elektrodistribucije. Bez daljih kontakata počelo je uklanjanje kablova, a SBB se nakon neuspešnih razgovora sa Opštinom obratio nadležnom Privrednom sudu u Užicu sa tužbom protiv preduzeća Elektrosrbija d.o.o. Kraljevo s predlogom o privremenoj meri zabrane uklanjanja kablova. Da li Opština Arilje radi u interesu svojih stanovnika?

Opština Novi Beograd prošle godine je ušla u projekat 3D Novi Beograd. Reč je o izradi digitalnih modela najvažnijih objekata Novog Beograda na Google Earthu. Odnedavno su rezultati projekta dostupni svim korisnicima Google Eartha, a dovoljno je samo u polje za pretragu ukucati „Novi Beograd”.

Dušan DINGARAC