Dok veliki i preskupi naslovi iz AAA produkcije dolaze i prolaze, mali, nezavisni timovi punom parom rade na pravim biserima koji često zaokupljaju pažnju igrača duže nego „nagruvaniji” primerci. Nizu kultnih indie hitova poput Braida, World of Gooa ili Plants vs Zombiesa ovih dana priključuje se još jedna ingeniozna tower defense strategija iz studija Puppygames.

Ono Revenge iz naslova nije nimalo slučajno. Revenge of the Titans zapravo je nastavak igre Titan Attacks istog proizvođača, koja je, međutim, bila puka šarena varijanta Space Invadersa. Naslovni vanzemaljski titani ponovo lansiraju pohod na Zemlju, a na vama i vašem istraživačkom timu je da ih odbijete i pokušate da prebacite borbu u njihov komšiluk. Ono što prvo upada u oči je prepoznatljiv audio-vizuelni dizajn svih Puppygames igara, koji počiva na sjajno grafički obrađenom osmobitnom retro stilu, ovde dodatno ispoliranom, sa sjajnim animacijama, efektima i koloritom, koji naprosto zrači sa ekrana (o zvučnoj obradi u istom stilu da i ne pričamo).

Igra odskače od klasičnih tower defense zanimacija po nekoliko kriterijuma. Puko razmeštanje odbrambenih instalacija ovde je gotovo sekundarno, sa daleko većim akcentom na istraživanju novih tehnologija, optimalnom crpljenju preko potrebnih resursa i frenetičnom mikromenadžmentu koji se zasniva na obavljanju nekoliko krucijalnih radnji (sakupljanje kristala koji donose novac, ručno reloadovanje borbenih baterija i lov na novčane i druge bonuse koji se nasumično generišu). Između svakog nivoa imaćete prilike da krvavo stečeni budžet utrošite investiranjem u nove tehnološke apgrejde, koji bi trebalo da vam pomognu u budućim izazovima, a sve u skladu sa strategijom koju lično preferirate (razvijanje ekonomskih grana koje dodatno eksploatišu i automatizuju prikupljanja kristala, razvijanje boljih borbenih platformi u zavisnosti od brzine, oklopljenosti i drugih atributa neprijatelja, dodatne, pasivne module koji daju bonuse na brzinu paljbe, količinu municije ili domet, zidove, pregrade, minska polja i slično).

Igra je beskompromisno teška i od vas zahteva vanserijski dobro planiranje poteza, jer su resursi nedovoljni da istražite sve ono što biste možda hteli. U skladu s tim, igri se mogu zameriti samo dve stvari vezane za gameplay. Prva se odnosi na tehnologije koje je nemoguće inspektovati dok su zaključane (pa nećete znati ni da li će vam uopšte i biti potrebne iako su uredno prikazane u istraživačkom drvcetu), a druga se tiče ograničenosti na kupovinu svega jedne od njih po uspešnom završetku svakog nivoa. Na svu sreću, igra je još u fazi intenzivne evaluacije i baždarenja, pa se očekuje i redefinisani ekonomsko-taktički balans u budućnosti, s obzirom na to da je izdavanje dodatnih svetova, igračkih režima i novih protivnika već najavljeno.

Aleksandar DINIĆ