Saitek X-65F Combat Control System (HOTAS)

„Što se ovo ne pomera? Je l’ blokirano nečim zbog transporta ili...?”

Jedan prijatelj, koji nikada nije provirio u kokpit F-16 i čačkao kontrole pre nego što ga je uniformisano obezbeđenje aeromitinga udaljilo, seo je za moj sto, položio svoje žuljevite ruke na sistem Saitek X-65F HOTAS i zbunio se zbog monolitne rigidnosti džojstika. Najnoviji i najnabudženiji poluprofesionalni kontrolni sistem za simulacije letenja sa potpisom Saiteka koristi princip sličan modernim fly-by-wire HOTAS sistemima koji postoje u F-16 Falconu i F-22 Raptoru: poluprovodnički senzori pritiska i džojstik čija je osovina fiksirana za postolje. Palica kod koje nema mrdanja ni za lek i koja će svakom neiniciranom igraču ostaviti (inicijalni) utisak da nešto nije u redu (zapravo, stikovi u pomenutim avionima dozvoljavaju mikropomeraje 3 milimetra od centra u svakom smeru, čega kod Saiteka nema i što stvara mali problem o kojem će kasnije biti reči).

Bez obzira na to što ga kompanija naziva ultrarevolucionarnim i nikad-do-sada-viđenim, Saitek X-65F nije prvi PC letački sistem zasnovan na ovom principu. Tactron S3 Force Stick je još davne 1988. godine PC entuzijastima ponudio dvo i četvoroosovinske džojstike bazirane na force sensing tehnologiji nepomičnih palica koji su se kačili na stari, dobri RS-232, koštali oko 1000 USD i omogućavali ekstra stepen uživljavanja u impresivnoj EGA verziji MS Flight Simulatora 3.0.

Anyways, HOTAS... HOTAS, što će reći „Hands on Throttle and Stick”, jeste NATO akronim za raspored kontrola koji pilotu omogućava da pri vazdušnoj borbi, bombardovanju ili nekoj trećoj stresnoj aktivnosti ruke zadrži na komandnoj palici i kontroli gasa: izbor oružja, modovi radara, master arm prekidač i sve što bi mu zatrebalo ima svoj „hardverski šortkat” na gasu ili stiku. Saitek u svojoj ponudi već godinama ima gamu letačkih sistema i dodataka za njih, od kojih je poslednji model (X-52 Pro) verovatno najpopularniji HOTAS među ljubiteljima letačkih simulacija.

Saitek X-65F Hotas je robusni sistem metalne konstrukcije u kojem je plastika korišćena samo za tastere, prekidače i šeširiće i koji se sastoji od tri osnovne celine: palice, kontrole gasa i kontrolnog panela koji se kači na postolje gasnog segmenta. Već i površan pogled na masivnu (i tešku) skalameriju izaziva strahopoštovanje, pre svega zbog šume tastera, potenciometara i osmosmernih HAT-ova kojima je načičkan kompletan sistem. Devet osmosmernih šeširića, dva rotaciona potenciometra, okidač i pregršt drugih prekidača, selektora i „modifajera” dozvoljavaju teoretski maksimum od 608 programabilnih komandi, što je višestruko više nego što imaju i najkompleksniji kokpiti modernih vojnih i civilnih vazduhoplova! Impressive, most impressive... Softverska komponenta ovog moćnog sistema dozvoljava apsolutnu slobodu pri kastomizaciji kontrola kroz samostalnu kreaciju profila za pojedinačne igre i specifične avione u tim istim igrama. Nažalost, iz nepoznatog razloga, na Saitekovom sajtu ne mogu se naći predefinisana podešavanja u downloadabilnom obliku. Link iz upravljačkog programa usmerava vas na sekciju koja, izgleda, više ne postoji na sajtu proizvođača.

Postolje palice i poluge gasa možete fiksirati za radnu površinu na invazivan ili relativno nežan ali krhak način. Prvi se svodi na bušenje stola (ili čega već) i provlačenje šrafova kroz četiri rupe koje imaju oba postolja, čime ćete ga potpuno fiksirati; drugi, klimaviji ali jednostavniji način ostvarićete uz pomoć čičak trake koja dolazi u paketu sa uređajem, ali to nikako ne može da bude dugotrajno rešenje, naročito za labilne igrače koji koriste više sile nego što bi trebalo. A da će vam trebati sile, trebaće vam: pored monolitno rigidne palice, poluga gasa takođe je veoma kruta i zahteva od vas da dobrano zalegnete rukom radi otklona napred ili nazad. Na podnožju stalka gasnog segmenta nalazi se „imbus” šraf kojim regulišete otpor koji vam poluga pruža, mada zadovoljavajuću mekoću nećete dobiti bez malo podmazivanja sa WD-40.

Problemi? Prvi leži u samoj prirodi force sensing tehnologije koju koristi samo nekoliko aviona (F-16, F-22 i F-35, verovatno i F-117 i B2). Pilotaža i borba za komandama, recimo, virtuelnog F-15 Eagle, bilo kog ruskog lovca/bombardera ili drugog civilnog ili vojnog vazduhoplova koji ima standardne hidraulične komande delovaće vam pomalo neprirodno, bar dok se ne naviknete na odsustvo povratne sprege. Zapravo, manjak feedbacka pokazao se kao ogroman problem i kod vojnih pilota, tako da su dizajneri upravljačkog sistema F-16 (prvog vojnog aviona sa FBW HOTAS-om) implementirali zazor od 3 mm u svakom smeru, čime je palica prestala da bude potpuno nepokretna. Saitekovi inženjeri, tvorci palice krute poput mermerne figure, očigledno znaju bolje od kolega iz General Dynamicsa (koji su već mahom u penziji), myes?

Sledeći minus je relativno „uslovnog” karaktera i tiče se problema pri upotrebi kormila pravca (rudder) na samoj palici. Zbog prirode „Yawa” koji simulirate zakretanjem šake na levu ili desnu stranu, njegova implementacija na nepokretni džojstik doneće automatsku i incidentnu upotrebu ruddera prilikom pomeranja aviona po drugim osama. Jednostavno, dovoljno je da tokom zaokreta, penjanja, poniranja ili nekog drugog manevra „skliznete” šakom u stranu (što će vam se stalno dešavati, pogotovo kad vam se oznoje dlanovi) i kormilo pravca će se aktivirati. Ovo je potencijalno smrtonosno prilikom sletanja, i nadasve neudobno tokom normalnog letenja, te rudder možete isključiti u samom drajveru. Kako da letim bez kormila pravca, pitate se vi? Lako, ako imate pedale (sold separately). Zato i rekosmo da je ovaj problem uslovan: ozbiljni sim entuzijasta koji ima potrebu (i pare) za X-65F sigurno već ima ili planira da kupi dodatne pedale i time drastično poboljša letački doživljaj; igrač bez pedala nije neko ko bi pljunuo 400 evra za X-65F, tako da problema zapravo i nema.

Apsolutna rigidnost džojstika ima i jednu neospornu prednost – odsustvo potrebe za kalibracijom osa. Priroda senzora je takva da oni uvek „znaju” gde je srednji položaj po X i Y osi, što znači da su nedeljni rituali kalibracije (za igrače koji igraju prevashodno simulacije) stvar prošlosti. Osetljivost na pritisak, odnosno intenzitet sile koju treba primeniti na palicu možete podešavati „u letu” pritiskom na četiri tastera „preset” na levoj strani komandnog panela, koje takođe, u okviru upravljačkog programa, možete fino podesiti u skladu s vašom fizičkom snagom i afinitetimam. „Grubi” preseti odlično će poslužiti za dogfajt ili normalne manevre, dok ćete preciznije modove koristiti za sletanje ili dopunjavanje goriva u vazduhu (u simulacijama koje to podržavaju, razume se).

Saitek X-65F Combat Control System, prirodno, nije nešto što će naći mesta na stolu najvećeg broja igrača, kako zbog cene tako i zbog ultraspecifične igračke niše kojoj je namenjen. Samo pravi entuzijasti znaće da cene slobodu koju pruža lepeza programabilnih kontrola, mada će većini njih zasmetati rigidnost poluge gasa i samog džojstika, koji, za razliku od svojih real-world fly-by-wire parnjaka, ne dozvoljava ni minimalno „disanje” palice. Robusnost i kvalitet izrade celog sistema, međutim, podjednako će oduševiti svakog ko ga uzme u ruku ili ošacuje iz neposredne blizine.

Miodrag KUZMANOVIĆ