Priprema fotografija za digitalne ramove

Trebalo je da prođu četiri godine od trenutka kada su se pojavili prvi digitalni ramovi pa da možemo da kažemo da su postali pristupačni široj populaciji. Međutim, uz čast izuzecima, izgleda da sve to vreme nije bilo dovoljno proizvođačima ovih uređaja da shvate da kod tih ramova nešto nije u redu. Naime, 95 procenata digitalnih ramova je, po ugledu na monitore, napravljeno u wide formatu, samo što nije uzeta u obzir jedna „sitnica”. Monitori su sa nekadašnjeg odnosa stranica 4:3 prešli prvo na 16:10, a odskora i na 16:9, što jeste dobro kada želite da gledate filmove u bioskopskom formatu, ali ne i za fotografije. Senzori u digitalnim fotoaparatima i dalje proizvode fotografije u formatu 4:3, dok se u foto-radnjama prave slike u formatu 3:2. Da zbrka bude još veća, proizvođačima digitalnih ramova (bar kada se radi o pristupačnim bazičnim modelima) nije bio dobar nijedan od tih odnosa stranica, pa su počeli da proizvode ramove sa stranicama 2:1 (480:234 piksela).

Zašto vam sve ovo govorimo? Digitalni ramovi koji se kod nas kupuju uglavnom pripadaju entry level grupi. Dijagonala ekrana im je 7 ili 8 inča, što znači da su fotografije koje se prikazuju uglavnom malih dimenzija. Ako biste želeli da prikažete celu fotografiju, bili biste osuđeni na dve vertikalne crne linije s leve i desne strane displeja, što nije dobro rešenje jer smanjuje ionako mali prostor za prikaz slike. Postoje još dve moguće varijante, obe sa velikim nedostacima. Jedna je razvlačenje slike preko celog ekrana, pri čemu se javljaju mnogo veće deformacije nego kad sliku standardne definicije prikažete na HDTV-u, a druga je automatsko potkraćivanje slike za prikaz na ekranu rama. Kod kropovanja je problem to što će automatika u ramu sama da odlučuje o tome koji deo slike treba da se prikaže (obično je u pitanju centralni deo fotografije), što u praksi rezultuje čestim odsecanjem nogu ili, još gore, glava. Dakle, jedino pravo rešenje je ručno pripremanje fotografije u odgovarajućoj rezoluciji.

Ništa lakše, rekli biste. Potpuno pogrešno! Zamislite situaciju da je potrebno otvoriti nekoliko stotina fotografija i na svakoj ručno birati koji deo slike treba da se prikaže na ramu. Kao ilustraciju ćemo pomenuti to da je autoru ovog teksta trebalo nekoliko dana da uz višečasovni svakodnevni rad na taj način pripremi tristotinak fotografija za digitalni ram. Svaki sledeći pokušaj ubacivanja novih fotografija u ram završavao se i pre nego što je počeo – samo sećanje na taj proces bilo je dovoljno da se od njega odustane.

Sunce koje je rasteralo ove crne oblake pojavilo se u vidu programa FrameSize. Radi se o jednostavnom a vrlo delotvornom rešenju koje će vam uštedeti bukvalno sate i sate provedene u premeravanju fotografija. FrameSize je očigledno nastao zbog istovetnih frustracija koje je imao i autor ovog teksta, jer sadrži sve što je potrebno da se posao pripreme fotografija za digitalni ram uradi bezbolno i gotovo potpuno automatizovano. Jedini neophodan korak za korisnika je da unese rezoluciju digitalnog rama. Program će tada zadržati uneti odnos stranica, ali će u startu pokušati da obuhvati što je moguće veći deo fotografije. Najčešće će biti dovoljno da taj okvir samo postavite na odgovarajuće mesto na fotografiji i da snimite sliku. Prilikom snimanja automatski će se izvršiti smanjivanje fotografije na zadatu rezoluciju, čime se ostvaruju dve prednosti – smanjuje se prostor na memorijskoj kartici (ili u internoj memoriji rama) neophodan za čuvanje fotografije i omogućava se njen brži prikaz na ekranu pošto se iščitava mnogo manje podataka nego kod većih fotografija. Na korisniku ostaje samo još to da definiše kvalitet snimljene fotografije. Zahvaljujući ovim intervencijama, jedna stara memorijska kartica kapaciteta, recimo, 128 MB biće dovoljna za čuvanje nekoliko hiljada fotografija.

Ukoliko želite da naglasite neke sitnije detalje sa originalne fotografije, dovoljno je da se uhvati ivica okvira i da se on smanji. Odnos stranica će ostati uvek isti, a minimalna veličina okvira biće ona koju ste uneli kao izlaznu rezoluciju. Takođe, postoji mogućnost prebacivanja EXIF informacija iz originalne fotografije u obrađenu, što može da bude korisna opcija ukoliko digitalni ram može da čita i na ekranu prikaže ove podatke.

Izuzetno je korisna i opcija sekvencijalne obrade fotografija. Sa njom teoretski možete da obeležite sve fotografije iz odabranog foldera i da onda vršite njihovo podešavanje, sliku po sliku, tako da se nakon završetka obrade jedne slike automatski učita sledeća. Ako neku fotografiju ne želite da držite na digitalnom ramu, dovoljno je da pritisnete dugme Skip i da pređete na sledeću. „Preskakanje” podrazumeva da se fotografija neće procesirati niti snimiti u izlaznom folderu koji ste naveli u opcijama programa. Kada završite s poslom, potrebno je samo da slike iz pomenutog foldera prebacite na memorijsku karticu i ubacite neku od njih u ram.

Svesni smo toga da je u ovom trenutku FrameSize najinteresantaniji malobrojnoj grupi vlasnika digitalnih ramova, ali se njegova upotreba može proširiti i na pripremu wallpapera u nativnoj rezoluciji ekrana, za prikaz slika na HDTV prijemnicima itd. Najbitnije je to da svoj posao obavlja sa lakoćom i bez kompromisa i da pri tom može legalno da se koristi bez ikakvih ograničenja.

Branislav BUBANJA