Sveznanje na Internetu

Nije konkurent Googlu, već nešto sasvim drugačije

Maja ove godine, nakon izvesnih manjih problema, konačno je pušten u rad dugo očekivani „Computational knowledge engine” – Wolfram Alpha (www.wolframalpha.com), koji je ranije od strane medija bio etiketiran kao Google-killer. Ovakvim predviđanjima učinjena je đavolja usluga ovom zanimljivom projektu. Sa Alfom su novinari željni senzacionalizma proširili granicu potencijalnih atentatora čuvenog pretraživača i na produkte koji ne mogu nositi oznaku search engine.

Pomalo patogena potreba da dižu svaki kamen i haluciniraju da ispod njega leži ubica koji će doneti revoluciju internet pretraživanju, koja nije ni potrebna, učinila je Wolfram Alfu lažnim konkurentom. Ako neki segment navodnih suparnika može zaista biti suprotstavljen, onda je to samo koncept na kom se temelje Alfa i Google. Google, kao i mnogi pre i posle njega, rade ono što im i stoji u nazivu: pretražuju Internet. Za potrebu lakšeg poređenja uprostimo stvari do kraja: search engine (čak i Bing, koji tvorci nastoje da predstave u potpunosti drugačijim) samo daje „lokacije” na kojima je odgovore moguće naći. On vrlo retko daje direktan odgovor iz sopstvene, generisane stranice.

Temeljne postavke Wolfram Alfe dijametralno su suprotne. On ne pretražuje Mrežu, već se oslanja na impresivnu bazu podataka iz koje prikazuje odgovore na interpretirane unose. Pominje se broj od 10 biliona akumuliranih podataka. Neki od njih su definitivni, ali mnogo toga se ažurira – ono što može automatski, a ono što ne može manuelno. Budući da se ovde radi o širokom dijapazonu činjenica prema kojima je nemoguće ophoditi se na isti način, potreban je jak softverski temelj. Reč je o programu poznatom kao Matematika (Mathematica) čiji je tvorac fizičar Stiven Volfram.

Njegovo ime postalo je brend i garancija kvaliteta ovog ask enginea. Da Wolfram ne bi bio zapamćen kao beskorisna baza podataka, pomenuta softverska osnova primenjuje više od 50.000 algoritama na više od 1000 naučnih domena. Stvaranje baze podataka i njeno uspešno „sprovođenje u praksu” putem Matematike sapliće se o, naizgled, najlakši kamen: interpretaciju korisničkog unosa.

Program Matematika postoji 20 godina i prevalio je zaista veliki put. Njegova primena olakšala je brojne poslove u različitim naukama i profesijama, međutim sada je suprotstavljena „običnom korisniku”. Sam Wolfram Alpha razvijan je pet godina, napisan je u pet miliona redova koda u samoj Matematici, međutim na interpretatoru prirodnog jezičkog koda nije mnogo urađeno. U skladu s naučnom doktrinom, jedini unos koji Alfa može da interpretira jeste onaj koji je u skladu sa striktnim pravilima. Zato je korisniku koji se prvi put susreće sa ovim projektom potrebno da nauči kako da se obraća ovom hladnom engineu. Što se tiče grešaka u kucanju, Wolfram se dobro snalazi, ali zapostavlja kreativnost ljudskog jezika, tj. činjenicu da se sve može reći na više načina. Alfa prihvata samo jedan. Zato je najbolji način da se uđe u štos proučavanje brojnih primera na samom sajtu. Naravno, ovo se odnosi na početnike ili na one koji traže informaciju u sferi čijom terminologijom ne vladaju dobro. Stručnjaci će se brzo uhodati kada je način unosa u pitanju. Ipak, problem ostaje jer mala razlika u unosu ili redosledu unetih elemenata može doprineti neprikazivanju ili pak prikazivanju nečega što nije traženo.

Zato je naziv „interpretator prirodnog jezika” pogrešan, jer Wolfram retko odgovara na prirodno konstruisana pitanja. Rukovodi se svojom sistematskom logikom, tako da je korisnik taj kome treba interpretator jezika. U svakom slučaju, na ovome će se sigurno još raditi, a to je i trend u daljem razvoju search enginea. Cilj je da se ne pretražuju pojedinačne reči iz unosa, nego da se, u skladu sa duhom jezika, reči iz jedinstvenog unosa povezuju u celinu koju engine interpretira onako kako bi to radio i čovek. Eksperti koji stoje iza ovog projekta rade na poboljšanju interpretacije unosa: Wolfram sakuplja anonimne unose da bi se otkrilo kako razmišljaju korisnici, u čemu greše i kako te greške mogu da se pretvore u ispravne unose.

Stiven Volfram ističe da želi da uvrsti u svoju bazu sve podatke, metode, modele i algoritme koje naša civilizacija akumulira i učini ih dostupnim svima. Neće li ovo uništiti konkurenciju? Odgovor je, naravno, negativan. I sam tvorac kaže da je Alfa komplementarna sa Wikipediom, Googleom i ostalima. Prava istina je da Wolfram može da oduzme samo fragment poseta ovim sajtovima, i to pre Wikipediji, jer je korisniji samo kada se traži tačan numerički podatak. Za kvalitet informacija i za dublje interpretacije neophodno je obratiti se drugom izvoru.

Zato Volframovu izjavu o akumulaciji svih podataka treba interpretirati u užem, matematičkom smislu. Simpatični štreber možda je zaboravio da se svet ne sastoji samo iz brojeva. Alfa je odlična kada su u pitanju prirodne nauke, statistika ili jednostavna demografija, međutim kada je reč o istoriji, sociologiji, lingvistici i drugim društvenim naukama, prosto prevođenje u matematičku formu nije dovoljno. Nijedan istoričar neće se zadovoljiti podatkom pre koliko se tačno godina, meseci, dana, sati i minuta dogodilo iskrcavanje na Normandiju, baš kao što jednom lingvisti neće biti dovoljno da zna samo jezičku statistiku. Zato je teza o svim podacima prenategnuta.

Zbog ovog nesrazmernog odnosa podataka u njegovoj bazi, Wolfram Alpha je okrenut prirodnim naukama. A to je nešto će konkurencija u budućnosti umeti da iskoristi, pogotovu što glavnina korisnika češće traži drugačiju vrstu informacija od ponuđene. Opet, kada je i o prirodnim naukama reč, Wolfram blista kada su u pitanju rešavanje problema, složeni proračuni (ono što može upravo Matematika), ali kada je važno imati kvalitativne informacije, sve pada u vodu. Na primer, u bazu je uključena i kompletna mapa ljudskih gena, ali ovo će koristiti samo stručnjacima, a takvih je malo. Svako drugi krenuće od Wikipedije ili nekog drugog izvora. Drugi primer možemo naći u astronomiji. Iz Wolframa je moguće upoznati Mesec ili Mars u brojkama, ali mnogo važnije informacije poseduje recimo NASA.gov.

Jednostavno rečeno, Wolfram nije za široke narodne mase. On je posledica projekta koji je postepeno rastao kroz razvoj Matematike i predstavlja logičnu online evoluciju. Ipak, sajt može imati budućnost. Nakon inicijalnog interesa, broj korisnika odgovaraće užem krugu ljudi: pre svega studentima i profesionalcima kojima posao nije rutinski. Osnovni problem biće finansijske prirode, ali dokle god bude bilo korisnika, biće, valjda, i rešenja. Još jedna otežavajuća okolnost dolazi od strane konkurencije. Microsoft akvizicijom Powerseta ulazi u sferu rada na razumevanju pitanja u duhu jezika, što za posledicu ima odgovore generisane na samoj stranici (što je i glavni adut Alfe). U fazi testiranja je i Google Squared koji se, poput Wolframa, oslanja na tabelarni prikaz rezultata nađenih na Webu, a baza podataka kojom raspolaže Alfa nije Web. Srećom, pretraga Interneta još ne nudi brze činjenice kakve sa Volframovim projektom sigurno dobijamo.

Osim matematičkih operacija gde je, uz ispravan unos, Wolfram nepogrešiv, visok stepen relevantnosti ostvaruje se i u sferama koje se oslanjaju na podatke koji se menjaju. Moguće je videti trenutne meteorološke podatke za gradove, uz statistički presek temperatura i drugih vrednosti kroz istoriju, trenutno stanje brojnih kompanija na berzi, položaj Halejeve komete, trenutnu mesčevu menu fazu i još mnogo toga. Alfa je dobra i sa definicijama brojnih pojmova iz raznih oblasti. Prikazuje strukturu atoma, elemenata, bitne karakteristike hemijskih jedinjenja. Rešava i najsloženije zadatke iz hemije, fizike, statistike, računa verovatnoću, kamatu, vreme poluraspada određenog elementa. Daje podatke o vrstama, redu, familijama (biologija), bitne osobine materijala, generiše CAPTCHA, prikazuje kako se sviraju akordi. Znači, prikazuje gotovo sve što se može zamisliti, a što predstavlja numeričku činjenicu. Lista impresivnih podataka je neverovatno duga, a sfera primene je veličine Jupitera.

Međutim, kao što smo već napomenuli, mnogo toga je beskorisno bez interpretacija i veza koje se ne mogu numerički prikazati. Preterana orijentisanost ka kvantitativnom hiperempirizmu posledica je teorijske podloge kojom Volfram i kompanija raspolažu, a time će odbiti mnoge. Jedno od dobrih rešenja je link ka članku na Wikipediji o datom unosu, kao i mogućnost da se direktno sa sajta Internet pretraži preko Googlea. To je pomenuta teza o komplementarnosti na delu.

Wolfram Alpha je sposoban da odgovori na veoma visoke zahteve, ali i da krahira na prostim testovima. On predstavlja naznaku budućnosti. Iako jedo sada urađen impresivan posao, ostalo je još mnogo prostora za poboljšanja, počevši od interpretacije unosa do kvaliteta same baze. Time će se umanjiti „štreberska” dimenzija. Wolfram Alpha namenjen je širem tržištu nego što je to jedna akademska zajednica, to je iskorak jednog ozbiljnog rada u veoma komercijalne vode i iz takve tržišne perspektive mora se i posmatrati.

Ivan VESIĆ