Vaš desktop na bilo kom PC-u (2)

Realizacija ideje postizanja nezavisnosti od kompjutera na kome gostujete započela je pojavom portabilnih aplikacija

Možda smo u prethodnom broju malo prenaglili kada smo se direktno fokusirali na portabilni operativni sistem. Iako je prošlomesečni pseudotutorijal korak po korak objašnjavao šta se, kako i zašto događa, korisnicima koji pored kompjutera teoretski imaju i druge zanimacije moguće da je delovao isuviše komplikovano. Kao što smo tada istakli, to je samo jedan od načina za postizanje nezavisnosti od kompjutera na kom gostujete, pa ćemo ovog puta krenuti linijom manjeg otpora – jednostavnim osvrtom na pojam portabilnih aplikacija.

Prva stvar koju moramo istaći jeste to da se „portabilnost” odnosi i na mogućnost softvera da radi na različitim arhitekturama, na drugim operativnim sistemima, pod novim softverskim bibliotekama itd. Portovanje igara sa popularnih konzola upravo je proces koji iz ovog proizilazi – korišćenje većeg dela kôda namenjenog jednoj procesorskoj strukturi i prilagođavanje drugoj, naravno u cilju izbegavanja pravljenja svega iznova. Ukoliko se više isplati ovakvo „prepisivanje” i „doterivanje” programskog kôda nego njegovo pisanje od nule, može se reći da je aplikacija ili igra portabilna. Ipak, danas uopšte ne govorimo o tome...

Iako nismo enciklopedija, niti volimo preterano šture i same sebi dovoljne definicije, moramo se zapitati šta su to portabilne aplikacije o kojima se najčešće govori. Opšte prihvaćeno pravilo jeste da dotične ne ostavljaju nikakve tragove na računaru na kome se pokreću, dok je jedno od pogrešnih shvatanja većine – rezervisanost ovog pojma isključivo za okrilje Windows operativnih sistema. Pored nebrojenih GNU/Linux aplikacija koje mogu da se diče adutom portabilnosti, postoji i znatan broj Macintosh programa koji teoretski potpadaju pod tu kategoriju. Ipak, dobar deo ovih potonjih, uprkos nekorišćenju registra, krši jedan od osnovnih postulata – kreira i koristi pojedine fajlove na lokalnom disku... Dalje se po definicijama vrti još jedna nesuglasica – prema nekim shvatanjima, sve aplikacije koje su zaslužile da dobiju epitet portabilnosti treba da budu u mogućnosti da pišu po medijumu na kojem se nalaze. Logično se može zaključiti da se po toj teoriji CD ili DVD uređaji kao osnova izbacuju iz priče. Manje-više svi se slažu oko toga da treba uzeti u obzir nepisanje po sistemskom registru, odsustvo kreiranja recent filesa, pa svakako i stvarnih fajlova koje programi ostavljaju za sobom. Ono što je zajedničko svim definicijama jeste to da po završetku rada sa portabilnim aplikacijama korišćeni računar treba da bude ostavljen u istom stanju u kojem je i zatečen.

(R)evolucija aplikacija

Logično je zapitati se kako nastaju programi u ovakvoj formi? Retko se razvojni timovi opredeljuju za slične tehnologije, već je u 95 odsto slučajeva ono što se koristi rad entuzijasta kojima je određena aplikacija bila potrebna, te su je pripremili za sebe i nesebično podelili sa zajednicom. Upravo ovde i nastaje jedan od potencijalnih problema pribavljanja, pošto se u ovakvoj formi može naći gotovo svako „parče” softvera na tržištu. To svakako obuhvata i licencirane programe koji nisu besplatni za korišćenje, pošto činjenica da se oni ne instaliraju nikako ne menja stav kompanija da im za softver (u teoriji) treba platiti.

Naravno, ukoliko imate želje, vremena i zadovoljavajuću količinu iskustva, možete i sami „preobratiti” omiljeni video plejer ili, recimo, program za editovanje vektorske grafike. Postoji nekoliko programa koji se bave tom tematikom, a tu je i veliki broj tutorijala koji kombinuju više „običnih” aplikacija u procesu stvaranja nove nezavisne. PackageFactory (www.eure.ca) je među najpopularnijima i predstavlja jedan od naslova predviđenih za kreiranje U3 aplikacija. Besplatan je za lično korišćenje, ali je, nažalost, ograničen samo na pomenuti standard. Nekadašnji Thinstall (www.thinstall.com) promenio je vlasnika, te se sada vodi kao VMware ThinApp. Najveći problem ovog programskog paketa jeste užasno, užasno visoka cena – samo za klijentsku aplikaciju potrebno je izdvojiti oko četrdeset, dok je za razvojnu potrebno iskeširati čak pet hiljada dolara! S druge strane, jedno od podrobnijih objašnjenja kako sam proces izgleda može se naći na http://wilsont3ch.com/how-to-make-portables-general-information.

Rešenje koje ne obuhvata „programiranje” ovakvih aplikacija svakako je preuzimanje gotovih sa Mreže. U suštini, gotovo je sigurno da maltene svaki program koji koristite u svakodnevnom radu već postoji u portabilnoj formi, te za letimičan presek softvera za koji se zna da je funkcionalan možete pogledati en.wikipedia.org/wiki/List_of_portable_software. Po toj logici, www.downloadsquad.com/2008/09/02/24-killer-portable-apps-for-your-usb-flash-drive predstavljale bi esenciju, te ukoliko nemate preteranu želju za ispitivanjem koji je viewer ili portabilni tekst editor bolji, ovo je prava lokacija za vas. Više nego zadovoljavajući spisak može se naći i na http://portablefreeware.com/all.php, adresi koja će pak zadovoljiti nešto zahtevnije korisnike. Na dotičnoj lokaciji se, pored već gotovih programa, mogu naći i brojna uputstva kako na najlakši način ekstraktovati „ključne” fajlove za uspešan i sistemski nezavistan rad određene aplikacije, sve naravno adekvatno praćeno informacijama o podržanim verzijama Windowsa, folderima u kojima se vrši pisanje, licencama programa, kao i odgovorom na pitanje da li program ostavlja ikakve tragove po završetku rada.

Posle ovako dugačkih spiskova čovek pomisli da je sve već pošlo putem portabilnosti, pa ovom prilikom moramo istaći i one programske pakete koji još odolevaju izazovu. Imajući u vidu njegovu kompleksnost, Office 2007 još nije „podlegao pritisku”, iako brojni, delimično uspeli pokušaji odavno kruže Netom. Manje-više isto važi i za Adobe Creative Suite CS4, ali postoje naznake da Windows Media Player polako izlazi iz ove „sive zone”.

Kao „ničju zemlju” možemo pomenuti programe koji su na veoma dobrom putu da postanu USB druželjubivi. Najbolji primer ove kategorije jeste Skype, koji trenutno zvanično postoji isključivo u U3 portabilnoj verziji. Na adresi www.makeuseof.com/tag/how-to-make--skype-work-on-a-portable-usb-stick možete naći više nego interesantno uputstvo kako se on dâ „nakalemiti” na prenosivi disk. Na sličan način može se doskočiti i popularnom P2P klijentu µTorrent – dovoljno je kreirati fajl „settings.dat” i postaviti ga u isti folder sa izvršnim fajlom programa na USB memoriji. Ovakvih uputstava opet ima u više razvojnih faza, te se lako možete uključiti u neka koja su trenutno u razradi, poput poludovršenog Photoshopa CS2 na portableapps.com/node/1426.

Jedno od sveobuhvatnih portabilnih rešenja PortableApps.com opisivali smo otprilike u ovo vreme prošle godine. Logično, nećemo se sada zadržavati mnogo na njemu, već možemo samo pomenuti to da je i dalje među najčešće korišćenim integrisanim paketima ovog tipa. Za one koji se nisu susretali s njim, podsećamo da se radi o nekoj vrsti launchera za aplikacije koje sami odaberete. Pored same školjke koju možete po želji dopunjavati, PortableApps.com dolazi u dva osnovna izdanja koja se, pored zajedničkih aplikacija, razlikuju samo po izboru Office paketa. Preciznije, standardno izdanje dolazi sa OpenOfficeom, koji uključuje word procesor, programe za crtanje i rad sa bazama podataka, kao i PowerPoint i Excel alternative, dok je PortableApps Light opremljen samo tekst procesorom AbiWord.

Gde se na kraju zaputiti?

Kada se već nadovezujemo na davne tekstove, pre nešto više od dve godine (SK 2/2006) govorili smo o ovoj tematici, tada sa listingom aktuelnog softvera – portabilnim verzijama Firefoxa 1.5, Thunderbirda 1.0.7, µTorrenta 1.4, Opere 8.51, OpenOfficea druge generacije, GAIM-a 1.5 itd. Sada ćemo po istoj logici prelistati neke od aplikacija u poslednjim dostupnim verzijama, čisto da se priča ne bi završila samo na teoriji.

Hajde da ne kvarimo tradiciju, pa da se i ovog puta zaputimo na trenutno najrasprostranjeniji alternativni web browser. Firefox Portable se ponovo preuzima sa www.portableapps.com, a trenutno je u nešto okasneloj verziji 3.0.8. Po preuzimanju arhive od oko osam megabajta i njenog pokretanja, dotična započinje naizgled klasičnu sistemsku instalaciju! Ovo svakako nije standardna instalacija na koju smo navikli, već je ovde samo potrebno uneti lokaciju na USB disku gde će se aplikacija otpakovati. Ovo je jedan od projekata koji su delom prilagođeni ovakvom radu bez ostavljanja tragova, te je po inicijalnom uključivanju potrebno odgovoriti na pitanje čuvanja sesija po završetku rada. Ovo je preporučljivo ukoliko želite da koristite Firefox na lokalnom disku u portabilnoj formi ili ako posedujete brže USB memorije, ali u suštini predstavlja nešto bez čega se i te kako može.

Testirali smo još i popularni GAIM, Photoshop alternativu GIMP, arhiver 7-Zip, fajl menadžer FreeComander, browser OperaTor za anonimni surf, audio procesor Audacity, VideoLAN VLC plejer, pa i nekima draži PDF viewer od Adobeovog – malu i brzu Sumatru. Nije potrebno isticati to da je rad u svim pomenutim bio identičan onom na koji smo navikli sa instaliranim softverom. Da se ne bi sve svelo na besplatne aplikacije, evo jednog rasprostranjenog programa koji smo iskoristili isključivo za potrebe testiranja, da bismo predstavili krajnje dosledan koncept u korišćenju. Kao školski primer licenciranog softvera oprobali smo Nero Burning ROM u portabilnim izdanjima, koja smo preuzeli sa adresa www.megaupload.com/?d=S3FDT1T0 i rs180.rapidshare.com/files/187174793/NeroBurningRom_v.9_portable_Divu2009_by_Luis.rar. Verzije programa su, respektivno, 8.1.1.3 i 9, arhive teže po 12,5 i 22,5 MB, dok na USB disku zauzimaju 46,7, odnosno 25,4 MB. Više vremena proveli smo u drugoj verziji koja je, pored činjenice da raspakovana zauzima gotovo jednako prostora, ujedno predstavljena i samo jednim izvršnim fajlom! Najnormalnije smo narezali DVD kompilaciju filmova i uverili se da i legalan softver, s tehničke strane, može na isti način da se postavi na USB memoriju, ne uzimajući u obzir konkretne implikacije problema sa licencom zbog korišćenja programa na potencijalno većem broju računara.

• • •

Kako god da se okrene i koja god definicija s početka da se prihvati, opet je dovoljno obezbediti USB uređaj, pohraniti željene aplikacije na njega i ostvariti dovoljnu nezavisnost od bilo kog kompjutera koji imate na usluzi. Za sam tekst može se sa sigurnošću reći da je bio „blaži” u poređenju sa prošlomesečnim delom priče, a u sledećem broju probaćemo ponovo da zakomplikujemo stvari, održavajući sinusoidu konfuznosti rubrike. Do tada uživajte u svojim portabilnim aplikacijama!

Miloš KNEŽEVIĆ