Vaš desktop na bilo kom PC-u (1)

Stavljamo u džep sve svoje omiljene programe, zajedno sa kompletnim operativnim sistemom i svim podešavanjima, da bismo ih nesmetano koristili na bilo kom računaru, igrnorišući sve što tamo zateknemo instalirano

Najzad imate sve aplikacije koje su vam potrebne, sistem ima dobar odziv i izgleda upravo onako kako biste želeli. Sve deluje nekako idilično... Pa, šta onda nedostaje? Portabilnost! Reč koja u poslednje vreme sve više dobija na značaju. Pad cena eksternih hard diskova, a da ne govorimo o USB fleš memorijama, obezbeđuje odličnu osnovu za kreiranje svog malog parčeta „digitalnog doma”. Portabilne aplikacije se nameću kao jedno od logičnih rešenja problema, jer je njihova prednost vrlo jasna – možete ih poneti svuda sa sobom. Sa najobičnijim „kineskim” USB-om možete manje-više ostvariti nezavisnost od konkretnog računara koji ste zaposeli! Potreban vam je alat za editovanje grafike, word procesor, torrent klijent? Za sve i jednu kategoriju softvera možete naći portabilnu alternativu i za tili čas je postaviti na svog malenog fleš drugara...

Pre izvesnog vremena (SK 1/2008) pisali smo o aplikaciji čija je svrha ostvarivanje znatne nezavisnosti od bilo kog računara. Ipak, MojoPac predstavlja samo jedno od rešenja koje može da ispuni ovakve zahteve. Najčešći odgovor na zagonetku „kud ja, tu i moj računar” ogleda se upravo u portabilnom softveru, bio on U3 ili u nekoj „third party” formi. Uz pomoć specijalizovanih alata možete i sami napraviti prenosiv programski paket (o tome više reči u narednom broju).

Ako ovo posmatramo kao evolutivni proces, na ovaj način možete sa sobom uvek nositi omiljeni program za isecanje MP3 numera ili VoIP telefoniranje, ali šta bi onda bio sledeći korak? Pa, recimo, postavljanje celokupnog operativnog sistema na USB! Windows XP? Teško. Ako objektivno gledamo, stvari ovako izgledaju: instalacija sistema koji baš i ne sija po brzini izvršavanja, pa još na uređaj koji hardverski ne može da postigne znatne brzine upisa i čitanja podataka... Nije teško izvući zaključak. Rešenje, naravno, postoji, i ovog puta je vešto kamuflirano maskotom nevinog pingvina. Kako ne bismo nastavili članak u duhu još jedne misije preobraćanja korisnika iz MS tabora, usredsredićemo se na detaljno uputstvo kako postaviti jednu od popularnih GNU/Linux distribucija, zajedno sa pratećim softverom na USB. Najzad, kako postići veću portabilnost od celokupnog OS-a sa aplikacijama po vašem izboru?

Izbor pingvina

Prvo pitanje koje iziskuje odgovor jeste kog „pingvinčića” izvući iz gomile? S obzirom na to da postoji više od hiljadu distribucija, a da se trenutno aktivno održava stotinak njih, izbor i nije tako očigledan. Svaka od postojećih osmišljena je sa određenim ciljem – da bude minimalistička, sveobuhvatna, netbook orijentisana, potom su tu one namenjene serverima, pa recovery, live CD, penetration testing distribucije itd. Takođe, postoji zaista veliki broj GNU/Linux sistema koji se namenski mogu instalirati na USB uređaje. U teoriji, maltene sve distribucije mogle bi da se uz malo truda pretvore u portabilnu, ali u praksi je bolje koristiti one koje su predviđene upravo za rad sa ovakvim memorijama. Jedan od sajtova koji se bavi ovom tematikom jeste Pen Drive Linux (www.pendrivelinux.com), mesto na kom možete naći iscrpna uputstva kako instalirati veliki broj popularnih sistema na USB. Prednost ovog projekta je često paralelni tutorijal, koji omogućava i korisnicima Windowsa da iz poznatog okruženja pristupe instalaciji, ne iziskujući postojanje GNU/Linux particija na hard disku.

Jedna od tehničkih strana koja se mora imati u vidu je tzv. write cycle prosečnog USB medija. To je upravo razlog zašto je poželjno posegnuti za nekom od distribucija koje su osmišljene tako da rade sa ovom vrstom hardvera. Stvar je u tome što svaki USB uređaj ima svoj životni vek, koji se čestim upisivanjem i iščitavanjem podataka skraćuje. Oni Linux sistemi koji koriste USB kao da je hard disk konstantno će zapisivati promene, dok će oni specijalizovani ređe vršiti pristup podacima. To se jednostavno postiže praćenjem svih promena i njihovim privremenim čuvanjem u RAM-u, da bi tek u određenom trenutku (recimo prilikom isključivanja sistema) svi podaci bili adekvatno upisani.

Ako zanemarimo velike igrače poput Fedore, OpenSUSE-a i Ubuntua, koji su isuviše „nakrcani”, u igru ulaze distribucije koje su specijalizovane za rad upravo na ovim uređajima. Evo samo nekih: MCNLive, Slax, TTY Linux (zaista skroman, bez grafičkog okruženja, ali zato zauzima manje od 5 MB), Knopperdisk, DSL, CPX-Mini, PureOS, GRML Small...

DSL (Damn Small Linux) je jedno od rešenja koje se najčešće predlaže za ovu namenu. Ipak, korišćenje kernela serije 2.4, nažalost, znači i ograničavanje na stariji hardver. To u suštini i jeste filozofija konkretne distribucije, ali to sa sobom povlači i lošiju podršku za novije računare. Ovo dalje znači da nije retkost da USB adapter nije adekvatno prijavljen na laptopovima, pa su pokretanje i sama instalacija ovim onemogućeni. Među preostalim takmacima, jedan od favorita Linux zajednice jeste i Slax, Live CD, zasnovan na najstarijoj živoj distribuciji Slackware. Ovo doprinosi fenomenalnoj stabilnosti i brzini sistema, ali Slax ipak ne pruža dovoljno user-friendly okruženja, kakva zahtevaju novi korisnici.

Kada se svi parametri uzmu u razmatranje – jednostavnost instalacije i korišćenja, zadovoljavajuća brzina, veliki broj inicijalno instaliranih aplikacija i mogućnost lakog proširivanja njihove liste. Za „najboljeg prijatelja” svog USB-a odabrali smo Puppy Linux.

Ovu distribuciju opisali smo u prošlom broju, ali sada ćemo je uposliti za konkretan zadatak, koji je tema ovog teksta.

Instalacija sistema

Prvi korak je svakako preuzimanje ISO fajla sa lokacije puppylinux.org/downloads/official-releases. Trenutno aktuelna verzija je 4.1.2 i zauzima nešto manje od 100 MB. Kada preuzmete sliku sa pomenute lokacije i narežete je na CD, ostaje samo da podignite sistem. Vrlo brzo naći ćete se u novom okruženju sa prepoznatljivim elementima poput taskbara, systraya, start menija i slično, tako da privikavanje neće biti teško.

Za pokretanje USB instalacije sa Live CD-a potrebno je ići na Setup: Puppy universal installer, koji se nalazi u okviru glavnog menija. Pre nastavka ubacite USB disk, te logično izaberite „USB Flash drive” za tip instalacije. Dalje će vam se ponuditi izbor konkretnog uređaja za slučaj da je više njih priključeno na računar, a u zaglavlju sledeće forme ponovo ćete biti u prilici da proverite na koji će se USB sistem postaviti. Na istoj lokaciji možete da isprobate i neke alternativne načine formatiranja memorije, ali ovo ćemo zaobići, jer i autori navode da su trenutno u fazi razvoja. Ono što je nama bitno jeste druga stavka po redu – Filesystem in partition. S obzirom na to da je većini korisnika USB formatiran pod FAT32 ili NTFS fajl sistemom, sada je vreme da promenimo tip particije na „Linuxolike” skraćenice – EXT2 i EXT3. Nažalost, ovo je jedini deo instalacije koji nije automatizovan, što može da predstavlja problem za korisnike koji nisu ranije imali iskustva sa ovim OS-om. Instaler će po pozivanju pomenutog modula za rad sa particijama izaći i pokrenuti program namenjen upravo tome – GParted. S obzirom na to da će se automatski pristupiti direktno USB uređaju, ne postoji bojazan od ugrožavanja bezbednosti postojećih particija na lokalnom hard disku, ali je ipak šteta što se autori nisu potrudili da se i ova operacija odvaja bez deranžiranja korisnika. Sa vaše strane je potrebno da desnim klikom na postojeću particiju izaberete Format to: ext2, a u slučaju da imate više particija na uređaju, jednostavno ih obrišite i kreirajte novu pomenutog tipa. Za svaki slučaj, iako će se Puppy instaler pobrinuti za to, ponovite desni klik na sada novu Linux particiju i odaberite Manage Flags. Uključite samo prvu stavku boot, a sve ostale isključite.

Po izlasku iz programa za particioniranje, opet pokrenite Universal Installer. Ponovite sve korake do forme na kojoj smo se malopre zadržali, samo ovog puta obratite pažnju na to da u zaglavlju stoji „sdb1” (oznaka USB-a može svakako da varira, ali biće u ovoj formi), veličina i „ext2” tip, a ne pređašnji „fat32” ili „ntfs”. Zaputite se na „Install Puppy to sdb1” da biste otpočeli postavljanje sistema. Kada potvrdite svoju odluku, pojaviće se naredni prozor koji traži potrebne fajlove. S obzirom na to da ste pokrenuli Live CD, logično odgovorite izborom ponuđenog „CD”. Još jedan klik na „OK” sledi pre postavke MBR-a (Master Boot Record, pisali smo o tome u SK 3/2008), gde je predloženi „default” unos opet dovoljan. Apsolutno poslednji prozor koji ćete videti pred početak instalacije od vas očekuje hitac na ’Enter’, pa još jedan ’Enter’ za „svežu” instalaciju umesto upgradea. Sledi jedna od prekretnica u instalaciji, gde treba da odlučite da li želite da se sistem pri dizanju prekopira direktno u RAM ili ne. Ovo svakako znači da će brzina inicijalnog učitavanja biti znatno manja, ali će zato aplikacije biti startovane brzinom bakute koja vidi prazno mesto u GSP-u. Podrazumevani izbor je odričan, ali mi smo se ovde opredelili za „yes” i finalni ’Enter’.

Malo drljanja po USB-u i nekoliko trenutaka kasnije Puppy Live USB disk ponosno je stajao u našim rukama...

„Vau-vau” iliti šta dobismo

Posle restartovanja računara, odstranjivanja CD-a i učitavanja OS-a sa USB-a, pred vama će se ubrzo pojaviti grafičko okruženje Puppy Linuxa. Naravno, prethodno je potrebno u okviru BIOS-a namestiti USB kao „First boot device”, ako to već nije slučaj.

Čak i ako niste imali prilike da radite sa Linuxom, zaista nema razloga za paniku, jer je Puppy krajnje jednostavan za korišćenje. Meniji u logičnoj hijerarhijskoj strukturi omogućavaju pristup svim analognim aplikacijama Windowsa, te je potrebno samo malo navikavanja. Ikone na desktopu predstavljaju prečice ka alatima čija imena i ne morate da znate, pošto se vode kao „radnja” za koju služe: ’Play’ za gledanje filmova, ’Browse’ za web pretraživač, ’Write’ za word procesor... U start meniju situacija je slična: u okviru kategorije softvera, recimo alata vezanih za grafiku, prvo stoji naziv programa, pa onda njegova namena. Gotovo sve aplikacije na koje ste navikli imaju svoju zamenu na ovom sistemu, te ćete u startu imati mogućnost da radite sa dokumentima, četujete sa prijateljima, gledate slike, pa i da ih preuzimate sa fotoaparata, režete diskove, slušate muziku... Jedina stvar koja možda nedostaje jeste OpenOffice.org, softverski paket koji pruža daleko bolju kompatibilnost sa MS Officeom od postojećeg abiworda (SK 5/2006), ali se on prema potrebi može i dodati pomoću jednostavnog alata za tu namenu. Dovoljno je pozvati prečicu „install” sa desktopa i zaputiti se na „PETget package manager” u podnožju forme. Programi su i ovde raspoređeni po kategorijama, kao i po više raznih servera, te slobodno pregledajte sva tri oficijelna repozitorijuma.

Puppy dolazi i sa odličnom Wireless podrškom, te je velika verovatnoća da ćete bez muke moći da se povežete na Internet i na ovaj način. Ne treba ni isticati to da se grafička rešenja, počev od pozadine i ikona, mogu lako promeniti, a isto važi i za GTK+ temu koja je zadužena za boje i stil dugmića, combo i list boksova itd.

• • •

To bi bilo otprilike sve. S obzirom na to da smo prilikom instalacije odabrali kopiranje sistema u RAM, dobili smo fantastično brz OS na uređaju koji staje na dlan! Pored pomenutog softvera, koji će zadovoljiti barem 80 odsto vaših potreba, odmah je omogućena i podrška za veliki broj video formata – testirali smo AVI, MOV, MPEG, QT i WMV, dok je prilikom prvog puštanja RealMedia zapisa plejer zatražio da preuzmemo dodatne kodeke sa Neta. S obzirom na to da smo već objasnili kako se to radi, ostavljamo ovo vama za vežbu.

Sada najzad imate celokupan operativni sistem na USB-u, svoj skup aplikacija i svoja vizuelna rešenja! Voila! Portabilnost 100 odsto!

Miloš KNEŽEVIĆ