Računari u gradskom prevozu

U autobusima gradskog prevoza, ako bolje pogledate, možete da primetite niz interesantnih, slikovitih i zvučnih detalja, ali i tehnoloških novina.

Postoje firme koje su se setile da iskoriste prostor kojim dnevno prođe hiljade i hiljade ljudi, sa namerom „da ga oplemene neagresivnim zabavnim, informativnim i marketinškim sadržajem”, i tako pošalju jasnu reklamnu poruku. Jedna od njih je firma Serb Medija, koja je u 188 privatnih vozila u sklopu javnog gradskog prevoza u Beogradu implementirala svoj pionirski projekat Multimedia Marketing System (MMS). U ovom poduhvatu ima i „finog tkanja” interesantnog za naše čitaoce, odnosno tehničkih karakteristika ovog sistema, koji zasad omogućava mahom oglašavanje, ali će u budućnosti možda biti primenjen i u svrhe koje bi bile mnogo korisnije za putnike.

Više od reklame

Gospodin Nebojša Mileusnić nam je u ime firme Serb Medija (www.serbmedija.com) objasnio nešto više o MMS sistemu. Sistem koristi tzv. digital signage, koji grupiše nekoliko tehnoloških rešenja kako bi formirao jedan veliki komunikacioni medij, sposoban da služi kao samostalan informativni sistem i marketinški panel. Njega odlikuju podjednako važna hardverska, kao i softverska rešenja. „Arhitektura softvera je projektovana tako da bude fleksibilna i modularna kako bi omogućila integraciju niza samostalnih aplikacija”, kaže g. Mileusnić. U njih spadaju: ADM administriranje (komandovanje, kontrola i fajl-transfer), Multimedia Player (projekcija svih video i audio formata, Flash animacija, tekst editora i animatora), LOG (zapis i arhiviranje svih parametara relevantnih za rad sistema), COMM (komunikacije), AVL (Automated Vehicle Locator – obrada i prikaz GPS pozicije vozila, rad sa mapama, fleet-management), kao i BTS (Bluetooth Service).

U Serb Mediji posebno su ponosni na saradnju sa prijateljima iz paraćinske firme RIA Software, koji su izradili respektabilnu interaktivnu Bluetooth aplikaciju instaliranu u 120 MMS vozila. Sam BT servis radi u dva režima: automatski i interaktivni (na zahtev mobilnog telefona, kada korisnik bira fajl koji će mu PC poslati), a pored komercijalnih sadržaja, u ponudi su i vesti iz sveta računara, muzike, freeware aplikacije za mobilne telefone, 3GP video zapisi... Trenutno BT servis komunicira sa 10.000 različitih korisnika i šalje više od 32.000 fajlova na mesečnom nivou.

Ova softverska rešenja nisu i jedina, pošto Serb Medija planira novine kojima će zaokružiti ponudu. U najavi je, na primer, BT browser, interaktivna aplikacija kojom će se putnicima omogućiti besplatan pregled prezentacija hostovanih na računarima Serb Medije u autobusima.

Što se hardvera tiče, i tu je trebalo napraviti novo i prilagodljivo rešenje. „Projektna blok-šema je prilagođena i modifikovana za svaki od šest tipova vozila u kojima je sistem ugrađen. Srce sistema je kompaktni PC sa hlađenjem bez ventilatora, konfigurisan tako da odoli svim izazovima rada u teškim uslovima, budućim potrebama za nadogradnju i upotrebu niza spoljnih uređaja (GPS, GPRS/EDGE/3G modema, RFID čitača, kamere...)”, kaže g. Mileusnić. „Za potrebe napajanja MMS-a razvijen je naš sopstveni sistem DC-DC konvertera koji ulaznih 20-28 V „spušta” na stabilizovane radne napone implementiranih uređaja, dok je kompletno kabliranje sprovedeno kanalićima ispod bočnih enterijera vozila”.

Samo reklamiranje

Stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, Čačka i Vranja takođe imaju prilike da uživaju u rezultatu brendiranja spoljnog i unutrašnjeg dela vozila gradskog prevoznika, koje vrši Masel Group (www.masel.rs). Za potrebe reklamiranja i brendiranja svojih korisnika, ova grupa je još pre devet godina razvila način oglašavanja, koji celokupno prevozno sredstvo pretvara u reklamni medij, i nazvala celu ideju Masel Bus Advertising. Osim štampanih rešenja, Masel Group je obezbedio i 19-inčne TFT monitore HAL19A, koje je postavio u unutrašnjost autobusa. Ovi monitori koriste DC 9-36V napon i generalno imaju namenu displeja na mašini za davanje informacija ili ekrana postavljenog u autobusima i drugim prevoznim sredstvima. Prenos informacija na ekran vrši se sa CF (Compact Flash) kartice za koju postoji slot, a podržani su MPEG1, MPEG2, MPEG4, VOB, JPG i MP3 formati. Dakle, reklame i različiti video/audio materijali se uploaduju na CF karticu, ona se postavi u ekran i na taj način se non-stop emituje materijal sa nje. Danijela Samohod, direktor prodaje ove firme je dodala: „U toku je izrada web aplikacije kojom bi pristup i nadgledanje svih monitora bilo centralizovano. Takođe, privodi se kraju promena celokupnog vizuelnog identiteta emitovanog sadržaja, tako da će sama prezentacija na monitorima biti kao pravi TV program”.

Uz monitore, Masel Group planira da koristi i Bluetooth tehnologiju za prenos reklamnih poruka u autobusima. „Bluetooth uređaji su u fazi instalacije, tj. testiranja, a sada testiramo i novi model koji će putem GPRS modema biti povezan na naš web server i u svakom trenutku ćemo imati celokupnu online kontrolu celog sistema”, kaže Danijela Samohod. „Takođe, novi model će imati i mogućnost razmene sadržaja. Po povezivanju mobilnog telefona na sistem, korisnik otvara aplikaciju u kojoj ima mogućnost da sam odabere koji sadržaj želi da preuzme, takođe ima i mogućnost za upload na HDD Bluetooth uređaj odakle bi se sadržaj pprema potrebi prosleđivao na, na primer, naš sajt ili sajt našeg komitenta”.

Prisustvo automatizovanih Bluetooth uređaja u autobusima, koji istovremeno mogu da pošalju tekstualnu, slikovnu ili video poruku na 56 mobilnih telefona, i to u radijusu od 100 metara, u ovoj firmi se smatra izvanrednom mogućnošću interaktivnog reklamiranja, kao i sjajnim „dopunskim medijem”.

Potencijali

Ali, dok to ne bude svakodnevica, zašto ne bismo razmišljali i šire: ako na taj način može da se šalje reklamna poruka, onda na mobilne telefone putnika mogu da se pošalju i drugačije, njima bitnije informacije – o dužini puta, brzini kojom prevozno sredstvo ide, zastojima na putu, podacima o tome za koje vreme će vozilo doći na sledeću stanicu, koja je stanica u pitanju itd. Putnici bi mogli da pročitaju i vesti, da budu informisani o humanitarnim akcijama, vremenskoj prognozi i slično. Međutim, iako modernizacija vozila domaćeg gradskog prevoznika i mogući prospekti nama zvuče sjajno, u praktičnoj primeni je situacija loša iz više razloga. Nebojša Mileusnić iz Serb Medije navodi: „Iako imamo spremnu infrastrukturu, samo iz komercijalnih razloga MMS kojim smo opremili vozila nije umrežen, nisu instalirane bezbednosne kamere, fleet-management ne funkcioniše. Putnici su uskraćeni za on-line vesti, informacije o polascima/dolascima autobusa, obaveštenja dispečera o kašnjenjima, potrošnji goriva, broju putnika u prevozu, mogućnosti pravovremenog uzbunjivanja policije zbog džeparoša po autobusima, prebijanju putnika i vozača... Očigledno je to da ne umemo matematički da opišemo srpsko tržište, pa nam jedino preostaje da probamo u Španiji i Holandiji, na primer. Najgore od svega jeste to što nismo niti prvi niti poslednji”.

Ne isplati se?

Firma XXL Marketing (www.bustvproject.com) od 2007. godine nudi uslugu tzv. Bus TV-a, odnosno emitovanje programa koje se sastoji od reklamnih spotova i nekomercijalnog sadržaja u vidu kratkih dokumentarnih filmova i spotova, radi animacije putnika u toku vožnje gradskim prevozom. Bus TV se zasniva na postavljenim monitorima u svih 65 autobusa privatnog prevoznika Veolia Transport, koji voze putnike na teritoriji Beograda. Svaki autobus je opremljen centralno postavljenim monitorom od 17 inča i ozvučenjem koje čini šest zvučnika, ravnomerno raspoređenih po celom autobusu. Prema rečima Dušana Stefanovića u ime firme XXL Marketing, oni ne nameravaju uskoro da ulažu u nova tehnološka rešenja niti da ih postavljaju u autobuse, jer se to jednostavno ne isplati!

Tehnologija postoji

Znamo i da domaća firma General Ekonomik (www.geneko.co.yu) proizvodi namenski pravljena hardverska i softverska rešenja koja omogućavaju višestruku komunikaciju i kontrolu voznog parka, i već ih nekoliko godina unazad samostalno izlaže na jednom od najvećih svetskih ICT sajmova – CeBIT-u. Dakle, domaći programeri su odavno napravili softverska rešenja konkurentna i na svetskom tržištu! Među brojnim ostalim rešenjima koja se tiču daljinske kontrole i centralizovanog upravljanja, razvili su RFID sistem, baziran na bežičnoj identifikaciji vozila, koji bi omogućio olakšano upravljanje voznim parkom, kao i kontrolisanje rada vozila. Sistem bi mogao da se implementira na svakoj autobuskoj stanici i sa lakoćom bi mogao da registruje prolazak svakog vozila, što bi omogućilo i dispečeru i putnicima niz korisnih informacija u gradskoj gužvi. Implementacijom ovog sistema svaki putnik koji je zainteresovan za to mogao bi da sazna gde se nalazi prevoz koji čeka, i da ima tačnu procenu vremena kada on stiže. Tu informaciju bi čak bilo moguće dobiti preko mobilnog telefona, putem SMS poruke! U kombinaciji sa drugim rešenjima ove firme na području satelitskog praćenja i nadzora vozila, verovatno bismo imali veoma konkurentan sistem lako primenjiv ne samo na sistem gradskog prevoza u Beogradu, nego možda i na kontrolu voznih parkova na državnom nivou...

Maglovita budućnost

Sa idejom moguće implementacije informatičkih sistema u vozila javnog prevoza, koji će u budućnosti biti korišćeni ne samo kao sredstvo za reklamiranje već i kao centar za informacije putnika, obratili smo se Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda. Njihovo Odeljenje za informacione tehnologije i informisanje javnosti dalo nam je sledeće informacije:

„Direkcija za javni prevoz planira uvođenje daljinskog praćenja vozila javnog prevoza (monitoring). Sistem za daljinsko praćenje omogućava daljinsku kontrolu vozila pomoću sistema globalnog pozicioniranja, mreže mobilne tehnologije i Interneta. Na ovaj način biće obezbeđeno praćenje vozila, njihovo pozicioniranje i komunikacija. Korisnici javnog prevoza imaće mogućnost da putem SMS poruka dobiju informaciju o dolasku vozila na određenu lokaciju. Takođe, imaće i mogućnost da preko Interneta dobiju on-line informacije.

U centru za monitoring u svakom momentu biće dostupne informacije o poziciji, smeru i brzini kretanja vozila, što će omogućiti brzu zamenu ukoliko je vozilo u kvaru, jer će komunikacija biti dvosmerna. Sistem za daljinsko praćenje vozila javnog gradskog prevoza biće uveden u sva vozila koja opslužuju integrisani tarifni sistem, vozila noćnog prevoza, kao i minibus vozila.

Sem monitoringa, biće uveden elektronski sistem naplate. Planirano je više vrsta karata (dnevne, nedeljne, mesečne), a u autobusu će biti postavljen i čitač karata. Ovim sistemom naplate biće obezbeđeno prikupljanje podataka o opterećenju pojedinih linija u određenom vremenskom periodu, što će direktno doprineti pojačanju pojedinih linija na kojima je to potrebno. Putnici će putem SMS poruke moći da dobiju informaciju o tome kada će vozilo za koje su zainteresovani biti na stajalištu.

Što se tiče sistema za naplatu prevoza putem smart kartica, započet je posao na izradi idejnog projekta sistema, po čijem će završetku biti raspisan tender za izradu glavnog projekta, nabavku i implementaciju odabranog rešenja. Tek po okončanju navedenih postupaka biće poznati svi detalji savremenog sistema naplate prevoza, o čemu ćemo Vas obavestiti naknadno”.

• • •

Nismo dobili odgovor na to da li je Direkciji za javni prevoz uopšte poznato da su domaće firme već razvile sisteme koji omogućavaju većinu navedenih tačaka i koje je moguće postaviti vrlo brzo, a ne znamo ni to kada su uopšte planirali da počnu sa implementacijom sopstvenog sistema za monitoring, samo znamo da se planira. Vredi pomenuti to da ovakav sistem informisanja u sredstvima javnog prevoza u Zapadnoj Evropi postoji već najmanje dvadeset godina. I dok ostatak sveta razvija i realizuje nove izmene u interaktivnim sistemima za informisanje putnika u svetlu novih tehnoloških inovacija, mi ga još planiramo! Što brže bilo šta realizujemo, brže možemo reći da makar u nekom aspektu naše društvo kreće ka modernizaciji. U suprotnom, ostajemo u 19. veku, u kome smo, kada su modernizacija našeg društva i e-uprava u pitanju, do sada uglavnom i bili.

Iris MILJKOVIĆ