Robotizacija Srbije

U domaćim fabrikama sve je više automatskih mašina koje rade brzo, precizno, neumorno... Prinudni rad na struju

Automatizacija proizvodnje u našoj zemlji do sada je bila uglavnom sporadična, iako je sasvim jasno koliko je potrebna. Automatske proizvodne linije, kao što im ime kaže, rade same, bez mnogo (ili bez imalo) asistencije radnika. Poznati su nam jednostavniji procesi u proizvodnji koji su automatizovani, kao što su punjenje flaša, proizvodnja slatkiša, pakovanje praškastih materijala u razne vrste kesa i kesica, štampanje novina i slično. Za složenije procese u proizvodnji upotrebljavaju se mnogo moćnije mašine.

Industrijski roboti

Osnovne odlike robota su samostalnost u radu, fleksibilnost i programabilnost: lako im se menjaju parametri rada i veoma brzo može mu se dati potpuno nov radni zadatak. U gotovo svim poslovima koji im se poveravaju, roboti se pokazuju kao znatno precizniji i brži od čoveka. Takođe, robot nema osmočasovno radno vreme, ne umara se, na zabušava, ne gubi vreme u ćaskanju telefonom ili sa kolegama... Možda i najvažnije, roboti mogu da rade i u uslovima koji nisu dobri za zdravlje čoveka ili čak mogu da mu ugroze život.

U industriji Srbije u ovom trenutku je uposleno na desetine robota. Neki od njih stigli su zajedno sa stranim investitorima (na primer, u Zastavi u Kragujevcu), ali desetak njih privredi je isporučila domaća firma ICM Electronics iz Novog Sada. Ova kompanija je i od ranije poznata po poslovima automatizacije proizvodnje i zaslužna je za raznovrsne automatske proizvodne linije u stotinak fabrika u državi.

ICM je u fokusu javnosti i zbog nedavnog otvaranja fabrike robota, odnosno proizvodnog pogona za sklapanje robotskih sistema prema zahtevima kupaca. Pod nazivom „robotski sistem” podrazumeva se sve ono što omogućava da robot radi određeni posao. Osnova je ono što laički podrazumevamo da je sam robot – elektromehanički uređaj sposoban da izvodi određene pokrete, ali su važni delovi robotskog sistema i dodaci za takvu robotsku „ruku” koji zavise od zadatka (razne hvataljke, sisaljke, „pištolji” aparata za zavarivanje ili farbanje i slično) i potrebna elektronika, tj. računar koji upravlja robotom dajući mu instrukcije za pokrete i upotrebu dodataka.

Šta rade roboti u Srbiji

Na poslovima automatizacije, kompanija ICM već godinama sarađuje sa japanskom firmom Omron, a što se tiče industrijskih robota ima partnerstvo sa japanskim proizvođačem robota Fanuc i nemačkim proizvođačem robotske opreme Schunk. Nova fabrika otvorena u Platičevu, mestu između Rume i Šapca, upravo je plod saradnje ICM-a sa ovim kompanijama. U novosadskoj kompaniji očekuju da će u novoj fabrici godišnje moći da proizvedu oko 50 robota raznih namena. Za poređenje, u 2008. godini ICM je napravio i isporučio samo osam robota, praveći ih u maloj radionici i angažujući podizvođače za neke od procesa izrade.

Teško je nabrojati sve proizvodne procese u kojima roboti mogu da se koriste, ali ovde ćemo naveste neke domaće primere. U fabrikama slatkiša i fabrici kafe roboti pakuju proizvode u kutije. U jednoj fabrici građevinske opeke (da ne kažemo: ciglani) robot skida građevinske blokove sa pokretne trake i ređa ih na određeno mesto. U fabrici posuđa robot je angažovan za poliranje šerpi i ostalog posuđa. U nekoliko fabrika roboti rade isključivo na električnom zavarivanju raznih delova. Nekoliko primera robota na delu u domaćoj privredi može se videti na www.youtube.com/user/ICMElectronics.

Šta će nam roboti

Roboti rade brže nego ljudi (u nekim poslovima mogu da zamene i desetak ljudi), a rade uvek isto – precizno i nepogrešivo – pa je krajnji rezultat i kvalitetniji proizvod ili makar postojan kvalitet. Zajedničko za sve firme koje koriste robote jeste to da su u tome jednostavno videle ekonomski interes. Na primer, robot koji pakuje kesice sa kafom u kutije kupi tri kesice svake dve sekunde (90 komada u minutu) i na ovom dosadnom i mukotrpnom poslu zamenjuje osam radnika.

Pored uštede u vremenu i angažovanoj radnoj snazi, ušteda može da bude i u tome što roboti mogu da zamene bolje plaćene kvalifikovane radnike (varioce, na primer) manje kvalifikovanim radnikom koji opslužuje robota (koji vari).

Nije teško pretpostaviti da roboti nisu jeftini. Cena, naravno, zavisi od primene. Za najjednostavniji robotski sistem treba izdvojiti oko 50.000 evra, dok, na primer, cela linija od više desetina robota za sklapanje karoserija u automobilskoj industriji može da košta i do 50 miliona evra. Čisto ekonomski gledano, robot može da se isplati već za šest meseci, što pokazuju upravo primeri robota-varilaca, pod uslovom da se mudro i intenzivno uposle.

Bitno je i zdravlje: na primer, kod poliranja posuđa stvara se fina prašina koje je štetna po disajne organe radnika, pa u pomenutom primeru domaće firme sada ovaj riskantan posao radi robot.

S druge strane, roboti mogu da budu opasni po čoveka. U svetu, pa tako i kod nas, puna pažnja posvećuje se zaštiti radnika koji mogu da se nađu u blizini robota, jer se ove mašine neće zaustaviti da „ne bi nekoga povredili”. Zato je najčešće prostor u dohvatu robota potpuno ograđen i nedostupan ljudima.

Robotići maleni

Među robotskim sistemima koje je ICM instalirao u domaćoj privredi, odlučili smo da vidimo na delu robotski par koji je nedavno uposlen u fabrici Pionir u mestu Vojka kod Stare Pazove. Ovaj poznati domaći proizvođač bilijara i prateće opreme od pre nekog vremena proizvodi i kabinete za elektronski rulet, poker i druge igre na sreću. Namera vlasnika ove fabrike jeste da se roboti uposle na zavarivanju delova metalne konstrukcije kabineta. Radnik koji opslužuje robote prinosi pripremljene delove i postavlja ih na određena mesta na stolu. Roboti su postavljeni jedan naspram drugog: plavi model uzima delove i prinosi ih žutom robotu-variocu, pridržavajući mu pri tom deo koji se vari na delu za koji se vari. Plavi robot tokom rada sam menja alatke, pa tako u jednoj operaciji koristi sisaljke za podizanje pljosnatog limenog dela, dok za manje delove koristi hvataljke. Svaka akcija oba robota precizno je isprogramirana i svi delovi uvek su zavareni na isti način. Promene procesa moguće je uraditi u svakom trenutku. Inženjer u Pioniru ispričao nam je slučaj kada su na početku proizvodnje jednog dela primetili da jedna tačka varenja smeta pri montaži uz druge elemente kabineta. Ukucavanjem samo nekoliko promenjenih cifara, pomerili su tačku vara za dva centimetra i jednostavno nastavili sa izradom ispravni(ji)h delova.

U trenutku kada smo posetili ovu fabriku, roboti su bili tek na „probnom radu” i nedovoljno uposleni, pa je bilo rano za zaključke o trenutku, kada može da se otplati investicija u ovako savremenu i skupu opremu. Ipak, već na prvom testu kada je upoređeno vreme potrebno da jedan element zavare dva varioca, naspram robota i jednog pomoćnog radnika, roboti su bili trideset odsto brži.

• • •

U ovim pomalo teškim vremenima, mnogi će odmah pomisliti kako uvođenje robota automatski znači otpuštanje jednog broja radnika. Međutim, firme koje mudro posluju, i shvataju da su im roboti uopšte potrebni, zapravo ne otpuštaju radnike kojima je robot „oteo” posao, već ih najčešće samo raspoređuju na druge, manje naporne poslove. Širenje i otvaranje novih radnih mesta upravo omogućavaju ekonomski efekti upotrebe ovih mašina, uvek spremnih za težak kuluk.

Tihomir STANČEVIĆ