Sponzorski ugovori već više od decenije predstavljaju sastavni deo profesionalnog gejminga, ali isključivo u oblasti „takmičarskih disciplina” nalik na CS, WC3: DotA, Fifu i nekoliko drugih igara koje su pogodne za direktne prenose publici. MMORPG igre, kao tipični zatvoreni sistemi koji onemogućavaju takvu vrstu interakcije, standardno nisu intrigirali potencijalne mecene, ali u žanru u kom neprikosnoveno vlada World of Warcraft kad-tad je moralo doći do kršenja ovog pravila. Gruba sila i kritična masa igrača jesu atributi koji apsolutno kompenzuju formu koja nije pogodna za broadcasting, mada je uvođenjem koncepta PVP arena (u The Burning Crusadeu) taj problem, makar sa jednog aspekta, delimično prevaziđen.

Takmičarski PVP i kompetetivni PVE World of Warcrafta u multimilionskoj komuni igrača oduvek su izazivali ogromno interesovanje. Boss killovi, počev od davne world 1^{st likvidacije Onyxie u režiji gilda Discordia ustoličili su koncept herojskih zajednica, odnosno} hard-core gildova, čiji je progres privlačio milione radoznalih očiju. Uporedo sa Blizzardovim štancovanjem raid instanci i popularizacijom raidinga kao navijačke i, donekle, „posmatračke” discipline (kroz frapsovane filmove boss killova u režiji samih gildova), formirala se i takmičarska scena oličena u konkurenciji i bespoštednoj trci za premijernim čišćenjem bossova. Gildovi visokog profila dolazili su i odlazili, veličine nalik Nightmares Asylumu i Death&Taxesu pojavljivale su se i nestajale, a potencijalni investitori lagano su postajali svesni zlatnog rudnika koji leži u guild web sajtovima sa mesečnom posetom od više stotina hiljada unikatnih pogodaka.

Nekih pola godina pre izlaska The Burning Crusadea, jedan evropski gild je ušao u fokus interesovanja progresivne WoW javnosti: Nihilum, ekipa koja je prva na svetu za pojas zadenula C’thuna i Kel’Thuzada, end-bossove AQ40 i starog (hard-core) Naxxramasa, preko noći je postala kulturni fenomen. Njihov skromni web sajt rušio se na dnevnoj bazi pod teretom posetilaca: novac potreban za zakup hostinga, koji je mogao da izdrži fanovski onslaught, prevazišao je mogućnosti samofinansiranja, zbog čega se pošlo u potragu za sponzorima. Mouseports, relativno anonimna firma koja prozvodi PC kozmetiku, miševe, padove i ostale periferije niskog nivoa bila je najekspeditivnija, ponudivši finansijsku injekciju koja je efikasno eliminisala logističke probleme tog tipa.

Apsolutna dominacija Nihiluma u prvoj polovini TBC-a, zacementirana spektakularnim čišćenjem Black Templea i Mount Hyjala, donekle je narušena superbrzim uzdizanjem SK Gaminga (nema nikakve veze za „Svetom kompjutera”, prim. aut.), gilda nekada poznatog kao Curse, čije je vođstvo uvidelo da bez finansijske podrške nikada neće moći da konkuriše Nihilumu na pravi način. Sveži sponzorski ugovor dao im je vetar u leđa, omogućivši im da u Sunwellu preotmu prvo mesto od Nihiluma. Zdrava konkurencija ova dva WoW giganta prekinuta je odlukom kompanije SK Gaming da po izlasku WotLK-a ukine sponzorstvo PVE segmentu World of Warcraft tima, za koga se, u poređenju sa PVP arenama i Counter Strike timovima, verovalo da će generisati sve manje interesovanja. Za lagano „disolviranje” takmičarske PVE scene odgovoran je, pre svega, Blizzard Entertainment, zbog agresivnog potenciranja sadržaja za casual igrače, odnosno, odustajanjem od koncepta hard-core raiding instanci, koje bi imale ikakav takmičarski potencijal. Ako nema izazova, nema ni takmičenja, pa samim tim ni navijanja za tim A ili tim B, što se neumitno odražava na posećenost gild sajtova, glavnog izvora finansijske atraktivnosti gilda za potencijalne sponzore. Iz takve nužde se i rodila ideja o spajanju dva najjača PVE gilda: na inicijativu vođa SK Gaminga, gild masteru Nihiluma ponuđeno je spajanje, koje je ovaj oberučke prihvatio. Onda je krenula drama kakva do sada nije viđena čak ni u dramom bogatom World of Warcraftu...

U želji da čitaocima ponudimo kompletnu priču iz lične perspektive, obratili smo se jednom od naših ljudi koji ju je, inače, neposredno ispratio. Beograđanin Jovan Žegarac, Undead Warrior, nekada poznat kao Sunandsteel (sada poznat kao Serbandsteel), bivši član Nihiluma i jedan od ljudi koji je pozvan da se pridrži spajanju gildova, bio je svedok spektakularnih zakulisnih radnji, čije je obelodanjivanje ovih dana naelektrisalo WoW komjuniti.

SK: Pre nego što se dotaknemo sumorne strane priče, sigurni smo u to da bi čitaoci želeli da znaju kako je momak s Novog Beograda postao član najslavnijeg guilda u najvećoj MMO igri u Sunčevom sistemu?

Serbandsteel: Na mom matičnom serveru (Magtheridon) bio sam poznat kao izuzetno efikasan organizator PUG-ova (Pick-up-Groups), koje su uspešno čistile raid sadržaj koji je predstavljao prepreku mnogim organizovanim gildovima. U jednom trenutku warrior class leader Nihiluma me je kontaktirao sa pitanjem da li bih bio zainteresovan da pređem kod njih i postanem četvrti tenk koji bi vodio „B” i 10-man raidove u WotLK-u. Takva ponuda tada se nije odbijala. Vrlo brzo sam „bačen u vatru” finalnog progresa u Sunwellu (M’uru i Kil’Jaeden), gde sam se sasvim fino snašao, i pored razlike u kvalitetu opreme u odnosu na Sunwell raidere. Kada je pala odluka o spajanju sa SK Gamingom, uleteo sam u grupu igrača koja je odabrana za „merger”, što je veliki uspeh s obzirom na to da su mnogi višegodišnji Nihilum veterani ispali iz kombinacije.

SK: Nihilum i SK Gaming, spojeni u gild pod nazivom Ensidia, imaju prilično misterioznog sponzora? Ko je njihov mecena?

Serbandsteel: Niko drugi do prestolonaslednik Dubaija, sin šeika Muhamed bin Rašida al Maktuma! Mladi princ je dugodišnji igrač World of Warcarfta, momak koji je užoj zajednici igrača poznat po (nelegalnoj) kupovini igračkih naloga sa „pimpovanim” likovima sa najboljom opremom. Dečko je svojevremeno za 8000 evra pazario dual-warglaive roguea iz gilda Method. Poseduje čitavu „ergelu” likova koje je kupovao preko posrednika. Ovaj je u njegovo ime kontaktirao igrače i nudio im basnoslovne sume novca. Princ je oduvek želeo da igra sa najboljim igračima WoW-a, ali jedno je želeti, a drugo je posedovati veštinu. Nedostatak skilla je kompenzovao (ogromnim) novcem, što ga je na kraju i dovelo do SK Gaminga, čiji gild lideri nikako nisu imuni na šuškanje keša.

SK: Ha-ha-ha, nova generacija arapskih šeika umesto trkačkih konja sakuplja i neguje najbolje pastuve iz World of Warcrafta...

Serbandsteel: Siguran sam u to da je u pitanju samo izuzetak. Princ i njegov brat, sa kojim on i deli ovu pasiju, iako u ovaj hobi investiraju novac koji je nezamisliv normalnim ljudima, ipak predstavljaju ekscentrike u svetu plemstva sa Bliskog istoka. Za njih su to minorne pare, tako da sumnjam da može da dođe do masovne pojave nekakve konkurencije među bogatim naftaškim sinovima koji skupljaju automobile, konje i manekenke. Celokupna finansijska konstrukcija oko „mergera” nije dovoljna ni da se kupi kopito rasnog grla najbolje sorte, tako da ne postoji nikakav motiv za njihovo međusobno takmičenje podstaknuto taštinom.

SK: Da li ovo „sponzorstvo”, pored zadovoljavanja taštine razmaženog princa, ima i nekakvu smislenu finansijsku pozadinu?

Serbandsteel: To ostaje da se vidi kada (i ako) njihov web sajt konačno proradi, kada bi trebalo i da vidimo formu i tip advertajzinga. Ako odete na sajt www.ensidia.com, videćete da privremena stranica još stoji u neizmenjenoj formi. Možda se šeiku nije dopada vrsta publiciteta koju mu je stvorio mlađani sin? Saznaćemo uskoro.

SK: Da se vratimo razlozima zbog kojih si napustio Ensidiju. Zahvaljujući WoW armory servisu, vidimo da gild napušta sve više dugogodišnjih igrača. Zašto je to tako?

Serbandsteel: Zbog korumpiranog i lopovskog rukovodstva gilda, koje kompletan keš koji dobija od princa zadržava samo za sebe, držeći ostatak gilda u potpunom mraku. Tako je bilo od samog početka, tj. od Nihilumovog ugovora sa Mouseportsom. Kungen (gild master Nihiluma) uzimao je pare, dok su drugi igrači dobili po miša i podlogu sa Mouseports logoom! Raiding u World of Warcraftu je timska aktivnost: bez 25 posvećenih i sposobnih ljudi koji žrtvuju svoje slobodno vreme i živce, jedan ma kako sposoban igrač ne može da ostvari ama baš ništa. U svetu profesionalnog Counter-Strikea, recimo, igrači dobijaju mesečnu apanažu i najmoderniji hardver, dok ovde nisu dobijali čak ni tapšanje po ramenu. Igrači Nihiluma i SK Gaminga nisu dobili ni po 100 evra koji su im bili obećani kao mali motivacioni faktor prilikom spajanja gildova: taj keš završio je u džepovima Kungena i ostale dvojice lidera. Ljudi bi i to progutali zarad slave i afirmacije da se rukovodsvo gilda prema većini ne odnosi kao prema šljamu sa ulice. Izbacivanje bez razloga, vređanje i ostavljanje „na klupi” van progres raidova za sve igrače koji nisu „brownoseri” i ne podilaze vođama jeste kap koja je kod mnogih prelila čašu. Ja to nisam želeo da trpim i izašao sam iz cele priče.

SK: Gde si otišao?

Serbandsteel: U svoj stari gild Madness, vrativši se svetu casual raidinga sa starim prijateljima koje sam napustio zbog želje za slavom i novcem (smeh).

SK: Da li je ovo kraj jedne ere za World of Warcraft?

Serbandsteel: Ne bih se usudio da predviđam kraj takmičarske PVE scene u celini, ali je ovo definitivno kraj Nihiluma kao ideje, fenomena i pojave koja je inspirisala milione igrača. Ljudi im masovno odlaze, bivši fanovi listom ih pljuju po forumima, tako da im ne predviđam svetlu budućnost. Mislim, sigurno će i dalje raidovati, osvajati world firstove i slično, ali to sad nema ni približnu težinu kao ranije zbog krajnje pojednostavljenih raid instanci.

SK: Da li želiš da dodaš nešto za kraj?

Serbandsteel: Želeo bih da čitaoce „Sveta kompjutera” uputim na web portal (www.dingblog.com), na kom povremeno blogujem zajedno sa nekolicinom bivših članova Nihiluma.

Miodrag KUZMANOVIĆ