Italijanski softverski studio Milestone dobro je poznat starijim ljubiteljima automobilskih simulacija koji su tokom devedesetih godina prošlog veka uživali u Screameru, verovatno najboljoj arkadnoj vožnji za PC svih vremena. Ova kuća pripremala je za Electronic Arts i Superbike simulacije moto-sporta, da bi poslednjih nekoliko godina proveli u senci (objavili su nekoliko igara za PlayStation 2). Ove godine Italijani su, u želji da povrate deo nekadašnje popularnosti, prvi put zakoračili u next-gen vode, i to upravo novim izdanjem Superbikea.

SBK-08 Superbike World Championship je novi početak, ne samo zbog očigledne tehničke superiornosti u odnosu na ranija izdanja, već i zato što ponovo udahnjuje život licenciranim simulacijama, koje su u poslednje vreme skrajnute pred naletom kvalitetnih „no name” vožnji. Svih dvanaest staza autentične su replike stvarnih lokacija (Donington Park, Monca i druge), a slično važi i za kompletnu galeriju motocikala, koja obuhvata aktuelne modele Kavasakija, Jamahe, Dukatija i drugih proizvođača. Autentičnost nije svedena samo na vizuelni aspekt staza i motora, već i na kompletnu bateriju rezervnih delova i timova na se čijem čelu nalazi inžinjer, koji telemetrijskim analizama i korisnim savetima igraču pomaže da podesi motor u skladu sa specifičnostima staze.

Upravljanje je nešto drugačije nego u prethodnim izdanjima i čini se da je bolje prilagođeno neiskusnim vozačima, odnosno igračima koji se prvi put susreću sa Superbikeom. Igra je, u celini gledano, izbalansirana tako da privuče nove igrače, a ne razočara stare. Nažalost, sedeći na dve stolice Superbike donekle gubi identitet i postaje pretrpana brojnim opcijama za štelovanje svega i svečega, u kojima se nije teško izgubiti. Fizika, upravljanje i sveukupni osećaj za volanom ostavljaju utisak izveštačenosti, zbog neprirodnih kompromisa između arkadnih i simulacijskih elemenata koje nije lako pomiriti. U arkadnom režimu igra je prilično zahtevna, a u simulacijskom modu nedostaje preciznost na koju nas je navikao MotoGP. Bez opcija za asistiranu vožnju, boravak na stazi nije naročito udoban, prevashodno zbog prenaglašenog proklizavanja i čudnog ponašanja motora u krivinama. Opcije za podešavanje osetljivosti kontrolera u ovom slučaju bile bi od velike pomoći, ali one u ovom izdanju nisu predviđene. Osećaj brzine na ravnim deonicama je izvanredan, ali prilikom kočenja i u krivinama motori se ponašaju kao da su nekoliko stotina kilograma lakši. Ni AI nije na očekivanom nivou, jer protivnički vozači tokom trke brzo formiraju „zmiju”, koja prati idealnu putanju i vrlo mlako reaguju na vaše prisustvo, čak i kada potkačite nekoga po točku.

Što se režima tiče, na raspolaganju su sve varijante solo trkanja, od time triala do šampionata. U testiranoj, nepečovanoj verziji igre, multiplayer opcije nisu bile aktivne. Oficijelni patch v1.1 trebalo bi da ispravi ovaj nedostatak, kao i niz sitnih bagova uzrokovanih brzopletim lansiranjem nepotpune igre (nekome se izgleda žurilo na more). Sa strane tehničkog aspekta, Superbike je blago razočarao, budući da ni po čemu nije nadmašio poslednji MotoGP.

Koliko nam je, s jedne strane, drago što se Milestone vratio na PC scenu, toliko žalimo za propuštenom prilikom za upečatljiviji come back. Čitava priča više liči na probni balon koji je Milestone lansirao sa ciljem da „opipa puls” tržišta pre nego što ozbiljno prione ne revitalizaciju motociklističkih simulacija na igračkim sistemima nove generacije. Barem se nadamo da je tako...

Gradimir JOKSIMOVIĆ