Iz grimiznog mora dosade gargantuanske dubine, u kojem se poput pacova dave autori igara koji iz komercijalno/kukavičkih razloga igraju na sigurno i prave hiperdosadne klonove nečega čemu se više ni ne zna originalni host, ponekad ispliva ideja koja obećava. Izvesni ruski studio, pod pokroviteljstvom nemačkog RTL-a, rešio je da eksperimentiše sa kombinovanjem koncepta „bezresursnog” RTS-a i party/raid sistema iz MMO igara nalik na World of Warcraft, u alhemijsku jednačinu ubacujući i elemente Diabla i DotA-e. Ovakva supa na kraju mora da ispadne ekstremno loša ili izuzetno dobra, ali naš utisak, zbog nedostatka informacija, i dalje je zamrznut u karbonitu.

Closed PreBeta verzija WorldShifta rezervisana za 5000 najsrećnijih (tj. najbržih) posetilaca igračkih sajtova koji povremeno vrše ovakve promocije zatvorenog tipa poseduje okvirni kostur svih obećanih opcija, od kojih zasad nijedna nije finiširana, dok druge još nisu ni započete (ili se čuvaju za kupce finalne verzije). Ono čega ima jeste singleplayer kampanja u ranoj fazi razvoja, nekoliko multiplayer modova i beznadežno nebalansirani skirmish. Okvirnu priču možete saznati sa službenog sajta, a siže glasi približno ovako: jednoga dana u bližoj budućnosti na obodu Sunčevog sistema pojavljuje se neidentifikovani asteroid koji emituje čudnu auru koja krivi prostor i vreme, a koji je na kursu sudara sa našom planetom. Pokušaji njegovog presretanja pokazuju se neuspešnim, asteroid udara u Zemlju i stavlja tačku na civilizaciju kakvu poznajemo. Dve i po hiljade godina kasnije, preživelo čovečanstvo tavori u pet gigantskih megalopolisa, a mutirani nesrećnici koji nisu uspeli da se sakriju ispod kupola žive u plemenskim zajednicama. Postapokaliptičnu idilu prekida iznenadna pojava vanzemaljske rase odgovorne za sudar sa asteroidom koji nas je ugrobario, rešene da nakrivo teraformiranu planetu konačno uzme pod svoje.

Tri frakcije, nekoliko single player kampanja i gameplay koji počiva na herojima i korišćenju njihovih tehnološko/magijskih sposobnosti čine osnovicu igre: prikupljanje resursa, osim u multiplayeru i u sasvim limitiranoj i automatskoj formi, ovde ne postoji. Sistem kretanja i borbe po mapi, kliktanje na osobine junaka, pažljivo pozicioniranje jedinica maglovito podseća na DotA-u, što multiplayer čini prilično interesantnim. Igra ne poseduje tehnološko drvo, već koristi sistem nadograđivanja heroja artefaktima koje nalazite u singleplayeru i multiplayer mapama. Snažan fokus na multiplayer (i kooperativni singleplayer) biće dopunjen i sistemom koji podseća na PVE raidove iz MMORPG-a: nekoliko igrača kreću u akciju naoružani herojem i „generatorom” jedinica sa ciljem da razvali bossa na centru mape, koji je mnogo jači od svakog od njih pojedinačno. Kooperacija, „tenking” i „hiling” i koordinacija u opštem interesu biće motivisane lootom koji dotični bossovi ispuštaju i koji bi trebalo da predstavlja snažnije verzije artefakata dostupnih u singleplayeru.

Ono što celoj priči zasad nedostaje, a što će u velikoj meri uticati na konačnu ocenu, jeste integracija svih faktora, tj. perzistentnost stečenih bonusa i „negovanje” heroja koje ste budžili kao Pokemone, šarajući kroz sve offline i online modove koje igra nudi.

Miodrag KUZMANOVIĆ