Ljudi sa engleskog govornog područja imaju jednu frazu koja, spletom okolnosti, kao strela u metu pogađa osećaj koji imate nakon igranja Turoka – Almost, but not quite! Programeri Propaganda Gamesa sve su lepo zamislili, izdavačka kuća Touchstone Studios još lepše je promovisala igru, ali uprkos svim naporima istina je ostala „tamo negde”. Na nesreću brojnih ljubitelja serijala, Turok u izdanju za 2008. godinu nije ni senka čuvenog imena.

Ako niste znali, Turok je stripski junak i lovom na dinosauruse bavi se još od daleke 1954. godine. Ipak, ono što nas igrače mnogo više zanima jeste podatak da se njegove dogodovštine pod okriljem video igara mogu pratiti od 1997. godine. Turok: Dinosaur Hunter prvobitno je izdat za konzolu Nintendo 64, nakon toga i za PC. Usledili su mnogobrojni (ne)oficijelni nastavci za čitavu paletu igračkih platformi (GameBoy, GameCube, GameBoy Advance, PlayStation 2, Xbox...), da bi nakon šestog poglavlja (Turok: Evolution, 2002. godine) knjiga nakratko bila zatvorena. Zanimljivo je napomenuti da je Turok (u video igri) izvorno zamišljen kao neustrašivi ratnik koji putuje kroz vreme i čija je misija da zaustavi izopačenog kiborga – The Campaignera. Potera ga je dovela do praiskonskog sveta Lost Land, čijim bespućima caruju dinosaurusi. Ostalo je istorija kojom ćemo se, ako bude sreće i zdravlja, pozabaviti u nekom od narednih izdanja rubrike „Test of Time”.

Ako ste imali prilike da igrate neki od prethodnih nastavaka, iznenadiće vas podatak da sem imena i gomile neprijateljski nastrojenih dinosaurusa, Turok nema baš mnogo veze sa starijom braćom. Igrač se nalazi u ulozi Džozefa Turoka, bivšeg pripadnika ozloglašene black-ops jedinice pod imenom Wolf Pack. Njen vođa Roland Kejn, ratni zločinac izopačenog uma, zajedno sa jatacima izgradio je bazu na jednoj od udaljenih planeta i tamo na miru smišlja nove zločinačke poduhvate. Na njegovu nesreću, vojna obaveštajna služba ga je locirala i po svaku cenu želi da ga uhapsi, pa šalje elitnu jedinicu Whiskey da bi ga privela pravdi. Turok je u ulozi svojevrsnog stručnog konsultanta jer svog dojučerašnjeg mentora veoma dobro poznaje. Ipak, to je samo delić priče – ispostaviće se da je planeta na kojoj se Kejn krije sveže teraformirana i da je nastanjuju krvožedni dinosaurusi. Nakon što svemirski brod biva oboren na površinu, Turok i njegovi saborci shvataju da je borba za goli život primarnija od jurcanja za Kejnovim tragom u prašini...

Turok je klasična first person „pucaljka” koja ne uvodi apsolutno ništa novo u žanr, ali zato uspeva da „padne” na obavljanju gotovo svih zadataka čija se uspešnost podrazumeva. Upravljački sistem je očajan i, ma koliko se vi trudili, neprijateljevu živu silu teškom mukom ćete dovesti pred mušicu (podešavanje osetljivosti pomeranja nišana ne pomaže). Dalje, Turok je sposoban da „upije” svega nekoliko hitaca pre nego što počne da ga hvata samrtni ropac. Kako se obnavljanje energije obavlja automatski (nesrećnog li standarda), tako što odjurite iza neke stenčine, stavite glavu između nogu i sačekate da prođe kriza, često ćete ginuti u nemogućnosti da se na vreme domognete zaklona (ekran se još i zamućuje pa ne vidite ni kuda treba da idete). Još jedna stvar koja strašno smeta jesu tupavi neprijatelji. Međutim, bez obzira koliko se AI na prvi pogled činio nesposobnim i neracionalnim, s druge strane će vas podjednako uspešno urnisati preciznim hicima i iz blizine i sa distance. A već smo rekli, dva-tri hica i... bye, bye! Zamorno dugačko učitavanje i respawnovanje na „overenom” checkpointu... Katastrofa! Checkpointi su, uzgred, veoma loše postavljeni, pa će se snimanje statusa nekad obaviti samo zato što ste prešli iz tačke A u tačku B (koje su, pri tom, u dometu bacača koplja), dok ćete nekad (čitaj: uglavnom) ponavljati puškaranja dok ne osedite.

Glavni junak ima mogućnost „operisanja” neprijatelja namernika korišćenjem zavidnog vatrenog arsenala (bez obzira na sve, nožekanja i futuristički luk i strele uvek su dostupni). Puce se čak mogu i udružiti (Halo metod) ili ubaciti u sekundarni mod paljbe, ali nemojte da pomislite da veća vatrena moć donosi lagodnije napredovanje po opasnom predelu. U ovoj igri jednostavno ste osuđeni da se mučite. Na ruku vam ne ide ni ponašanje saboraca, kojima se ne mogu izdavati čak ni rudimentarne naredbe. Da bude još gore, tokom trajanja sukoba gotovo da ih nećete ni viđati pošto imaju čudnu naviku da nestanu sa lica zemlje kad zagusti.

Igra koristi modifikovani Unreal 3 endžin koji ni izdaleka nije na visini zadatka. Grafika nije baš toliko loša, ali je ne možemo svrstati u next-gen koš. Mnogo grubih ivica, ispranih tekstura, početnički animiranih pokreta i jednoličnog okoliša (zelena, plava i braon omiljene su boje autorskog tima) veoma brzo će vam dosaditi (ovo poslednje može da izazove i vrtoglavicu). Povrh svega, verzija za PlayStation 3 pati od raznih dečjih bolesti – „cepanje” ekrana, pogrešno pozicionirani specijalni efekti (likovi i objekti kao da „isijavaju” auru), sporadični sitniji problemi sa framerateom... Nije alarmantno, ali kad se sve to doda na već rečeno, dobija se ne baš najsrećnije osmišljeno okruženje. Šteta, uvodna sekvenca buđenja vojnika u kriogenoj odaji tako je obećavala!

Vladimir PISODOROV