Novi Bluetooth, USB, Wi-Fi i Ethernet standardi

Novosti na tržištu bežičnih i žičnih komunikacija – stižu novi i, naravno, brži protokoli za komunikaciju računara i drugih uređaja

Godina za nama bila je veoma uspešna za tržište informacionih tehnologija. Rast broja telekomunikacionih kompanija, tehnološki razvoj standarda i nove mogućnosti savremenih čipova u 2007. godini otvorili su vrata pravoj poplavi uređaja. To je uticalo i na cene, pa sada za osavremenjavanje kućne tehnike ili kancelarije ne morate da potrošite bogatstvo. Izuzetna je bila i ponuda mogućnosti povezivanja MP3 ljubimaca, audio i video tehnike sa računarima i drugim uređajima slične namene. A šta nas čeka u ovoj godini? Novi standardi, nove brzine i, naravno – novi uređaji.

Godina Plavog zuba

Ova godina svakako će proći u znaku Bluetooth tehnologije, iz najmanje dva razloga. Prvi je prozaičan: ovaj bežični standard prenosa puni 10 godina. Sada već davne 1998. godine, kompanije Ericsson, IBM, Intel, Toshiba i Nokia pokrenule su Bluetooth tehnologiju i uz priključivanje giganata kao što su Lucent Technologies, Microsoft i Motorola postigli su izuzetan uspeh na tržištu, na koje je plasirano više od dve milijarde uređaja. Drugi razlog leži u činjenici da je pred nama godina u kojoj se pojavljuju uređaji izrađeni u novom standardu tehnologije, pod oznakom Bluetooth 2.1.

Rođendansko slavlje 6. januara priredilo je telo po imenu SIG (Special Interest Group), sastavljeno od gore navedenih i drugih, manjih kompanija i stručnjaka, aktivista i promotera u cilju popularizacije Bluetooth tehnologije. Posebna pažnja posvećena je novom standardu, ali i novim klasama uređaja koji će u budućnosti na sebi nositi logo tehnologije. Među njima su: slušna pomagala pomoću kojih i osobe sa oštećenim sluhom mogu da koriste mobilni telefon, MP3 plejer, računar i televizor. Zatim, tu su uređaji za prepoznavanje govora ili kontrolu rada srca, ali i sistemi za naplatu u tržnim centrima, kao i za potrebe push marketing metoda, kojim se na mobilnim telefonima ili PDA uređajima pri poseti nekoj prodavnici pojavljuju reklame.

Sve ovo biće moguće zahvaljujući velikom broju izmena koje je tehnologija pretrpela. Osnovu novog standarda čini olakšano uparivanje proizvoda. Za razliku od dosadašnje procedure, nije potrebno pri povezivanju uneti verifikacioni PIN broj. To će sada uređaji koji se povezuju odraditi automatski i to pomoću generisanog šesnaestocifrenog alfanumeričkog koda koji dodatno povećava sigurnost konekcije. Ipak, ostavljena je mogućnost da određene konekcije zahtevaju unos korisničkog koda. U usavršavanju sigurnosti konekcije pomaže i tehnologija koja sprečava treće lice/uređaj da se uključi u konekciju i tako presretne informacije.

Novi standard donosi i veliku uštedu energije, što bi, prema rečima zvaničnika SIG-a, mnogim uređajima trebalo da produži autonomiju i do pet puta. Ovo će posebno biti primetno kod miševa i tastatura. Nešto na šta je SIG posebno ponosan jeste NFC (Near Field Communication), bežična tehnologija kratkog dometa zasnovana na RFID-u (Radio-frequency Identification). Pomoću NFC-a, dva uređaja koja poseduju Bluetooth mogu se povezati bez potrebe za intervencijom korisnika, ukoliko se nalaze na razdaljini do 10 cm. Ovo je korisno u mnogim situacijama, recimo pri potrebi da se određena fotografija odštampa na štampaču u blizini kojeg je stavljen fotoaparat ili mobilni telefon. Nije potreban nikakav pritisak na taster telefona ili štampača da bi ova akcija bila izvršena.

Ono što je mnogima ipak najinteresantnije: brzina transfera podataka je utrostručena i sada iznosi (teoretski) 3 Mbit/s.

USB 3.0

U septembru prošle godine, Intel je na svom „Developers forumu” predstavio prvi USB 3.0 konektor. Prema prvim najavama, potpuna specifikacija novog standarda trebalo je da bude spremna još početkom 2007. godine, ali se usporilo zbog problema sa usaglašavanjem svih detalja, što se moglo i očekivati, s obzirom na to da je USB dominantan standard na polju povezivanja multimedijalnih uređaja. Konačna specifikacija novog standarda očekuje se u junu ove godine, dok se prvi uređaji očekuju početkom 2009.

USB 3.0 donosi 10 puta veću brzinu nego svoj prethodnik, dakle 4,8 Gbit/s, što će svakako pogodovati uređajima koji su se pojavili u 2007. godini i zahtevaju visoke brzine, poput Blu-ray ili HD DVD uređaja. Povećanu brzinu omogućiće i uvođenje optičkog kabla, koji će skratiti ukupnu moguću dužinu kabla, ali će imati odlične performanse. Posebna pažnja posvećena je povećanju energetske efikasnosti, koja je osetno poboljšana i na taj način biće produžena autonomija (prenosnih) uređaja. Novi standard je kompatibilan s prethodnim, što je ostvareno posebnom utičnicom veće dubine nego ranije, u skladu sa potrebama novog konektora koji je nešto duži.

U cilju promovisanja novog USB standarda, oformljena je alijansa USB 3.0 Promoters Group, sastavljena od kompanija Microsoft, HP, Texas Instruments, NEC i NXP Semiconductors.

Uporedo s razvojem ovog standarda, radi se i na standardu WUSB (Wireless USB), koji takođe izlazi iz radionice kompanije Intel. Kako stvari stoje, WUSB bi trebalo da omogući transfer pri brzinama do 480 Mbit/s, što je mnogo više u odnosu na konkurentski Bluetooth, čak i u najavljenom 3.0 standardu Bluetootha koji bi trebalo da donese mnogo veće brzine od pomenutih 3 Mbit/s za verziju 2.1.

Wireless LAN 802.11n

Bežično umrežavanje računara u poslednjih nekoliko godina postalo je sasvim uobičajeno i, nakon izvesnog vremena korišćenja standarda 802.11b, te prelaska na osetno brži standard 802.11g, može se reći da WLAN više nije nepoznanica. Pošto bežični pristup nekada znači mnogo, u situacijama kada je teško kablom dopreti do nekih mesta, nije čudo što je mnogo novca i vremena uloženo u razvoj novog standarda koji bi nudio veće brzine i povećanje razdaljine na kojoj predajnik i prijemnik mogu da budu. Najsvežiji predstavnik ove porodice nosi oznaku 802.11n.

Iako je teoretska brzina 802.11g standarda iznosila 54 Mbit/s, realna brzina kretala se između 22 i 24 Mbit/s. Novi standard donosi realne brzine između 100 i 140 Mbit/s. Prema prvim testovima opreme koja dolazi sa nalepnicom na kojoj je jasno naznačeno da pripada novom standardu, domet novih predajnika praktično je udvostručen. Ovo je postignuto korišćenjem drugih postupaka modulacije signala, ali i promenom radne frekvencije sa 2,4 na 5 GHz. Poseban dodatak predstavlja uvođenje tehnologija MIMO (Multiple Input Multiple Output), koje koriste više antena i kod predajnika i prijemnika i time poboljšavaju kvalitet i performanse konekcije.

Iako na tržištu već postoji veliki broj uređaja zasnovanih na ovom standardu, treba reći da on još nije zvanično usvojen, a to se očekuje tek krajem 2008. godine. Verovatno je pravilno reći da je 802.11n zapravo predloženi standard ili amandman, pre nego punokrvni standard naslednik 802.11b i 802.11g porodice. Ipak, to nije smetalo mnogima, pa i u našoj zemlji, da već dugo koriste prednosti ovog WiFi sistema i uživaju u velikim brzinama transfera.

Još jedan bežični standard već duže vreme čeka na svojih pet minuta, a to je WiMax. Prema poslednjim najavama, Intel planira da WiMax čipove ugrađuje u svoju novu mobilnu 45-nanometarsku platformu Montevino. Na ovaj način, dugo čekani standard dobiće svoju priliku da pokaže ono što se o njemu već godinama priča, i to u trenutku kada mnoge države, među kojima i Crna Gora, uveliko rade na WiMax licenciranju i podršci. Performanse ovog sistema su veoma zadovoljavajuće – nude transfer do 70 Mbit/s, istina na malim razdaljinama, dok na razdaljini od 10 km brzina opada do 10 Mbit/s.

10 Gbit Ethernet

Iako nije potpuno nov (pojavio se 2006. godine) 10-gigabitni Ethernet još nije potpuno aktuelan i ova godina bi trebalo da donese pravu implementaciju ovog standarda računarskih mreža. Deset puta brži od prethodnika, uz očuvanu utičnicu sa dva slota, odnosno dva interfejsa, novi Ethernet standard nudi ogroman broj mogućnosti povezivanja. Na fizičkom sloju, moguće je provući ga kroz bakarne i optičke provodnike, bilo monomodne, bilo multimodne, kao i između svičeva i rutera direktno, ili od ovih uređaja ka interfejsima u računarima.

Stručnjaci procenjuju da će novi uređaji biti do sedam puta skuplji od onih koji su korišćeni za potrebe gigabitnog Etherneta, što je dobar odnos cena/performanse imajući u vidu skok u brzini, ali i poprilično smanjenje potrošnje električne energije. Kako stvari stoje, novi uređaji povezani 10 Gbit Ethernetom zapravo će predstavljati kičmu (backbone) sistema gigabitskog Etherneta koji već poseduju svi noviji računari, čime će se povećati ukupne i prosečne performanse po korisniku. Mnogi skeptici tvrde da nam ovakve brzine još nisu potrebne i da ne opravdavaju visoku cenu koju ovaj sistem nesporno poseduje. Međutim, ako se kao argument uzme ukupno povećanje zastupljenosti širokopojasnog interneta od 85% u svetu, jasna je potreba za sve bržim sistemima povezivanja. Na ovaj način, gigabini Ethernet postaće apsolutni standard u domovima i kancelarijama, dok će serveri komunicirati 10 puta većim brzinama.

• • •

Jasno je da će i ova godina biti izuzetno bogata novitetima sa IT tržišta. S obzirom na prosečan rast tržišta informacionih tehnologija od oko 30 odsto godišnje i glad za sve većim brzinama prenosa podataka koja je sve prisutnija, proizvođači su primorani da redovno izbacuju nove standarde i uređaje. Na taj način profitiraju svi, a posebno mi potrošači, jer otkako su mogućnosti koje su nekada bile vezivane za vojsku ili istraživačke institute prešle u domove i kancelarije, cene sve više i više postaju prihvatljive i siromašnijim slojevima stanovništva planete.

Momir ĐEKIĆ