Cron daemon

Čemu služi i kako se koristi cron

Sistemski servis za zakazivanje poslova sa ponavljanjem na operativnim sistemima nalik UNIX-u dobio je naziv po grčkoj reči chronos koja znači vreme – kron (cron). Na početku svog života bio je namenjen samo administratorima (root nalog), da bi od System V izdanja UNIX-a migrirao i na polje običnih korisnika. Autor ovakvog krona koji se danas koristi na sistemima nalik UNIX-u je Pol Viksi.

Srce demona

Cron Daemon je automatski instaliran i aktivan u pozadini većine GNU/Linux distribucija. Zadužen je za čišćenje zastarelih privremenih datoteka smeštenih u /tmp, za povremeno rotiranje i arhiviranje/kompresiju logova u direktorijumu /var/log, slanje izveštaja administratoru o funkcionisanju sistema u pozadini, uključujući i izveštaje o greškama, pokušaju neautorizovane upotrebe sistema i drugo.

Svi zakazani poslovi na nivou sistema organizovani su na one koji se izvršavaju svakog sata, dana, nedelje ili meseca. Skriptovi (obavezno bash) za pojedinačne poslove smešteni su u direktorijumima /etc/cron.hourly, /etc/cron.daily, /etc/cron.weekly i /etc/cron. monthly i pokreću se sa root dozvolama.

Mozak demona

Međutim, postoji i potreba da svaki korisnik ima posebno zakazane poslove, nezavisno od drugih. Zato je svakom korisniku GNU/Linux sistema dodeljena jedinstvena „baza poslova” crontab koja se uređuje komandom

crontab –e

U crontab tablici svaki zakazani posao nalazi se u jednom redu sastavljenom od pet polja koja definišu vreme za izvršavanja komande, rastavljenih razmakom ili tabulatorom, i šestog polja za komandu koja će se izvršiti u zakazano vreme (grafički prikaz na slici dole).

Polja za određivanje vremena su: minut (0 do 59), sat (0 do 23), dan u mesecu (1 do 31), mesec (1 do 12), dan u nedelji (0 do 6, gde je nedelja 0). Svako polje za vreme može pored brojeva da sadrži i specijalne znake. Zarez formira niz (npr. 1,3,7,19), srednja crta (minus) formira okvirno vreme (npr. 2–5 znači isto što i 2,3,4,5), zvezda zamenjuje svaku dozvoljenu vrednost polja (ako se nalazi u polju za sate znači da se podrazumeva svaki sat) a kosa crta (slash) iza koje sledi broj služi za „preskakanje” vremena (npr. */4 u polju za sate znači da se podrazumeva svaki četvrti sat počev od nultog: 0, 4, 8, 12, 16, 20).

Demon uživo

Konkretna upotreba krona ograničena je samo maštom korisnika, što znači da mu primena može biti od pukog pravljenja rezervne kopije konfiguracionih datoteka korisničkog naloga, preko pokretanja željenih servisa u određeno vreme, do kompjuterski navođenog budilnika ili podsetnika.

Primer koji sledi omogućava autoru ovog teksta da se svakog radnog dana s početkom u 6.55 aktivira servis sshd i ugasi se tog istog dana tačno u 14.35:

55 06 * * 1-5 /sbin/service sshd start

35 14 * * 1-5 /sbin/service sshd stop

Kada govorimo o desktop okruženju, možemo uzeti u obzir sledeću situaciju. U Amaroku svakodnevno slušamo nasumično izabranu muziku sa lokalnog diska, i redovno propuštamo emisiju ZAIR nedeljom u 10 na Top radiju. Naravno, propuštamo i reprizu ponedeljkom u 21. Ovakvu praksu prekinućemo sledećom crontab linijom:

0 10 * * 0 DISPLAY=:0 amarok http://yulink.net:8068/listen.pls

Demon s više lica

Većina desktop korisnika više voli da klikće uokolo nego da kuca po terminalu, pa je realno očekivati da i za crontab postoji GUI. Za korisnike koji vreme provode pod okruženjem KDE nadohvat ruke je KCron kao sastavni deo kdeadmin paketa, dok za one koji rabe GNOME postoji gnome-schedule (741 KB).

KCron je „klikabilniji”, pa je pored brže upotrebe ograničen na manju preciznost, pošto su dugmad za minute u razmacima po 5. S druge strane, gnome-schedule je naklonjen zahtevnijim korisnicima koji više cene ručno upisivanje vrednosti u vremenska polja, što mu zanemarljivo komplikuje upotrebu, ali povećava preciznost.

• • •

Da GNU/Linux poštuje krilaticu „mašina u službi čoveka”, govori kron servis koji smo ovoga puta opisali. Svim čitaocima koji se više zainteresuju za „skrivene” mogućnosti GNU/Linux sistema podgrevamo znatiželju: servis at i komanda sleep takođe omogućavaju vremensko upravljanje akcijama, a kako se koriste – na vama je da otkrijete. Vaši najbolji prijatelji su i dalje man i Google.

Aleksandar UROŠEVIĆ