Planovi AMD-a za budućnost

Posle pažljive analize izazova koje je pred njega postavio još uvek daleko veći rival, AMD je upoznao stručnu javnost sa svojom strategijom razvoja procesora

(Autor karikature: Peđa Milićević)

Ako se uzme u obzir podatak da je od četvrtog kvartala prošle godine do kraja prvog kvartala tekuće godine AMD-ovo učešće na svetskom tržištu procesora poraslo sa 11,9 na 14,3 procenata, bilo je očekivano da će AMD dati sve od sebe da se i u narednom periodu ova tendencija nastavi i dostigne ambiciozni cilj od 30 procenata u 2008. godini.

Jedna od bitnih stavki u kojima AMD znatno kaska za Intelom jeste tehnologija proizvodnje procesora. Već sada Intel svoje Core Duo procesore izrađuje u 65-nanometarskoj tehnologiji, dok će AMD svoje prve modele bazirane na ovoj tehnologiji izbaciti na tržište tek krajem godine. Tempo u promeni tehnologije izrade čipova koji je Intel do sada diktirao podrazumevao je prelazak na novu tehnologiju svake dve godine, što većina drugih proizvođača, uključujući i AMD, nije mogla da prati. Međutim, iako kasni u 65-nanometarskoj tehnologiji, AMD je odlučio da razliku nadoknadi bržim prelaskom na 45-nanometarsku tehnologiju, za koju najavljuje da će biti korišćena od sredine 2008. godine. Tako bi AMD smanjio svoj ciklus smene tehnologije na godinu i po dana. Optimistički plan najavljuje da bi posle 18 do 24 meseci od njene pojave usledila i 32-nanometarska tehnologija, što bi trebalo da bude dovoljno da se u potpunosti uhvati korak sa Intelom, ako ga i on u međuvremenu ne ubrza.

Povećani deo tržišnog kolača kod AMD-a zahteva i povećanje proizvodnih kapaciteta i u skladu s tim najavljena su značajna ulaganja u nove fabrike i u obnovu postojećih. AMD je planirao da u toku naredne tri godine uloži dve i po milijarde dolara u svoje fabrike locirane u Drezdenu u istočnoj Nemačkoj. Postojeća fabrika, poznata kao „Fab 30”, dobiće opremu koja će joj omogućiti rad sa 300-milimetarskim vaferima (do sada su bili 200-milimetarski), čime će se njeni proizvodni kapaciteti udvostručiti. Nova fabrika „Fab 36” na istoj lokaciji već je počela sa probnom proizvodnjom i uskoro će biti spremna za masovnu produkciju. Pored toga, sledeće godine će biti napravljena zasebna „čista soba” u kojoj će se pripremati vaferi za obe fabrike, a oslobođeni prostor u fabrikama koristiće se za uvećanje kapaciteta. AMD planira da iznenadne skokove u potražnji pokrije proizvodnjom u Singapurskoj kompaniji Chartered Semiconductor Manufacturing, sa kojom je nedavno sklopio ugovor.

Brzo prilagođavanje potrebama tržišta je nešto što AMD vidi kao ključ uspeha u budućnosti. Stoga je AMD odlučio da svoje buduće procesore deli na gradivne blokove koje će biti moguće kombinovati na više različitih načina, ali i povezivati sa koprocesorima koje proizvode druge kompanije. Tako će procesorska jezgra, keš memorije, memorijski kontroleri, HyperTransport kontroleri i drugi delovi procesora postati blokovi koji će zavisno od potreba tržišta moći da se slažu poput Lego kockica u optimalnu konfiguraciju. Da bi ovaj koncept dobio na zamahu, AMD je odlučio da drugim kompanijama prodaje licence za korišćenje HyperTransport tehnologije tako da će oni ubuduće moći direktno da se „kače” na AMD-ove procesore, kao da su deo samog procesora.

Program licenciranja HyperTransport tehnologije AMD je nazvao Torenza i u samom startu je privukao velike igrače poput HP-a, Sun Microsystemsa, IBM-a i Craya. Ovakav pristup otvaranja arhitekture procesora izuzetno će dobro doći u slučajevima gde postoji potreba za specijalizovanim koprocesorima koji su u stanju da efikasno obavljaju određene zadatke, kao što je na primer rad sa XML saobraćajem. AMD je odlučio da licence koje izdaje za HyperTransport tehnologiju ubuduće budu koherentnog tipa, što znači da će svaki novi koprocesor pridružen na sistem biti ravnopravan deo sistema uz odgovarajući drajver, slično današnjim PC karticama, tako da nije potrebno posebno razvijati programe koji će biti u stanju da koriste sve funkcije koprocesora. AMD planira da do 2008. godine izbaci i Direct Connect 2.0 za serverske procesore; detalje o ovoj tehnologiji za sada nije objavio.

Sredinom 2007. godine AMD će na tržište izbaciti serverske i desktop procesore sa četiri jezgra, kao i procesore za prenosne računare koji će doneti novu tehnologiju za smanjenje potrošnje. Kod novih četvorojezgarnih procesora svako jezgro će imati četiri šesnaestobitna ili osam osmobitnih HyperTransport linkova za efikasnije povezivanje s drugim jezgrima ili procesorima. Ova novina, zajedno sa uvođenjem trećeg sloja keš memorije koji istovremeno dele sva jezgra četvorojezgarnih procesora, omogućiće kreiranje SMP (Symmetric Multiprocessing) servera, tako da će serveri bazirani na AMD-ovim procesorima moći direktno da konkurišu postojećim UNIX sistemima. Kod četvorojezgarnih procesora koristiće se HyperTransport 3.0 koji će imati dvostruko veću propusnu moć od trenutno aktuelne verzije.

AMD planira da u narednom periodu radi na energetskoj efikasnosti svojih procesora namenjenih prenosnim računarima. Nova tehnologija trebalo bi da omogući da se u višejezgarnim procesorima pojedina jezgra i sistemski linkovi „gase” u slučajevima kada ne postoji potreba za njima. Jedan od problema koji AMD prepoznaje kod svojih Turion čipova namenjenih prenosnim računarima jeste neefikasnost memorijskog kontrolera, čiji je dizajn prvobitno urađen za potrebe serverskih procesora. Novi dizajn memorijskog kontrolera trebalo bi da se bazira na sličnim principima kao i kod jezgara procesora – potrošnja će zavisiti od trenutnih potreba.

Kada je memorija u pitanju, AMD trenutno radi na dva polja: DDR2 SDRAM i FB-DIMM. DDR2 SDRAM je trenutno aktuelna tehnologija, dok FB-DIMM memorija još uvek ne zadovoljava kriterijume potrošnje energije budući da troši 6 W, što premašuje dobitke u performansama.

U junu je AMD otkrio i nekoliko detalja o projektima koji se kriju pod kodnim imenima Trinity i Raiden. Trinity je softver koji ima za cilj da u potpunosti iskoristi mogućnosti AMD-ovih procesora vezane za sigurnost, virtuelizaciju i upravljanje sistemom, a namenjen je i serverskoj i klijentskoj strani. Raiden je nova vrsta arhitekture koja ima za cilj da procesiranje prebaci sa klijentske na serversku stranu. Ideja je da se aplikacije izvršavaju na serveru, dok bi se podaci i grafika prebacivali do klijenta preko mreže, čime bi klijentski računar postao najobičniji terminal koji bi kompanije koštao mnogo manje od trenutno aktuelnih desktop PC-a.

Ono što deluje kao najperspektivnije u najavama AMD-a jeste koncept modularnosti procesora. Kao što je nekada PC platforma uspela zahvaljujući tome što su različiti proizvođači mogli da prave periferije za nju, što je kroz konkurenciju dovodilo do pada cena, tako izgleda da se sada bližimo danu kada ćemo sami moći da sastavljamo svoju konfiguraciju procesora, kao što to danas radimo sa PC konfiguracijama. Iako modularnost opisana u ovom tekstu nije namenjena širokim narodnim masama već proizvođačima procesora, možda će jednog dana stići i do nas. U međuvremenu ćemo pustiti velike igrače da malo kombinuju...

Dejan STEFANOVIĆ