Za ekipu koja je stvorila mod Red Orchestra sve se odvijalo kao po filmskom scenariju. Modifikacija je isprva razvijana za Unreal Tournament 2003, da bi kasnije bila portovana za UT2004 i pobedila na takmičenju „Make Something Unreal”. Ne samo što su osvojili nagrade u mnogim potkategorijama već su se ujedno okitili i vencem najboljeg Unreal engine moda koji se ikada pojavio. Pored novčane nagrade (čitavo takmičenje imalo je fond od 1.000.000 dolara) momci su dobili licence za Unreal Engine 2.5 i 3.0. Kako im se sve ređalo kao u najlepšem snu, programeri su osnovali Tripwire Interactive i pritajili se na neko vreme kako bi izdali nezavisnu verziju igre Red Orchestra koja je sada pred nama.

Ostfront 41–45 je zanimljiv taktičko-realistični FPS postavljen na Istočni front za vreme Drugog svetskog rata. Igra vas stavlja u ulogu vojnika jedne od zaraćenih strana, gde ćete, radi očuvanja sopstvenog života i pobede u borbi, biti u prilici da koristite širok dijapazon oružja iz tog vremenskog razdoblja, ali i da upravljate mnogim oklopnim vozilima, među kojima su naravno i najpoznatiji nemački i ruski tenkovi. Pored napadanja iz daljine, protivnicima se možete prikrasti i zadati fatalan ubod bajonetom ili putem svog oficira možete pozvati vazdušne napade koji će sasvim sigurno dobro prodrmati neprijateljske linije. Kada govorimo u brojkama, Red Orchestra donosi 14 vozila sa detaljno izrađenim spoljašnjim, ali i unutrašnjim izgledom te 28 autentičnih tipova oružja iz vremena Drugog svetskog rata.

Ovo je ujedno jedan od retkih FPS naslova koji se okreće borbama na Istočnom frontu, i to u ukupno 13 realno prenesenih okruženja. Još nešto razdvaja Ostfront od drugih, a to je činjenica da je ovo, vrlo verovatno, jedna od najrealističnijih pucačkih igara ikada, i to ne samo u sferi WWII tematike.

Prva stvar koju ćete primetiti kada posle instalacije zakoračite na virtuelno bojište jeste određena „inertnost” lika koji kontrolišete i svih ostalih oko vas. Vojnicima je tako potrebno neko vreme da počnu da trče, da uspore, skoče ili legnu. Ovaj period nije posebno dugačak, ali je dovoljan da spreči bilo kakvo kretanje koje bi odstupilo od realistične premise ove igre.

Kada govorimo o naoružanju, pored brojnog arsenala, najviše nam se dopala opcija koja vam daje mogućnost da sa bajonetom jurišate na protivnike, što će doprineti tome da na ovaj način zadate znatno smrtonosnije udarce (ali i sami budete laka meta). Druga korisna stvar je mogućnost da svoje oružje postavite na skoro svaku podlogu na koju naiđete usput (a ne mora biti samo vodoravna), kako biste povećali svoju preciznost i tako bili efikasniji u eliminisanju neprijateljskih snaga.

Ako se čitava igra bazira na realnom prenošenju dešavanja iz najžešćih bitki na svetu ikada, onda se nikako ne mogu zaboraviti ni užas i stradanja iz tog perioda. Ovo se možda nekim roditeljima neće dopasti, ali Red Orchestra je prepun nasilja i „krvavih scena”. Ako ste igrali, recimo, Call of Duty ili America’s Army, sigurno ste primetili da kada ubijete protivnika, on prosto pada na tle, uz nikakvu ili minimalnu krv i „nasilne scene”. Ovde na to možete potpuno da zaboravite jer će u Ostfrontu krv i te kako biti prisutna, tela će gubiti noge, ruke ili glavu ako ih pogodi jači projektil ili eksplozija, pa će se čak i „raspadati” u stotine delova ako prime direktan udarac hica ispaljenog iz aviona ili tenka. Ragdoll sistem je takođe posebno unapređen kako bi pokreti protivnika, posebno onih umirućih, bili što realniji.

Ostfront ima i nešto što se zove „freeaim”, sistem koji sprečava mogućnost da u istom trenutku trčite i pucate (precizno). Sve funkcioniše tako što nišan puške „šeta” po određenoj osi odnosno dijagonali sve vreme vašeg trčanja, time skoro potpuno isključujući bilo kakav sistem preciznog nišanjenja i pucanja. Ovo praktično znači da ćete sve svoje protivnike u velikom broju slučajeva ubijati sa neke dobro utvrđene pozicije.

Tokom igre sa vaše leve strane nalaziće se vaš „mini-model” koji će vam u svakom trenutku ukazivati na to koliko ste ranjeni. Tu je i kompas te brojač šaržera, a ono što će vam zasmetati ako ste navikli na konvencionalne FPS igre jeste činjenica da ne postoji nikakav indikator količine municije koju posedujete. Stoga ćete morati da brojite svaki ispaljeni metak i da na taj način znate koliko vam je municije ostalo, jer svakako ne želite da „presušite” u najgorem trenutku (kao što to obično biva).

Red Orchestra: Ostfront 41–45 koristi Unreal engine 2.5 pa zaista nije potrebno posebno hvaliti grafiku koja se u ovoj igri može videti. Ona je na visokom nivou, teksture su detaljne, boje realne. Veliki broj specijalnih efekata, posebno recimo zamagljivanje ekrana kada vas pogode ili nešto eksplodira blizu vas, dodatno doprinosi još boljem osećaju prilikom probijanja kroz neprijateljske redove. Pored dobre grafike, i audio-podrška zaslužuje sve pohvale a posebno zvuci projektila, rikošeta, gusenica tenkova ili trčanja kroz sneg odnosno visoku travu.

Red Orchestra: Ostfront 41–45 zbog svega izrečenog nije igra koja će se dopasti početnicima u žanru, osim ako ne planiraju da ulože dosta vremena da savladaju sve sisteme po kojima funkcioniše ovaj FPS. S druge strane, ako volite realnost i želite da se pomučite da biste stigli do cilja, za vas sigurno ne postoji bolja igra. Pored svega, treba pohvaliti programere jer su odradili jako dobar posao i popunili rupu na tržištu koja je stvorena mnogobrojnim „arkadnim” pucačinama koje obrađuju temu Drugog svetskog rata.

Ostfront stiže uz popularnu cenu od 30 dolara ako ga kupujete u prodavnici, ali se može dobaviti i putem Steam sistema (download sa Interneta), kada je cena za pet dolara niža.

Milan ĐUKIĆ