Microstar NX7800GTX / NX7800GT

Navikli smo da nove generacije grafičkih procesora dobijamo na svakih šest do devet meseci, međutim od pojave serije GeForce 6 prošlo je više od godinu dana. Postoji nekoliko razloga zašto se nVidiji ovoga puta nije žurilo kao onda kada je izbačen NV40. Pre svega, najbrži modeli šeste generacije, 6800GT i 6800Ultra, i danas su sve samo ne spore kartice. Iako je napunila godinu dana starosti, tehnologija koja pokreće ovu generaciju kartica još ne pokazuje nedostatke, već i u najnovijim igrama i programima pruža zavidan nivo performansi. Drugo, nVidia je s ovom serijom predstavila i SLI, koncept u kojem se dve grafičke kartice vezuju i koriste kao jedna, pri čemu se njihove performanse baš ne dupliraju, ali u nekim situacijama daju znatno bolje rezultate od pojedinačne kartice. Zahvaljujući SLI vezi, korisnici kojima jedna 6800Ultra nije bila dovoljna mogli su da nabave još jednu i da tako podignu performanse, umesto da „zahtevaju” od same nVidie brže rešenje od postojećeg. Ovakvo stanje stvari je obezbedilo američkoj kompaniji dovoljno vremena da na miru razvije naslednika, grafički procesor G70.

Prilikom imenovanja novog čipa, nVidia je prvi put odstupila od dosadašnje standardne šeme (NVxx). Iako je razvijan pod imenom NV47, konačni proizvod je nazvan G70 (od GeForce 7), sa dodatkom nule da ne bi bio pomešan sa najnovijim PowerPC procesorom koji se zove upravo G7.

Iako je nVidia izjavila da je G70 kreiran „od nule”, po strukturi, rešenjima i mogućnostima se to ne može reći. G70 izgleda kao unapređena i poboljšana verzija NV40, što je u stvari veoma dobro. Konkurencija (to jest ATI) još uvek nema procesor koji po mogućnostima parira NV40, pa je samo poboljšanje logičan izbor – nema potrebe „maltretirati se” s dizajniranjem potpuno novog rešenja.

Na to da je G70 poboljšan u mnogo čemu jasno ukazuje razlika između spiskova mogućnosti ovih procesora. Prva i najvažnija razlika jeste to što je G70 znatno jači kada je „sirova snaga” u pitanju jer poseduje 24 pipeline shadera (poboljšanje od 50%). I ne samo što ih ima više već su G70 i efikasnije: nVidia ih nije jednostavno „prekopirala” iz NV40, već ih je i dodatno unapredila (kasnije ćemo videti da je u pitanju značajno unapređenje). Ipak, 24 pipeline jedinice ne znače da G70 može da „iscrta” 24 piksela u jednom prolazu jer poseduje samo 16 ROP-a (render output pipeline – izlazne render jedinice). Ranije je broj ROP i PS jedinica bio isti, međutim, kako se rezolucije u kojima grafičke kartice rade ne povećavaju, nVidia je ocenila da ne treba komplikovati GPU i da je 16 ROP-ova dovoljno. Memorijski kontroler je u potpunosti preuzet sa NV40, novi GPU takođe ima četiri 64-bitna kontrolera koji zajedno formiraju 256-bitni put DDR memoriji i imaju istu moć u radu s memorijom kao NV40. Činjenica da inženjeri nVidie nisu dodavali ROP jedinice niti su unapređivali memorijski kontroler govori o pravcu kojim nVidia predviđa da će se razvoj softvera kretati tj. o tome na čemu će se on bazirati. nVidia predviđa da će obrada informacija u pixel shaderima biti sve komplikovanija i duža pa je naglasak stavljen na pixel processing komponentu novog čipa. Smatra se da je memorijski sistem dovoljan, kao i broj ROP jedinica.

I deo koji se „brine” o vertexima je pretrpeo minimalne izmene. Vertex shadera sada ima osam – dva su dodata bez preke potrebe, valjda tek da ih ima više. Oni se još uvek ne koriste u tolikoj meri, slabije kartice izlaze na kraj s najnovijim igrama sa višestruko manje vertex shadera, što garantuje da G70 sa svojih osam neće imati ni najmanjih problema u sadašnjim i budućim igrama.

Naravno, sve što je mogla prethodna NV4x generacija čipova može i G70. CineFX 4.0 podrazumeva DirectX 9.0c i ShaderModel 3.0 tj. vertex i pixel shadere po specifikaciji 3.0 i računanje s pokretnim zarezom sa preciznošću od 128 bita. High Precision Dynamic Range Technology i Intellisample 4.0 su prepisani sa NV40, uz dodatak podrške za transparentni AntiAliasing. Novi AA treba da poboljša prikaz objekata čije su teksture urađene tako da u nekom delu budu providne, poput lišća i žičanih ograda. Transparentni AA radi bilo u MultiSampling AA bilo u Super Sampling AA modu. Kao i uvek, MSAA je brži, dok je SSAA kvalitetniji, a korisniku je ostavljeno da bira kako će G70 raditi TAA podešavanjem u drajveru. AntiAliasing je podržan do 4x kao i ranije, a maksimum za Anisotropic filtriranje je i dalje 16x. UltraShadow II će poboljšati izgled senki i ovoga puta, dok je prikaz video-materijala znatno poboljšan zahvaljujući novoj nVidia PureVideo tehnologiji. G70 poseduje „programabilni video-procesor” koji podiže podršku za video-rezoluciju do 1920 x 1080i. nVidia navodi da novi čip podržava i H.264 standard (napredniji MPEG-4 kodek), međutim drajveri još uvek nemaju implementiran ovaj deo pa u praksi hardversko ubrzanje H.264 videa još nije moguće iskoristiti. G70 je i prvi nVidijin GPU koji podržava HDTV format na izlazu, što bi trebalo da obezbedi bolji prikaz na izlaznim uređajima koji rade po ovom standardu. Za evropsko, a posebno naše tržište ovo je od malog značaja s obzirom na to da u Evropi HDTV još nije zaživeo. nView, podrška za prikaz na dva ekrana, nije menjana pa su za nju i dalje zadužena dva RAMDAC-a na 400 MHz. Naravno, i G70 podržava „uparivanje” tj. SLI mod, a treba li reći da je magistrala s kojom radi novi GPU PCI-Express? AGP verzija nije u planu, makar za sada.

S obzirom na to da se spisak mogućnosti znatno proširio, ne čudi što je broj tranzistora u čipu porastao na neverovatnih 300 miliona. Fabrika TSMC, nVidijin partner koji proizvodi čipove za GeForce kartice, u međuvremenu je ovladala 0,11-mikronskim procesom proizvodnje pa je G70 proizveden upravo ovom tehnologijom. Sa površinom od 334 mm^2 ovo je najveći do sada izrađen GPU. Kako je predviđeno da G70 radi na nešto višim radnim taktovima od onih na kojima rade najbrži NV40, nVidia se potrudila da u G70 ubaci i jednostavan power managment koji, po uzoru na neke koji se odavno koriste kod centralnih procesora, gasi delove procesora koji se u datom trenutku ne koriste. Ovime su znatno smanjeni potrošnja i zagrevanje, a finiji proces proizvodnje je doprineo tome da i maksimalna potrošnja bude na razumnom nivou. Tako G70 neće zahtevati snažnija napajanja niti velike hladnjake, tačnije merenja su pokazala da kartice starije generacije vuku više struje od novih.

Prvi GeForce modeli koji će koristiti G70 jesu 7800GTX i 7800GT. Za sada nema podmodela Ultra koji je standardno najbrži u nomenklaturi ovog proizvođača. Za sada je to GTX, a da li će se Ultra pojaviti, verovatno zavisi od konkurencije. 7800GTX ima G70 koji radi na 430 MHz u punoj izvedbi, dok će 7800GT koristiti slabiji G70, sa 20 PS i sedam VS jedinica i na taktu od 400 MHz. Obe kartice startuju sa 256 MB GDDR3 memorije i taktovima od 600 i 500 MHz.

Nebrojeno puta do sada su do nas prvo stizali MSI modeli, a tako je bilo i sada. Na testu smo imali obe verzije nove serije 7800, koje ovaj proizvođač naziva NX7800GT i NX7800GTX.

Obe kartice stižu u identičnim pakovanjima. Kutija osrednjih dimenzija je pored kartice „ugostila” potrebne kablove i adaptere, CD sa drajverima i jednu ali vrednu igru, The Chronicles of Riddick. Nema ogromnih i pretrpanih pakovanja koja smo viđali kod 6800GT i Ultra modela, očigledno je MSI shvatio da korisnici žele da plate samo karticu – dodatna oprema samo nepotrebno podiže cenu.

Microstar NX7800GTX

Opisivanje samih kartica počinjemo modelom NX7800GTX. Prvo što nam je upalo u oči jeste ogromna štampana ploča, veća od svih koje smo videli do sada: 20,5 cm je duže od velikog broja matičnih ploča, pa bi korisnici s manjim kućištima mogli imati prilične probleme da smeste GTX. Najveći deo je prekriven velikim, ali ne i širokim hladnjakom. Druga karakteristika je veoma značajna jer, za razliku od 6800Ultra i mnogih 6800GT modela, MSI NX7800GTX neće prekriti i slot pored PEG-a. Hladnjak poseduje i jedan heat pipe koji služi da se toplota bolje prenese celom njegovom površinom. Prisutni ventilator ima oko 6 cm u prečniku i kontroliše se u odnosu na temperaturu. Ni pri najvećim opterećenjima njegova brzina i buka nisu prelazile granice „pristojnosti” pa za celokupan kuler na NX7800GTX imamo samo reči hvale. Iznad hladnjaka, u levom delu kartice svoje mesto je našao i ivični SLI konektor.

Ispod hladnjaka su sam G70 i po četiri BGA memorijska čipa. Na obe strane kartice postoje još po četiri prazna mesta za GDDR3 memoriju, što govori da nVidia ima u planu modele s duplo većom količinom memorije. Pretpostavlja se da će model 7800Ultra, ukoliko i kada se pojavi, raspolagati sa 512 MB RAM-a. NX7800GTX koristi Samsungove čipove deklarisane na 1.6 ns. Sa prednje strane memoriju pokriva veliki hladnjak, dok je sa druge strane samo aluminijumska ploča. Nema potrebe za boljim hlađenjem jer su GDDR3 čipovi poznati po štedljivosti i maloj disipaciji toplote. MSI NX7800GTX radi na propisanim frekvencijama: 430 za G70 i 600 tj. 1200 MHz za RAM. Na prednjoj strani hladnjak ne prekriva samo krajnji levi deo kartice gde je naponska sekcija. Tu je svoje mesto pored dosta elektronike našao i šestopinski konektor koji smo prvi put sreli na modelima 6800, a koji je i ovoga puta neophodno napojiti strujom da bi kartica radila punom brzinom. Ukoliko ga ne priključite ili ga nenamerno otkačite, drajveri će vam prilikom pokretanja OS-a uredno prijaviti da kartica radi na nižim taktovima i da je neophodno da proverite njeno napajanje.

NX7800GTX poseduje dva DVI izlaza, što postaje standard za najvišu klasu grafičkih kartica, i ViVo mogućnosti posredstvom Philipsovog SAA7115HL čipa. S-VHS i RCA ulazi, te S-VHS i trokomponentni Pb/Pr/Y izlazi „dobijaju” se preko „6-u-1” kabla koji je priložen u kutiji.

Microstar NX7800GT

MSI NX7800GT je u svakom pogledu slabiji brat prethodno opisanog modela. Koristi drugačiju i kraću štampanu ploču, a kuler i naponska sekcija su već na izgled skromniji. Ventilator radi tiho, na 2800 rpm i u radu ne menja broj obrtaja, dok u hladnjaku nema heatpipeova, samo aluminijskih rebara. Memorije ima 256 MB i sva se nalazi na prednjoj strani štampane ploče, bez dodatnih mesta za još BGA čipova, pa GT i eventualne slabije modele nećemo viđati sa više od 256 MB radne memorije. Koriste se Infineonovi čipovi deklarisani na 2,0 ns, što je taman onoliko koliko je potrebno za frekvenciju od 500 MHz (1 GHz DDR). Takt G70 je jednak propisanom, 400 MHz. Naponska sekcija je urađena standardnije, bez digitalnih kontrolera, ali je i dalje potrebno dodatno napajanje. I ova kartica poseduje SLI, dva DVI izlaza i ViVo mogućnosti koje se dobijaju istim „6-in-1” kablom.

Kvalitet izrade obe kartice je izuzetan, a posebno nas je impresionirao NX7800GT koji je u principu vrlo prost. Klasičan kuler, elementi naponske sekcije i znatno jednostavnija štampana ploča ukazuju na to da 7800GT modeli neće biti previše komplikovani i skupi za proizvodnju. To treba da garantuje brzi pad cene nakon prvih nekoliko meseci, kada se proizvodnja stabilizuje. NX7800GTX je vidno komplikovaniji i skuplji pa u njegovom slučaju nismo toliki optimisti – ove kartice će dugo imati „vrhunsku” cenu.

Poigrali smo se overklok mogućnostima i stigli do 480/1280 MHz za 7800GTX i 480/1150 MHZ za 7800GT. U slučaju GTX modela rezultat nije impresivan, ali, kada se uzme u obzir da je ova kartica već „nategnuta” blizu maksimuma, 10% je sasvim solidno ubrzanje. 7800GT je očekivano bio nešto bolje raspoložen pa je kod njega ubrzanje blizu 20%, što je opet u skladu sa očekivanjima. GT modeli su u startu nešto slabije „klokovani” pa je logično da mogu da se srazmerno više ubrzaju.

Kada je reč o performansama, nema nikakve potrebe za overklokovanjem jer su već „na defaultu” ove kartice izuzetno brze, daleko iznad naših očekivanja! Iako specifikacija jasno govori da serija 7800 mora biti brža od generacije 6800, moramo priznati da smo prognozirali manju razliku. Osam pixel shadera više u teoriji daje 50% bolje performanse, međutim 7800GTX je u 3Dmark05 testu potukao 6800Ultra sa 66% boljim rezultatom u najzahtevnijoj rezoluciji! Čak i ako ubacimo 30 MHz višu frekvenciju u jednačinu, i dalje je 7800GTX u praksi brži nego što to specifikacija nalaže. Ovo je više nego jasan znak da je nVidia zaista detaljno pretresla shader jedinice, analizirala koja su uska grla kod NV40 i eliminisala ih kod G70. Ništa manje impresivna nije ni GeForce 7800GT koja je takođe veoma ubedljiva u odnosu na prethodnu generaciju.

Najbolje od svega je što se razlika povećava kada se u igru uključi AntiAliasing i Anisotropic filtriranje koje nova serija kartica radi bolje od prethodnika. Mi i dalje prikazujemo rezultate testova bez AA i AF, međutim evidentno je da ćemo vrlo brzo morati da promenimo praksu jer novi akceleratori pokazuju sve svoje sposobnosti upravo u situacijama kada su AA i AF uključeni.

Dalja priča o performansama je suvišna, brojka od ~100 ili nešto manje sličica u sekundi u najzahtevnijim igrama dovoljno govori sama za sebe. G70 nije veliki pomak kada su u pitanju arhitektura i tehnologija, ali je veoma efikasna evolucija, „koktel” sa odlično ocenjenom količinom sastojaka. Broj pixel, vertex i ROP jedinica je baš onakav kakav današnji trendovi u IT industriji nalažu. Naglasak je na pixel shaderima, bez „bacanja” prostora i silikona na suvišne vertex ili ROP jedinice.

Može se postaviti i pitanje nije li ovo možda i prebrzo. Čime uposliti ove kartice? Trenutni naslovi to svakako ne mogu u dovoljnoj meri, pa GF 7800GT i GTX veoma lako izlaze na kraj s njima. Doduše, za jesen je najavljeno nekoliko igara koje bi trebalo da budu sposobne za to, ali, prema ovom što smo videli, nismo sigurni da li će čak i Quake 4 koji je najavljen za ovu jesen propisno „oznojiti” neki GeForce 7.

Jasno je da se serija 7800 već sada može preporučiti bez obzira na visoku cenu. Kada su se pre godinu dana pojavili 6800 modeli, bili smo impresionirani njihovim performansama, ali ne kao danas. Po nama, 7800GT i 7800GTX već vrede 450 € tj. 600 € koliko koštaju u ovom trenutku. U ovoj zemlji ima previše korisnika koji ovoliki novac ne mogu da izdvoje za ceo računar, međutim oni malobrojni koji nabave 7800 modele biće zaista zadovoljni. Ukoliko je neko razmišljao o modelu 6800Ultra, pa čak i 6800GT, preporučujemo da prestane. 7800GT košta kao 6800Ultra, a nudi daleko više, dok je u odnosu na 6800GT vredan razlike u ceni.

Nezadovoljan može da bude samo ATI. Štaviše, može da bude i uplašen. ATI odavno sprema R520 koji će uskoro predstaviti sa X1800 serijom, ali mislimo da će sve sem čuda biti nedovoljno da ugrozi nVidiu. R480, koji je još uvek aktuelan top-model kanadskog proizvođača, po mogućnostima dosta zaostaje za NV40, a kako je nVidia sada napravila još jedan ogroman korak napred, nismo sigurni da će ATI uspeti da nadoknadi celokupan zaostatak.

Možda još veća briga za ATI jeste podatak da 7800GT i 7800GTX nisu takozvani „paperware” tj. hardver koji postoji samo na papiru. ATI ima mnogo takvih modela, posebno među najjačim modelima (X850 sa 512 MB memorije, na primer), ali taj luksuz ovoga puta neće moći da priušti. X1800XT, XL i Pro jednostavno moraju da se uskoro pojave na tržištu ako ATI planira da „održi priključak”, a mi ćemo svakako biti tu da ih predstavimo.

Saša UZELAC