Internet i oko njega

Ali je svakako jedna od najuticajnijih kompanija kada je u pitanju Internet – Microsoft patentira Smileyja

Na ovim stranicama gotovo svakog meseca pišemo o kompaniji Google. To svakako ne činimo bez razloga. Ova kompanija izaziva veliko interesovanje korisnika Interneta svojim novitetima na polju usluga, konkursima, ali i saopštenjima o budućim potezima. Ovakva fama prati Google zato što se način na koji radi i rešenja koja predstavlja ne mogu opisati poznatim klišeima.

Ako preskočimo pominjanje projekta Free 3D Mapping and Search i konkursa CodeJam, svakako treba pomenuti izlazak verzije 2 programa Desktopserch. S obzirom na to da se ovde bavimo pre svega Internet temama, reći ćemo nešto o problemu s projektom Google Print.

Google je krajem 2004. godine pokrenuo ovaj projekat s idejom da skenira knjige iz najvažnijih javnih biblioteka na svetu, da napravi pretraživanje unutar njih i to ponudi na adresi print.google.com zajedno sa kompletnim skeniranim stranicama. U startu je odluka bila da se skeniraju sve knjige, bez obzira na to da li su potrebna autorska prava ili ne, a da se u pretragu ne uključe samo one za koje izdavači izričito to zahtevaju. Ovakav način ophođenja prema materijalu s autorskim pravima je u potpunosti naopak u odnosu na ono što kaže zakon. Potezu Googla su se usprotivili Udruženje američkih izdavača i Udruženje univerzitetskih izdavača. Ubrzo je Google preformulisao grupu knjiga za koje će pretraga davati kompletan skenirani sadržaj na one koje su u javnom vlasništvu, a za ostale će se napraviti kratak sažetak koji će se koristiti u pretragama.

Međutim, prema zakonima je nedozvoljeno masovno skeniranje i čuvanje materijala s autorskim pravima pa je Google morao da obustavi projekat na šest meseci. Kakav će se dogovor postići i da li će ga uopšte biti, ostaje da se vidi.

I dok se projekat Print može smatrati prvim neuspehom kompanije, još jedan potez nije prošao pravne prepreke. Naime, Google je otvorio svoju osmu istraživačko-inženjersku kancelariju u Kini, a mesto prvog čoveka tog centra namenjeno je dr Kai-Fu Leeju koji je donedavno radio u Microsoftu. Inače, dr Li je vrhunski stručnjak na polju prepoznavanja govora i u Microsoftu se kotirao jako visoko. Međutim, u ugovoru Lija s Microsoftom postojala je klauzula po kojoj on, kada napusti tu kompaniju, neće moći da radi u konkurentskoj firmi sledećih godinu dana. Stvar je otišla na sud i trenutno je situacija takva da Google neće moći da zaposli Lija pre septembra. Argumentacija Googla je da Lee nije stručnjak na polju pretraživača, dok Microsoft ne baš najbolje formulisanu klauzulu iz ugovora pokušava da potkrepi dokumentima iz Recycle Bina jednog od Lijevih kompjutera.

U drugom kvartalu ove godine Google je zabeležio rekordne prihode, a veliko interesovanje izazvalo je saopštenje da će uskoro emitovati novu seriju akcija na berzi, tačnije 14.159.265 akcija (decimale broja PI). Cena postojećih akcija samog Googlea koje su emitovane u avgustu 2004. godine preko tri puta je viša od prošlogodišnje početne cene. Tada je prodaja akcija donela 1,67 milijardi dolara, a od sadašnje se procenjuje da će se dobiti preko četiri milijarde dolara. Krajem juna kompanija je imala 2,95 milijardi dolara na svojim računima. Sve to govori da će Google kupiti neku kompaniju. Ostaje nepoznato čime bi ta kompanija mogla da se bavi. Uz to, postoje procene da će, koga god da kupi, Google teško uspeti da održi sadašnji prihod po akciji, što će smanjiti interesovanje za akcije, a samim tim i cenu. Neke procene su da će kupiti neki od najvećih pretraživača u Kini jer je konkurentski Yahoo to nedavno učinio.

Kada već pominjemo Yahoo, treba reći da je u test fazu ušla audio pretraga miliona pesama koje prodaju Internet muzički servisi (audio.search.yahoo.com).

Prvi put od izlaska browsera FireFox, Internet Explorer je proteklog meseca doživeo rast kada je u pitanju broj njegovih korisnika. Da li je to samo privremeni trend, videćemo uskoro. U međuvremenu, najavljena je nova verzija FireFoxa koja će nositi oznaku 1.5, a ne 1.1 kako je prvobitno bilo planirano i koja će imati poboljšani sistem za update, a pojaviće se tokom septembra. Istovremeno, fondacija Mozilla je formirala korporaciju Mozilla (www.mozilla.com) zbog raznih ograničenja koja doživljava zbog svog statusa neprofitne organizacije. Zaključeno je da to počinje da utiče na širenje i razvoj softvera pa se pribeglo ovom potezu. Uprkos tome, sav softver koji ova fondacija razvija ostaće besplatan.

Zotob je ime novog crva koji je sredinom avgusta blokirao mnoge kompanije, posebno u SAD i u Nemačkoj. Crv koristi rupu u svim verzijama Windowsa, koju je Microsoft nedavno obznanio zajedno sa zakrpama. Veliki broj kompanija nije na vreme ugradio zakrpe, a kako je Windows 2000 najranjiviji na ovaj propust (to je, inače, najčešća verzija Windowsa u kompanijama), došlo je do velikih problema. Crv ne uništava podatke, ali blokira pristup sajtovima antivirus kompanija i restartuje mašinu tražeći nove žrtve po mreži. Izveštaji govore da je tokom kritičnog vikenda veći broj novinskih i televizijskih kuća u USA bio blokiran tako da su se čak koristile i pisaće mašine.

Nedavne analize malicioznih Web sadržaja pokazale su da se najveći broj njih nalazi na besplatnim Web hostinzima. Najnoviji trik u pecanju naivnih korisnika sastoji se od lažne e-mail poruke od PayPala u kojoj se korisniku prijavljuje da je neko pokušao da resetuje njegov password i da je neophodno da popuni priloženi formular u Word formatu svojim podacima o bankovnim računima, kreditnim karticama i PIN kodovima i da ga faksom pošalje na jedan broj radi istrage. Na tom besplatnom broju zaista se nalazi faks, ali on nema nikakve veze sa PayPalom...

Ako je dozvoljena droga, zašto bi bilo zabranjeno otkriti identitet pirata? Ipak, kada je antipiratska grupa Brein pokušala da otkrije identitet pirata na osnovu istrage koju je sprovela jedna kompanija iz Amerike, holandski sud je to sprečio jer je zaključio da je ova kompanija prekršila holandske zakone o zaštiti privatnosti.

Prema dvodnevnim analizama saobraćaja na četiri P2P mreže (Gnutella, FastTrack, BitTorrent i eDonkey), preko 60% saobraćaja otpada na video-materijale, a eDonkey prednjači u tome.

Vrhunac u bahatom ponašanju Microsofta predstavlja podnošenje zahteva za patentiranje „iskazivanja emocija pikselima, njihovo predstavljanje karakterima (znakovima, slovima, brojevima) i rekonstruisanje emocije nakon slanja” tj. upotrebe Smajlija! Patent je podnet samo za USA i pretpostavlja se da bi pomogao u sprečavanju konkurencije Messengera. Cilj podnošenja ovog zahteva predstavlja veliku suprotnost razlozima zbog kojih je patentni sistem uveden i jedan od komentara je da bi se tako nešto očekivalo, recimo, kao dobra šala na slash.dot sajtu.

Eto šta rade pohlepa i dobro plaćeni advokati. Gde će im duša?

Dušan DINGARAC