e-zdravstvo

Još jedna SF priča za naše prilike

Administracija predsednika SAD objavila je strateški plan izgradnje zdravstvenog informacionog sistema prema kojem će informacije o medicinskom statusu svakog građanina te države morati da budu pohranjene u centralnoj bazi podataka u formi elektronskog zdravstvenog dosijea, dok će njeni građani u svom posedu imati lični zdravstveni „karton” – fajl koji će omogućavati komunikaciju s tom bazom. Naša zemlja je, nažalost, veoma daleko od toga, ponajviše zbog niske informatičke svesti najodgovornijih.

Uvek dostupne informacije

Koncept elektronskog zdravstva (e-health) jedna je od najkomplikovanijih primena informacionih i komunikacionih tehnologija u nekoj od oblasti društvenog života. Dok se u nekim zemljama sa ekstremno niskom informatičkom svešću (poput naše) e-zdravstvo uporno doživljava kao sistem gde će neke čip kartice zameniti papirne zdravstvene knjižice, a fajlovi pacijenta postati puki elektronski pandani postojećih kartona, svet uveliko grabi ka budućnosti. U njoj će informacije u vezi s medicinskim statusom osobe (pacijenta) biti pomoću Interneta i srodnih tehnologija uvek dostupne, bez obzira na lokaciju individue, medicinskog osoblja ili medija na kojima su uskladišteni podaci odnosno platformi i sistema koji se budu koristili u procesu pružanja zdravstvenih usluga.

Američko ministarstvo zdravlja (Department of Health and Human Services) je, obznanjujući strategiju kreiranja nacionalnog zdravstvenog informacionog sistema, započelo obimnu saradnju sa subjektima koji su nužni učesnici procesa definisanja i donošenja neophodnih standarda (stakeholderi): pružaocima zdravstvenih usluga, dobavljačima opreme, predstavnicima udruženja pacijenata, osiguravajućim društvima i privatnim tehnološkim kompanijama, sa akcentom na dvema najosetljivijim oblastima e-zdravstva – pristupu i bezbednosti.

Analitičari napominju da je trenutak za zvaničan početak ovog projekta odličan. Stepen tehničko-tehnološkog razvoja je dostigao potreban nivo, a u postupak kreiranja čitavog sistema uključeni su i subjekti koji štite prava ne samo pacijenata, već građana uopšte, i to pre svega prava na očuvanje privatnosti i bezbednosti medicinski relevantnih podataka. Može se čak reći da su svi elementi potrebni za izradu nacionalne strategije razvoja bili i ranije prisutni, osim „samo jednog” – poverenja pojedinaca. Shvativši da se ono veoma teško stiče, stakeholderi su kao sebi ravnopravne identifikovali i nevladine organizacije orijentisane na zaštitu prava građana.

Od kartona do elektronskog dosijea

Sve do pred kraj prošlog veka postojala su objektivna tehnološka ograničenja u pogledu razmene velikih količina informacija koje nastaju u postupku lečenja svakog čoveka i ta ograničenja su bila prepreka aktivnom uključivanju pacijenta u tok lečenja. Papir kao nosilac informacije morao se fizički prenositi od lekara do lekara, od jedne ustanove do druge, sa šaltera na šalter, a za to vreme je pacijent morao da čeka dok nadležna služba ne obradi njegov slučaj. Tako su nastale čekaonica i šalter-barijera. Ta omražena prepreka između sistema i pacijenta sprečavala je da se negativna energija koja je prisutna kod bolesnog čoveka prelije na sistem i zdravstvene radnike, što dovodi do smanjivanja efikasnosti sistema i dalje pogoršava stanje pacijenta.

Savremene informacione tehnologije suštinski menjaju položaj pacijenta i njegovu ulogu u procesu lečenja. On od pasivnog objekta postaje aktivan učesnik tog procesa. Pacijent je oduvek na svoje izlečenje gledao kao na mešavinu međusobnih uticaja dobre volje i umešnosti lekara, ćudljivosti birokratizovanog zdravstvenog sistema i „viših sila”. Njegovo je bilo da plati i da čeka da se sve te „sile” umilostive i otklone njegovu boljku. Nove tehnologije čoveku prvi put u istoriji daju moć da sam donosi odluke koje se tiču njegove dobrobiti i da ima kontrolu nad izborom, kvalitetom i cenom zdravstvenih usluga koje plaća.

Uvođenje e-zdravstva eliminiše papir kao medij i omogućava da se svi podaci o pacijentu i njegovom zdravstvenom statusu beleže u elektronskoj formi. Putem Internet tehnologija pacijent u svako doba može nesmetano steći uvid u to u kojoj se fazi nalazi rešavanje njegovog problema. Internet pacijentu može da posluži i kao sredstvo pomoću kojeg će moći da sazna mnoge korisne informacije i da na osnovu stečenih znanja vrši bolji izbor između velikog broja ponuđača zdravstvenih usluga.

Nova era medicinskih usluga

Nov koncept sistema medicinske nege, gde osoba sama odlučuje o načinu svog lečenja, izazov je za sve subjekte koji u tom postupku učestvuju. Primena novih tehnologija na velika vrata uvodi pravila oštre konkurencije i tržišni model ponašanja, uz uvođenje jasnih pravila i procedura kojima se štite i egzaktno mere profesionalnost, etičnost, odgovornost, efikasnost i produktivnost.

Kako ekonomisti imaju gotovo jedinstven stav da će tržište zdravstvenih usluga u narednim godinama imati visoke stope rasta, čime će vremenom postati najunosnija privredna grana, primena informacionih i komunikacionih tehnologija predstavljaće ključ uspeha njenih pružalaca, uz istovremeno povećanje nivoa kvaliteta. U situaciji kada se čak i najrazvijenije zemlje sveta suočavaju s nedostatkom kvalifikovanog medicinskog osoblja, povećanjem broja starih i privredama koje više nisu u stanju da obezbede dostignut stepen zdravstvene nege svojih građana, te tehnologije mogle bi da budu jedino moguće rešenje za naizgled nemoguć problem – kako uz istu količinu sredstava i kadrova podmiriti potrebe sve većeg broja ljudi, uz održanje (pa čak i poboljšanje) kvaliteta lečenja.

Dušan KATILOVIĆ