AMD Duron Applebred, nForce2 IGP / VIA KM400; Intel Celeron, ATI Radeon 9100 IGP / Intel i865G

Jeste da većina više voli da testira ili makar čita o najnovijim i najbržim komponentama, međutim nije mali broj korisnika koji se opredeljuju za jeftina integrisana rešenja koja zadovoljavaju osnovne potrebe. Kako se to kaže, računar za „Internet, Word i Excel”. Prikazaćemo šta se trenutno može naći od matičnih ploča i čip-setova koji nude što je moguće više, za minimum novca.

Drugi povod za ovaj tekst je pojava najnovije serije Duron procesora baziranih na jezgru Applebred, koji su AMD-ov odgovor na pojavu Celeron procesora koji rade na više od 2 GHz. Applebred je u suštini oslabljena verzija Thoroughbreda. Popularni T’Bred je prvo AMD jezgro urađeno u 0,13-mikronskoj tehnologiji. Doživeo je dve verzije, A i B, a pre oko pola godine se pojavilo i jezgro Barton. Poput jezgra T’Bred, i Applebread je urađen u 0,13 mikrona. Jedina razlika je u tome što T’Bred poseduje 256 KB drugostepenog keša, dok Applebread, poput svih onih namenjenih Duron procesorima, ima samo 64 KB. Sve ostalo je identično, tako da za ostale specifikacije treba pogledati test T’Bread Athlon XP procesora koji je ranije objavljen u našem časopisu.

Veliko i prijatno iznenađenje izazvao je podatak da je AMD nove Durone ubrzao po pitanju FSB-a tako da novi jeftiniji Socket A procesori rade na 133 MHz, tj. 266 MHz korišćenjem sada već stare tehnologije EV6. To je učinjeno tek sada kada su se pojavili Athloni XP sa jezgrom Barton, koje sa magistralom od 166/333 MHz i 200/400 MHz nije moguće ugroziti. Naravno, ovim je AMD „zaštitio” skuplje Athlone. Svi korisnici su priželjkivali da se to desi ranije, no bolje ikad nego nikad.

To se nikad nije desilo kod Celerona, jer Intel nikako da podigne frekvenciju magistrale s kojom rade njegovi low-budget procesori. Iako su Pentiumi 4, posle 133 MHz, u najnovijoj „C” izvedbi dobili magistralu na 200 MHz (tj. čak 800 MHz, ako se uzme u obzir da je ovo „quad-pumped” magistrala), Celeroni i dalje muku muče na 100 (tj. 400) MHz.

Naravno, Celeron se ovde pojavljuje kao konkurencija novim Duronima. Takozvani Celeron 4 je poslednje „osvežavanje” jezgra doživeo pre skoro godinu dana, kada je dobio modifikovano jezgro Northwood kakvo se još uvek koristi za prave Pentium 4 procesore. Naravno, i ovde se koristi proces izrade od 0,13 mikrona. Pored trika sa sporijom magistralom, Intel je primenio i drugi trik, koji koristi i AMD, da razdvoji jeftiniju seriju procesora od skuplje: svi Celeroni namenjeni podnožju Socket 478 imaju samo 128 KB keša. Da podsetimo, P4 procesori trenutno imaju 512 KB Level 2 keša.

Applebread Duroni se za sada proizvode za tri radne frekvencije, 1400, 1600 i 1800 MHz. Obratite pažnju na to da su ovde u pitanju pravi megaherci. Najslabiji Duron sada radi na istom taktu kao i Athlon XP 1600+, dok je najbrži jednak Athlonu XP 2200+. Naravno, identičan radni takt ne znači iste performanse. Kada se L2 keš ne koristi mnogo, A’Bred jezgro se izjednačuje sa T’Bredom, međutim kada se L2 keš intenzivno koristi, Duron zaostaje do 20 odsto za Athlonom na istom taktu.

Celeroni su stigli do 2,6 GHz. Međutim, tužna je činjenica da kod njih množilac iznosi čak 26, jer je FSB, ponovićemo, svega 100 MHz. Pored ovoga, postoje i modeli od 2, 2,2 i 2,4 GHz.

Postoji nebrojeno mnogo modela ploča za oba podnožja (Socket A za AMD procesore i Socket 478 u koje „pasuju” Intelovi proizvodi), a mi se ovog puta koncentrišemo na one koje u svojim čip-setovima integrišu i grafički procesor. Tako su se na testu našli nVidia nForce2 IGP i VIA KM400 koji su namenjeni AMD procesorima i ATI Radeon 9100 IGP i Intel i865G namenjeni Socket 478 modelima.

Pošto su u pitanju četiri različita čip-seta, potrudili smo se da sve testirane ploče budu iste „marke”, da bi se što više umanjila mogućnost da na performanse utiče proizvođač. Izbor je pao na Asus jer ima tako širok proizvodni program. Modeli matičnih ploča su A7N8X-VM, A7V8X-MX, P4R800-VM i P4P800-VM. Oznake „MX” i „VM” ukazuju da je u pitanju matična ploča MicroATX dimenzija koja na sebi ima integrisanu grafiku. Nastavak MX označava ploče jeftine serije „X”, a „VM” standardne modele.

Socket 478

Asus P4R800-VM (ATI Radeon 9100 IGP)

Počinjemo s najnovijim i najinteresantnijim Radeonom 9100 IGP. Ovim čip-setom ATI pokušava da popravi loš utisak koji su stekli prethodni modeli IGP320 i IGP340 koji su se pojavili pre više od godinu dana i loše prošli na tržištu. „Kec u rukavu” Radeona 9100 IGP jeste upravo integrisano grafičko jezgro koje, prema najavama ATI-jevih inženjera, treba prosto da „počisti” svu konkurenciju u ovom segmentu tržišta, pa čak i da natera manje zahtevne korisnike da sa jeftinih grafičkih kartica pređu na ovo integrisano rešenje. Tome ide u prilog podatak da je 9100 vrlo sličan veoma uspešnom Radeonu 8500, koji i danas daje vrlo solidne performanse kada su u pitanju 3D aplikacije.

Ipak, usprkos najavljenom, u Radeonu 9100 IGP ne krije se 9100, već grafički kontroler 9200. (Zašto onda ovaj čip-set nisu nazvali „9200 IGP”?) Specifikacija integrisanog rešenja identična je klasičnom Radeonu 9200: DirectX 8.1 kompatibilnost, podrška za PixelShader 1.4, HyperZ itd, AntiAliasing i Anisotropic Filtering tehnike itd. Ipak, nije nam promakao detalj da 9100 IGP sa memorijom komunicira sa svega 64 bita, tako da je u stvarnosti najsličniji Radeonu 9200SE. Posle ovoga, polako postaje jasno da, uprkos ATI-jevim najavama, Radeon 9100 IGP neće imati tako visoke performanse i teško da će moći da se nosi sa iole pristojnijom neintegrisanom grafičkom karticom. No, to ćemo proveriti kada se budemo bavili performansama, sada se vraćamo na specifikaciju čip-seta.

Poput ostalih, i ovaj se sastoji od severnog i južnog mosta, ovoga puta su to čipovi 9100 IGP i IXP200. Memorijski kontroler je urađen po najnovijoj modi, dvokanalno, a podržani su i svi potrebni standardi poput 800-megahercne magistrale, HyperThreadinga, DDR400 memorije i AGP 8X. Već je ranije rečeno da ukoliko se koristi integrisan grafički kontroler, na matičnoj ploči koja ima dvokanalni (128-bitni) memorijski kontroler praktično je obavezno korišćenje dva modula memorije. U tom slučaju po jedan kanal služe procesoru i grafičkom kontroleru, u suprotnom bi CPU i IGP delili istih 64 bita, što bi dovelo do značajnog pada performansi.

Veza sa čipom IXP200 nazvana je A-Link i propusna moć je svega 266 MB/s. Ipak, ovo nije čip-set namenjen zahtevnim korisnicima kojima je potreban veći protok, pa ovih 266 MB/s ne smatramo za nedostatak. Čip IXP200 (južni most) nešto je slabije specifikacije, nema podršku za SATA diskove, što je danas standard, a ATI zaostaje i sa „samo” šest USB 2.0 portova, jer VIA i Intel već neko vreme podržavaju osam. IDE sekcija je deklarisana kao ATA100, međutim pominjali smo da ATA133 nije ništa brži – u pitanju je samo reklamni trik VIA i Matroxa. IXP200 sadrži i 3Comov Ethernet 10/100 kontroler, što je garancija da je ovaj deo urađen na najvišem nivou. AC’97 zvuk je urađen u saradnji sa SoundMAX-om i podrškom za najviše šest kanala (5.1).

Pored mogućnosti kojima raspolaže sam čip-set, na Asus P4R800-VM nije dodat nijedan dodatni kontroler, pa su mogućnosti ove ploče jednake mogućnostima kojima raspolaže čip-set. Na MicroATX štampanu ploču stalo je još tri PCI slota, jedan AGP (jer ovaj čip-set omogućuje da se integrisani Radeon 9200 isključi ubacivanjem druge kartice), dva IDE konektora i jedan FDD. Ploča je nešto duža nego što je uobičajeno, jer ima četiri DIMM podnožja za memoriju. Dizajn štampane ploče je odličan, imajući u vidu njenu veličinu. ATX konektor je odmaknut od podnožja, IDE konektori, iako zarotirani za 90 stepeni, teško da će smetati prilikom ubacivanja dodatnih kartica s obzirom na udaljenost od PCI slotova, a FDD i preostali konektori postavljeni su uz ivicu matične ploče. Kvalitet izrade je na visokom nivou, što nije nikakvo iznenađenje.

BIOS je uradio AMI, što odavno nismo videli na nekoj Asusovoj ploči. Raspoložive mogućnosti su veoma oskudne. Sem podešavanja rada integrisane grafičke kartice, IGP kontroleru moguće je dodeliti od 16 do 128 MB memorije. Sve ostalo ploča radi automatski. Nema nikakvih mogućnosti podešavanja memorije, niti promene radnih napona.

Asus P4P800-VM (Intel 865G)

Sledeća ploča je P4P800, koja se bazira na čip-setu i865G. U pitanju je standardni i865 sa dodatim grafičkim kontrolerom Intel Extreme Graphics 2 koji pleni samo svojim nazivom, a i to je pod znakom pitanja. Naime, ovo je jedva malo unapređen IEG 1 koji se na i845 čip-setovima pokazao dovoljnim samo za 2D. U specifikacijama piše da su podržani i DirectX 8.1 i OpenGL 1.3, a spisak unapređenja je podugačak. Međutim, poučeni prethodnim iskustvima sa Intelovim grafičkim rešenjima, očekivali smo u najboljem slučaju „zadovoljavajuće” rezultate. Karakteristika koja ide u prilog našim sumnjama je i količina radne memorije koja može da se dodeli IEG dvojci: 1–32 MB. Koji to iole ozbiljniji grafički čip može da radi sa svega 1 MB radne memorije?!

Ostale karakteristike samog čip-seta i njegova rešenja nećemo ponavljati, pošto je serija i865 već prikazivana na stranicama našeg časopisa.

Testirana ploča P4P800-VM izgledom veoma podseća na prethodno opisanu. Naravno, različiti su čipovi: ovde je Intelov južni most ICH5 i 10/100 Mb Ethernet kontroler. Zahvaljujući ICH5, tu su i dva SATA konektora kao i dva 9-pinska konektora za pločicu sa još četiri USB 2.0 porta što, uz četiri konektora na zadnjoj strani same ploče, daje ukupno osam. I P4P800, kao i P4R800, poseduje četiri DIMM podnožja za memoriju, tri PCI i jedan AGP port. Raspored konektora i dizajn štampane ploče još je za dlaku bolji nego kod Radeon 9100 IGP ploče, a i napajanje izgleda kao da je nešto bolje urađeno.

Ulazak u BIOS, ovoga puta Awardov, dodaje još nekoliko pluseva na račun i865P modela. Tu su sve standardne opcije, plus one za fino podešavanje memorijskog kontrolera. Napon se može promeniti samo za radnu memoriju i to sa default 2,55 V na 2,65 V. BIOS, znači, ima taman ono što je potrebno da bi se sistem sa P4P800-VM pločom precizno i brzo namestio, bez bilo kakvih suvišnih opcija.

Socket A

Asus A7N8X-VM (nForce 2 IGP)

Slede dva modela namenjenih Socket A procesorima. Prvi je A7N8X-VM koji koristi nForce2 IGP čip-set koji smo već opisali uz Microstarovu matičnu ploču K7N2G-ILSR (SK 5/2003). Svakako da se Asus razlikuje od ovog MSI modela, ali samo u dodatnoj opremi i načinu izvedbe – srž, tj. čip-set je isti. I dalje nForce 2 IGP poseduje grafičko jezgro NV17, varijantu GeForcea 4 MX. Podsećanja radi, pomenućemo da i ovaj čip-set poseduje dvokanalni memorijski kontroler, kao i dva modela namenjena Socket 478 procesorima. Uostalom, nVidia je prva napravila takav čip-set, Intel i ATI su do tog rešenja došli više od godinu dana nakon izbacivanja prvog nForcea. DDR400 memorija je podržana samo ukoliko je AGP slot popunjen, a kada se koristi integrisana grafika najviši takt na kom memorija može da radi je 333 MHz. U bilo kom modu, ovaj čip-set nije namenjen procesorima koji rade sa FSB-om na 400 MHz; tome je namenjen noviji nForce 2 IGP/400 čip-set. Ostale karakteristike su standardne: USB 2.0 portovi, ATA 133 kontroler, integrisani Ethernet 10/100 kontroler, 5.1 zvuk itd.

Konkretno, A7N8X-VM je još jedna MicroATX ploča sa tri PCI i jednim AGP-om. Ovoga puta postoje samo dva DIMM podnožja, ali je i to dovoljno da memorijski kontroler radi u 128-bitnom modu, što je praktično neophodno da bi nForce 2 pokazao maksimum kada se koristi integrisani GF4 MX. Izrada je vrlo kvalitetna, dok na raspored konektora možemo da stavimo jednu zamerku: ATX konektor je previše zavučen ka sredini matične ploče. Kako nForce 2 matične ploče mogu da imaju južni most MCP ili MCP-T, dužni smo da napišemo da ova poseduje slabiji „ne-T” čip. To znači da nema vrlo kvalitetnog SoundStorma, već je za zvuk zadužen Realtekov čip ALC650 koji je klasičan AC ’97.

Kao i kod P4R800-VM, i za ovaj Asus je BIOS radio AMI. Situacija je ista kao kod A7N8X-VM: sem nekoliko podešavanja integrisane grafike i nekoliko potpuno standardnih mogućnosti, ništa više ne postoji.

Asus A7V8X-MX (KM400)

Poslednja ploča je A7V8X-MX, jedini model iz serije X. Koristi VIA-in čip-set KM400, što je u stvari KT400 kome je dodat grafički kontroler S3 UniChrome. Kao i sva ostala, i ovo rešenje nema svoju radnu memoriju, već „pozajmljuje” od sistemskog RAM-a, i to maksimalno 64 MB. VIA nije navela mnogo detalja oko UniChromea, pominje se samo da je u pitanju 2D/3D akcelerator.

Ostatak čip-seta isti je kao ultrapopularni KT400, dakle AGP 8X, podrška za FSB do 200/400 MHz i DDR 266/333/400 memoriju putem klasičnog 64-bitnog kontrolera.

Na ploči A7V8X-MX našao se južni most VT8235CE, znači totalno standardno: šest USB 2.0 portova, dve ATA133 grane, AC ’97 5.1 zvuk, VIA 10/100 LAN. Štampana ploča je urađena malo lošije od ostalih sa ovog testa, jer ipak je ovo pripadnik jeftinije „X” serije. Naravno, izgleda veoma slično svim prethodnim pločama, dakle tri PCI, jedan AGP 8X i dva memorijska slota. Raspored komponenti je najbolji od svih prethodno opisanih ploča, svi konektori su na bukvalno idealnim pozicijama. Jedina stvar koja kvari utisak jeste postojanje grupe DIP prekidača koji služe za određivanje frekvencije FSB (100, 133 ili 166 MHz).

BIOS je mnogo bogatiji, poseduje gotovo sve potrebne opcije. Čak i overklok sa ovom pločom nije nemoguć. Sve je moguće fino podesiti, od memorijskog kontrolera do preko integrisane grafike. Dakle, onaj ko ne voli da stvari prepušta automatici, pronaći će se kod ovod Asusovog modela.

Utisci i performanse

Kao i uvek, sledi priča o performansama i utiscima u radu. Obe matične ploče namenjene Intel procesorima besprekorno su funkcionisale. Od i865G se to i očekivalo jer zaista se ne sećamo da je neki Intelov čip-set ikada pravio probleme. A7V8X-MX sa VIA KM400 je takođe odlično radio, a ni ATI Radeon 9100 IGP nije pravio nikakve probleme, što je posebno pohvalno jer se ipak radi o novom igraču na ovom tržištu.

Međutim, sa A7N8X-VM imali smo određenih problema vezanih za integrisanu grafiku: sve 3D aplikacije su nakon kraćeg ili dužeg vremena „pucale”. Promena verzije drajvera donosi stabilnost u nekoj aplikaciji, ali je oduzima drugoj. Na primer, sa starijim drajverima Quake 3 radi odlično, dok 3DMark 2003 ne radi nikako. Sa najnovijim, verzije 53.03, 3DMark 2003 radi stabilno, ali 3DMark 2001 nikako. Kada se ubaci posebna AGP kartica svi problemi nestaju. Sigurni smo da ovo nema veze sa nForce2 IGP čip-setom jer smo ga već probali i ovih problema nije bilo. Kod proizvođača kakav je Asus praktično ne postoji mogućnost da cela serija A7N8X-VM ploča nije ispravna, tj. da je nešto loše urađeno u procesu dizajna proizvoda. Najverovatnije je u pitanju bio loš primerak matične ploče, pa treba biti obazriv.

Situacija je šarena: dva različita procesora na po dve različite matične ploče – mnogo različitih podataka. SiSoft Sandra 2004 pokazuje koji je čip-set i procesor brži, dok dva 3DMarka prikazuju brzinu i sposobnosti grafičkog kontrolera. Kako je Duron zasnovan na starijoj arhitekturi, jasno je zašto je Celeron brži u memorijskom protoku: on sa memorijskim kontrolerom komunicira brzinom od 400 MHz, a Duron na samo 266 MHz. Ipak, kada sam procesor počne da obrađuje podatke, Celeron ne može da se meri sa Duronom koji, iako radi na 200 MHz manje, postiže značajno bolje rezultate.

Serija 3DMark testova je u ovom slučaju merodavna da pokaže samo koliko je koje grafičko rešenje bolje. Kao što se vidi, 9100 IGP i nForce2 IGP superiorni su u odnosu na Intel Graphics Extreme 2 i S3 UniChrome. U trenutno aktuelnim igrama, tj. onima koje koriste DirectX 8.1, 9100 IGP je nešto bolji od integrisanog GF4MX, taman koliko je ATI 9200 brži od GeForce MX 440 kartice. 3DMark 2003 pokazuje upotrebljivost ovih rešenja za nekoliko meseci, kada se budu pojavile DirectX 9 kompatibilne igre. Po njemu, jasno je da se samo od 9100 IGP čip-seta može očekivati da u budućnosti bude od ikakve koristi. GF4MX je ipak samo DirectX 7 kompatibilan, što polako ali sigurno biva prevaziđeno. Iako je, prema 3DMarku 2003, 9100 IGP superioran u odnosu na ostale integrisane grafičke procesore, ne treba ni pomisliti da je uporediv sa bilo kojom DirectX 8.1 ili boljom standardnom grafičkom karticom (Radeon 7500 i 9x00, GF4 Ti4x00, FX 5200). Što se tiče i865G i KM400, oni nisu nikakva konkurencija: ova rešenja su dobra samo za 2D aplikacije. I dalje ostaje činjenica da za 3D bilo šta integrisano nema šta da traži pored grafičkih kartica, makar i onih najjeftinijih.

Pored toga što smo hteli da utvrdimo koji čip-set koliko može kada je grafika u pitanju, iskoristili smo priliku i da uporedimo novi Duronom s Celeronom. Naravno, s obzirom na sve do sada poznato po pitanju „AMD vs. Intel”, lako je bilo pretpostaviti da Intelov pulen nema šta da traži pored AMD-ovog novog low-level modela.

Da bismo utvrdili tačne performanse ubacili smo običan GeForce4 MX 440 u AGP slot P4P800-VM i A7N8X-VM. U ovom slučaju ploče su se ponašale kao da imaju obične i865 i nForce2 čip-setove, jer njihove memorijske kontrolere nije opterećivala integrisana grafika.

Ukratko, Duron je još jednom pokazao da je brži procesor, iako radi na nižem taktu. Samim tim je jasno da je dostojan naslednik onih starijih Durona sa jezgrima Morgan i Spitfire, jer i dalje veoma uspešno izlazi na kraj sa deklarativno bržim i skupljim Celeronima.

Na kraju, još jednom bismo pohvalili ATI na vrlo lepo urađenom poslu kada je u pitanju čip-set Radeon 9100 IGP. Za kratko vreme testiranja nije bilo nikakvih problema, a performanse su bile odlične. Intel sa svojim i865G jednostavno nije uporediv sa ATI-jem. Zato, ukoliko tražite ploču koja će da pravi društvo nekom Intelovom procesoru u jeftinijoj konfiguraciji kojoj 3D rad nije osnovna namena, ne treba tražiti dalje. I865G, pa tako i Asusov P4P800, treba da uzmu u obzir samo oni koji se slepo drže Intelovih rešenja, i to samo u slučaju da ne zalaze u 3D programe/igre.

Što se tiče čip-setova za AMD procesore, situacija je blago zakomplikovana problemima koje je na ovom testu imao A7N8X-VM. Za to sigurno nije kriva nVidia, pa nForce2 IGP kao čip-set dobija našu preporuku, kada već sa A7N8X-VM nismo načisto. Konačno, A7V8X-MX je savršena platforma za najjeftiniji računar s početka teksta, onaj koji će se koristiti za Internet i „ofisolike” aplikacije. To su najčešće kancelarijski računari, za šta KM400 savršeno odgovara. U saradnji sa Duronom koji je veoma dobar i brz procesor, KM400 obezbeđuje odlične performanse i mogućnosti. A ukoliko jednog dana poželite da se aktivirate na planu 3D igara, dovoljno je ubosti neku karticu u AGP slot – S3 UniChrome će se isključiti i KM400 će postati ultrapopularni KT400 koji je trenutno sigurno najbolji izbor za sastavljanje brzih, a pristupačnih računara.

Izbor „kome se privoleti carstvu”, kada su u pitanju procesori, ni ovoga puta praktično nije u pitanju. AMD je još jednom pokazao da nema konkurenciju kada je u pitanju odnos cene i performansi. Stoga, ako ste jedan od korisnika iz ciljne grupe s početka ovog teksta, preporučujemo jedan Duron ili slabiji Athlon XP na nForce2 IGP ili KM400 matičnoj ploči, u zavisnosti od toga da li vam je 3D na umu. U oba slučaja dobićete odlične performanse za minimum novca i odličnu mogućnost da u svoju matičnu ploču ubacite bolju grafičku karticu kada vam se ukaže potreba.

Saša UZELAC