e-izbori

Da li će glasanje preko Interneta zaživeti, kod nas... ali i u svetu?

Još jedni izbori su na vidiku kod nas, opet se odlazi na biračko mesto, zaokružuje broj i listić ubaci u glasačku kutiju. To je standardna procedura identična svuda u svetu. Po mnogim analitičarima, ljudi se često odluče da ne izađu na izbore iz banalnih razloga: jer je padala kiša, bilo je hladno i slično. Okrivljena je pomenuta procedura, koja krije plodno tle još i za greške i lažiranja, pa se rešenje traži u pojmu Internet, koji kao globalni medij može da zameni klasično glasanje, čak i da poveća izlaznost. Ali, prvo pitanje koje se postavlja vezano za Internet izbor jeste – da li je zaštićen od lažiranja i da li je zaštićena privatnost glasača?

Prvi pravi e-izbori

Za prve izbore na kojima su svi glasači mogli da glasaju preko Interneta uzima se glasanje u Anijeru, Ženevskom predgrađu (Švajcarska). Održano je 19. januara ove godine, a 1150 građana je glasalo oko trošenja novca za renoviranje jednog restorana. Glasači su mogli da izaberu jedan od tri načina za glasanje: standardno (odlazak na biračko mesto), slanje listića poštom ili glasanje putem Interneta. Njih 44 odsto odabralo je izjašnjavanje preko Interneta koje je organizovano na posebnoj web stranici. Za mere sigurnosti tokom glasanja odabrana je lozinka sačinjena od 16 znakova. Lozinka je stigla poštom uz poziv za glasanje, a svaki glasač je morao da doda datum i mesto svog rođenja. Tako su uspeli da glasaju i građani koji su bili van Anijera, kao i dijaspora.

Negativna iskustva

Mnogo veći po broju glasača bili su izbori u Engleskoj. Održani su tokom juna ove godine, kada je 1,5 miliona Engleza biralo svoje kandidate na lokalnim izborima. Njima je omogućeno mnogo više alternativnih načina glasanja nego Švajcarcima: Internet, telefon, digitalna televizija ili SMS poruke. Ispostavilo se da test sa glasanjem na ovaj način nije doneo očekivane rezultate, jer nije poboljšao izlaznost, čak je ona pala za 1,5 odsto. Poražavajući rezultati mogu se pronaći na www.electoral-reform.org.uk/publications/briefings/pilotingalternativevotingmethods.htm.

Amerikanci su svoj prvi eksperiment imali na izborima 2000. godine. Državu je tadašnji Secure Electronic Registration and Voting Experiment (SERVE) koštao preko 300 hiljada dolara, a odziv birača je bio više nego mršav – „ubačeno” je samo 84 glasačka e-listića. Pravo učešća imala je samo dijaspora. Mali odziv nije obeshrabrio Amerikance, koji nameravaju da prošire spisak država (sa četiri na deset) koje organizuju glasanje preko Interneta za predsedničke izbore 2004. godine. Svi koji se prijave na sajt www.serveusa.gov/public/aca.aspx, a građani su ovih saveznih država, imaće priliku da glasaju. Naravno, to uključuje i Amerikance koji žive van SAD-a, od kojih su većina vojnici.

Sigurno kao u e-banci

Osnovni sistem koji se koristi za glasanje na Internetu je jednostavan. Odete na određeni sajt, prijavite se, izvrši se vaša autentifikacija i izaberete vašeg kamdidata klikom miša. Ali, da bi izbori bili „fer i korektni”, ključni deo je – autentifikacija. Ona je u osnovi ista kao i kod drugih autentifikacija na Internetu, na primer prilikom ulaska u e-banku. Potreban je digitalni potpis, kao deo Public Key Infrastructure (PKI)– sistema javnog ključa. Ovakva autentifikacija povlači i posebne softverske zahteve. Prilikom glasanja u Engleskoj pojavili su se zbog toga problemi prilikom glasanja i većina Internet glasača nije bila ni u mogućnosti da glasa, jer nisu bili obavešteni da je potreban browser koji podržava 128-bitnu enkripciju.

Umesto glasačke kutije

Iako veliki broj građana u Engleskoj i SAD ima kućni računar, za izbore je obezbeđeno kompjutersko glasanje na biračkom mestu. Razlozi za to su praktični – umesto zaokruživanja na listiću, glasanje se vrši pritiskom prsta na TFT monitor. Informacija o izboru odmah se prenosi do centralnog računara preko Interneta. Ovaj sistem zamenjuje slanje gomile glasačkih listića i informacija o rezultatima sa biračkog mesta, a pošto centralni računar daje trenutne rezultate, izbegnut je posao oko dobijanja ukupnih rezultata izbora.

U praksi se ovaj sistem pokazao dosta ranjiv. Naime, česti komunikacioni problemi i padovi računara na biračkim mestima u Sent Olbaniju i Šefildu (Engleska), naterali su glasače da se late olovke i vrate sistemu glasačke kutije i listića. A povrh svega, ovakvi problemi su idealni za političare, koji će odmah postaviti pitanje regularnosti izbora.

Izbori su ipak samo izbori

Kako ćemo glasati u bliskoj budućmosti? Najverovatnije od kuće putem Interneta, ali ne treba očekivati da će se stvari promeniti oko izbora. Političari će optužiti za nefer izbore „rupu” u Windows-u XX koja je dozvolila upad i menjanje glasova preko Interneta. A i izlaznost na izbore neće se mnogo promeniti – jer je bitnija politička ponuda od „glasanja iz fotelje” preko Interneta, zar ne?

Dušan STOJIČEVIĆ