e-banke za obične ljude

Plaćanje preko Interneta počinje da zamenjuje tradicionalno „solarno plaćanje”

Više puta smo konstatovali da se o biznisu na našem Internet prostoru ne može govoriti. Neki krive državu jer je prvo i osnovno to što nema zakona koji bi dao sigurnost i firmama i kupcima da koriste Internet. Ipak, odavno postoje pojedinačni pokušaji u pravcu e-biznisa, koji su manje ili više uspešni. Recimo, još je stari SDK uveo servis koji se nije baš oslanjao na Internet, ali je omogućavao firmama da barataju novcem na svojim računima putem modema. Što se firmi tiče, stvari su se drastično poboljšale nakon promene platnog prometa jer su skoro sve banke ponudile manipulaciju novcem na računu preko Interneta.

Ali, stvar za našeg prosečnog čoveka ostala je ista: keš, ček i račun u banci. Jedino što je vezano za Internet bila je usluga da se putem Mreže pregleda stanje na tekućem računu, a to se moglo sresti u malom broju banaka. S druge strane, ni trgovci nisu bili preterano vredni po pitanju ponude na Internetu. Retki su se odvažili da ponude naručivanje robe preko Interneta i plaćanje pouzećem (na primer, Maxi diskont – SK 12/01). Takvo stanje je trajalo duži niz godina, sve do sredine ove godine, kada su pre svega banke „presavile list”.

Prepametne kartice

Nekoliko banaka ponudilo je otvaranje Internet računa za fizička lica, menjajući dugogodišnji način baratanja novcem. Pre svih, ovu priču su započele Meridian banka (www.bankmeridian.com) i Jubanka (www.jubanka.co.yu) koja je čak spremila i posebnu ponudu za studente uz popust jer oni do sada nikako nisu mogli da imaju tekući račun u banci. Podstrek ovome dala je i težnja države da ukine čekove i pređe na rad sa platnim karticama, ali ona i sada tapka u mestu. Već duže vreme imamo inostrane Visa, Diners i MasterCard, ali su one ipak skupe za veći broj naših građana. Zbog toga je nastala Dinakard, domaća kartica koja bi trebalo da bude besplatna za korisnike, podržale bi je sve banke i bila bi upotrebljiva na Internetu.

Sa svim ovim karticama ostaje bojazan za sigurnost prometa novca na Internetu. Naime, za kupovinu na Internetu, ukucava se broj platne kartice koji se proverava on-line upitom banci da li uopšte postoji. Kriminalci su obilato „koristili” ovaj slabašni sistem zaštite raznim metodama – generatorima brojeva kartica, redirekcijom upita za proveru broja i drugo. Zato se u svetu prešlo na korišćenje pametnih platnih kartica. To su Flash memorijske kartice, za čije očitavanje je potreban čitač pametnih kartica povezan na računar. Time se dobio bolji sistem zaštite, koji počinje od samog softvera na računaru. Prvo se od browsera očekuje 128-bitna enkripcija podataka, pa većina zahteva korišćenje IE 5.5 sa SP1 ili 6.0 verzija browsera. Drugo, na samoj kartici se nalaze digitalni sertifikat za ovlašćeno lice i PIN kod, koji su potrebni za ulazak i identifikaciju, tj. autentifikaciju na sajt banke. Tako je dobijeno da korisnik prilikom odlaska u e-banku navodi korisničko ime i lozinku, ali je u isto vreme u čitaču i kartica sa digitalnim potpisom vlasnika kao drugi nivo zaštite.

e-put do e-banke

Jedini uslov koji korisnik mora da ispuni da bi otvorio e-račun jeste da prvo bude vlasnik običnog računa u toj banci. Zatim cela stvar prelazi na Internet, gde se nalaze opšti uslovi, ugovor i pristupnica. Interesantno je i to što se promene u opštim uslovima objavljuju na sajtovima banaka i počinju da važe nakon određenog perioda (uglavnom 15 dana) od dana objavljivanja. Nakon e-prijave, korisnik od banke dobija specijalni komplet. Meridian banka je, umesto kartice, za građane pripremila mini CD, koji treba da bude u CD drajvu kada se pristupa servisu radi autentifikacije. S druge strane, Jubanka se odlučila za SmartCard – pomenutu Flash karticu sličnu Halo karticama, koja služi kao platna kartica sa sertifikatom. Ova banka svojim korisnicima obezbeđuje USB čitač Smart kartica.

Nadalje, korisnik ne mora nikada više da uđe u prostorije banke. Umesto toga on ulazi na sajt banke na kojem se nalaze sva obaveštenja, recimo o promenama u naplaćivanju usluga. Korisniku se ona šalju e-mail porukama, a neke banke podržavaju i slanje obaveštenja preko SMS poruka. Jubanka, na primer, omogućuje da se putem mobilnog telefona proveri stanje na računu, u određeno vreme ili na zahtev. Dakle, korišćenje samog servisa i njegova organizacija zavise od banke do banke.

Redirekcija na...

Retke banke su svoj servis same napravile i same ga održavaju. Za ovaj posao su unajmljeni ili kupljeni od druge firme i server(i) i softver, a ta firma je zadužena za njihovo održavanje. Tako je korisnik ovakve banke, kada krene na sajt, redirektovan na server koji održava neka firma, a ne banka. Recimo, servis Meridian banke održava firma Pexim, tako da se korisnici redirektuju na adresu www.24x7.co.yu. Pojedini korisnici zbog toga izražavaju bojazan za svoju privatnost jer bi firma mogla da ima uvid u njihovo poslovanje. To je neopravdano jer niti firma koja održava softver i server želi da izgubi banku kao klijenta, niti banka želi da izgubi svoje korisnike.

Sam interfejs omogućava da korisnik na Internetu vidi stanje na svom računu i vrši novčane transakcije. Primalac novca ne mora da bude deponent te banke, ali ako jeste, transakcije se trenutno izvršavaju. Interfejs je obogaćen raznim pregledima, informacijama i porukama od strane banke i drugih korisnika. Na primer, pregled prometa po računima. Kreatori interfejsa su se uglavnom trudili da rad bude prost i jasan. Na primer, kada plaćate preko JUeBank servisa (ebank.jubanka.com), svaki novi primalac i njegov račun pamte se u posebnoj bazi koja se nalazi u opciji Help. Omogućeno je da korisnik preko računara uradi sve što bi inače radio i u običnoj banci, osim uplate ili isplate gotovine.

Studentski računi

Kod nas je najviše mlađih korisnika Interneta, koji zbog svog statusa studenta, učenika i slično nisu u mogućnosti da otvore bilo kakav račun u banci. Zato je stvoren poseban račun koji podleže potpunom pokriću, a vlasnici ne moraju da budu zaposleni niti da imaju ikakav stalni priliv novca. Ovakav račun je prva ponudila Jubanka. Odnedavno se pojavila i Akademic kartica (www.akademikcard.com), koja je namenjena specijalno studentima domaćih univerziteta. Ovo je magnetna kartica koja na svojim koricama ima osnovne akademske podatke (od naziva fakulteta i univerziteta na kojem korisnik studira ili radi, sve do njegove fotografije). Tako su stvorene mogućnosti da studenti karticom plaćaju preko Interneta, podignu keš na bankomatu ili da plate račun u nekoj prodavnici.

E, a šta da e-kupim?

Ispostavilo se da je i bez Zakona o digitalnom potpisu i ostalih zakona moguće organizovati efikasno i sigurno poslovanje na Internetu što se tiče banaka. Iz dana u dan pojava ovakvih servisa je sve veća. Ipak, ostaje da se razvije i druga strana – trgovci treba da oforme Internet prodavnice kako bi se bilo šta e-kupilo. Danas veliki broj domaćih firmi koristi svoje sajtove kao jedan interaktivni prospekt jer se svode na predstavljanje proizvoda i kontakt. Samo je njih stotinak ponudilo svoje proizvode na prodaju preko Interneta. Zato ostaje još dosta da se pređe do pravog Internet poslovanja.

Dušan STOJIČEVIĆ