Tamna strana Interneta (3)

„Privatnost se oblikuje kao glavni socijalni problem Internet doba”

Pretražujući WWW prostor sve više nam se nameće činjenica da je virtuelno okruženje zapravo novi medij za stare zločine! Dualizam WWW-a, „squeaqy clean” sajtova kao i onih koji su na tamnoj strani jasno nam oslikava činjenicu da većina Internet zločina nisu po prirodi ništa novo – pojedinci su jednostavno našli nove, inventivne načine za tradicionalne tipove zločina: prevare, lažiranja dokumenata, tehnološka maltretiranja i ugrožavanja privatnosti, piramidalne marketinške šeme koje vode do spama i dalje, do konkretne krađe.

Kako se oni odražavaju na našu virtuelnu privatnost? Ako prihvatimo da su primeri virtuelne identifikacije naš e-mail nalog i sama mašina sa koje se priključujemo na Internet, od njih vredi i početi istraživanje.

Problem spamovanja, odnosno primanja spama (neželjene e-mail pošte) poprimio je ogromne razmere u globalnom smislu. Neki od velikih svetskih Internet provajdera (AOL, „CompuServe”) sistemom zaštite svojih korisnika odneli su velike pobede (čitaj: stotine hiljada dolara) u sudnici, protiv firmi koje su uporno slale spam na njihove servere (www.parrhesia.com/cyberpromo.html i www.ecofuture.org/jmcyberp.html). „Svet kompjutera” je pisao da je „SezamPro” uveo sistem zaštite od spama tokom aprila meseca ove godine. Detaljnije podatke o istorijatu spama, velikim spamerima, terminima kao što su kros-posting ili EMP možete naći na sajtu www.cybernothing.org/faqs/net-abuse-faq.html.

Dvoboj personalizovane Internet trgovine sa hakerima je takođe legendaran u web komunama. U razvijenim zemljama odavno je usvojen način plaćanja kreditnim karticama, jednostavan i lak, pa je prenesen i na virtuelni plan. Ali, uživanje u virtuelnom šopingu za mnoge je bukvalno preraslo u propast, nakon pojave softvera za generisanje i „skidanje” brojeva kartica koji su potom uveliko distribuirani i korišćeni (www.usnews.com/usnews/nycu/tech/articles/000828/nycu/credit.htm). Kao rešenje, novoj generaciji Internet potrošača ponuđeni su programi poput Gatora ili Yahooovog Digital Walleta, koji služe da čuvaju šifre, brojeve i adrese korisnika kreditnih kartica na kompjuteru i automatski ih učitavaju prilikom on-line transakcija. Veliki plan, no hakeri uvek mogu da nađu put kroz rupe u Mreži. Avijel Rubin, stručnjak AT&T Laboratorije smatra da je „globalna autorizacija loša ideja dokle god ljudi koriste Windows, operativni sistem koji je poznat po ranjivosti na hakerske napade”. To se posebno odnosi na one koji koriste „Microsoftov" servis Passport, a registrovanih korisnika ima skoro 15 miliona (news.com.com/2100-1001-884730.html)! „Microsoft" definitivno nije jedina kompanija koja je ranjiva na hakerske napade – svojevremeno je u „Sunovom” programu „Java Virtual Machine”, koji reinterpretira Java bajtkodove u kompjuteru, nađena greška koja omogućava hakeru da preusmeri podatke iz browsera te mašine i iskoristi poverljive podatke korisnika (news.com.com/2100-1001-851711.html). Inače, studija koju je sprovela asocijacija „American Bar” utvrdila je da je od 300 ispitanih korporacija i vladinih agencija oko 24 odsto tvrdilo da je bilo žrtva hakerskih napada tokom iste godine. Šteta procenjena tom prilikom iznosila je između 145 i 720 miliona dolara. USENET dokument koji vam može dati generalne informacije o ovoj temi (ali vas neće učiniti hakerom) možete naći na adresi www.faqs.org/faqs/alt-2600/faq.

Piraterija je već proslavljen termin u kompjuterskoj terminologiji – zvanično podrazumeva krađu, plagijatorstvo, neautorizovanu distribuciju i publikaciju zaštićenog e-materijala (www.siia.net/piracy/faq/default.asp). Kao primeri elektronske piraterije mahom se navode ilegalne kopije softvera i njihovo neautorizovano deljenje. A Internet je pravo mesto za njihovo skladištenje! Takozvani „warez” sajtovi nude krekovane verzije ili serijske brojeve koji probne verzije programa transformišu u potpuno operativan softver. Ovakvih sajtova ima na desetine miliona širom WWW-a – najupečatljiviji je na adresi www.warez.com. A kao protivteža, tu su i sajtovi koji su promovisani kao Internet policajci i rade na sakupljanju informacija o Internet zločinima. Ovakvi sajtovi uglavnom primaju žalbe od strane onih čije su privatne informacije iskorišćene na Internetu na nezakonit način, ili onih koji su prevareni ilegalnim on-line biznisom. Jedan od ovakvih sajtova je takozvani UCAN (www.ucan.org/cop).

Internet je nedvosmisleno jedno od najvećih tehnoloških čuda svih vremena, ali isto tako je i mač sa dve oštrice. Kao što nam pomaže da saznajemo mnogo toga o sebi i drugima, pomaže i drugoj strani da dođe do onih detalja koje bismo najradije sačuvali za sebe. Internet nam je dao mogućnost da ga iskoristimo u najbolje moguće svrhe, ali nam je takođe omogućio i da ga transformišemo u pravog nevaljalca!

Iris MILJKOVIĆ