Otvoreni direktorijum

U početku beše Yahoo...

Nastao je 1994. godine kao prvi katalog (direktorijum) sajtova, u pokušaju da se uvede nekakav red u haos koji je zavladao webom. Ubrzo za njim, stvoreni su i drugi. Iako nijedan od njih nije pretekao Yahoo po popularnosti, solidna alternativa ipak postoji.

Plati da bi te videli

Mnogi tvrde da web katalozi nisu ono što su nekada bili. Zagovornici neplaćenog i što objektivnijeg rangiranja rezultata nezadovoljni su trendom koji je nastupio u gotovo svim direktorijumima. Yahoo je 2001. godine uveo obavezu komercijalnim sajtovima da plate da bi bili uključeni u njegov direktorijum (videti www.pandia.com/sw-2001/68-yahoo.html). Iako je cena od 299 USD godišnje sitnica za velike firme, mnoštvo odličnih sajtova koje Yahooovi urednici ocenjuju kao komercijalne, a koji su zapravo u svojevrsnoj „neutralnoj” zoni jer – primera radi – pružaju kvalitetan informativno-edukativni sadržaj a izdržavaju se od oglasa, ostaje van Yahoo direktorijuma jer ne može da plati naknadu ili ne pristaje na to. Pored toga, postoje i tzv. sponzorisani (plaćeni) rezultati koji se, doduše, prikazuju jasno izdvojeni iznad „običnih” rezultata, kao i Sponsor Listings program, kao mogućnost plaćanja za bolje rangiranje među „regularnim” rezultatima, s tim da je ova opcija za sada ograničena na firme i kompanije unutar kategorije Business and Economy. I drugi direktorijumi iznalaze načine da bolje rangiraju sajtove koji za to plate (stranice oglašavača često su prikazane ispred nekih drugih, najčešće relevantnijih stranica i slično).

„Demokrata” među direktorijumima

Međutim, Open Directory na adresi dmoz.org predstavlja jednu drugu priču. Nastao 1998. godine kao NewHoo! na demokratskim principima otvorenog koda (open source), jedini je direktorijum koji je potpuno nekomercijalan i ravnopravno tretira sve prijavljene stranice. Osnovna ideja je da sami građani Mreže treba da jedni drugima prezentuju web kako ga oni vide. Danas Open Directory ima bazu od 3,8 miliona sajtova, svrstanih u 460 000 kategorija koju stalno nadograđuje gotovo 60 000 urednika-volontera širom sveta, među kojima možete biti i vi ako se samo prijavite na sajtu. Yahoo ne objavljuje koliko sajtova ima u svom direktorijumu, ali se procene kreću od 2,5 do 3 miliona.

Pristup Open Directoryju može se ostvariti i preko Googleove polazne stranice. Štavište, ako OD pretražujete po ključnoj reči, preporučuje se da to radite upravo preko Googlea (directory.google.com). Naime, Google koristi svoje sofisticirane algoritme i tehnologiju PageRank (vrednovanje rezultata po tome koliko se i kakvih stranica linkuje na njega) da bi kvalitetnije stranice iz OD-a bile rangirane što bolje, dok je rangiranje pri pretrazi na osnovnom sajtu dmoz.org gore, a surfovanje po kategorijama daje rezultate po abecednom redu.

Mane nekomercijalnog pristupa

Nažalost, potpuno nekomercijalan pristup ovog direktorijuma ima i mana. Po svedočenjima urednika-volontera OD-a u svetskim medijumima, brojni sajtovi već duže vremena čekaju njihovu proveru – neki i po dve godine – jer su urednici zasuti spam-stranicama. Neke od kategorija nisu dovoljno razvijene i čekaju urednike koji bi se prihvatili njihovog uređivanja. Međutim, tvorci OD-a ne nameravaju da odustanu od altruističkog koncepta „informacije narodu”.

Ako Open Directory pretražujete po ključnoj reči, možete koristiti OR (za najširu pretragu), minus odmah ispred reči da biste je isključili iz pretrage (’serbia –football’), a za sužavanje pretrage samo ređajte ključne reči bez operatora. Doslovne fraze označite znacima navoda, a možete koristiti i zvezdicu ’*’ na kraju reči da biste dobili sve njene varijetete (’novinar*’).

Zbog svega navedenog, Open Directory nameće se kao izvrsna alternativa Yahoou. To, naravno, ne znači da „Broj 1” treba da isključite iz upotrebe. Naprotiv – najbolje rezultate postizaćete kombinovanim pretragama oba direktorijuma.

Nevena RŠUMOVIĆ, Dušan KATILOVIĆ