Tamna strana Interneta (2)

„Pornografija je postojala pre Interneta. Verujte nam.” (Net Vices – CNET.com)

Kada se priča o Internet zavisnosti, ne gleda se previše sam kvalitet sajtova, ono što se meri jeste količina. No kada je reč o uobičajenom, svakodnevnom pretraživanju Interneta, češkanje nad sadržajem određenih sajtova znači da smo otišli dalje u istraživanje njegove tamne strane.

Činjenica je da Internet oslikava samo ono što već postoji u ljudskom društvu. Ukoliko naiđete na sajt koji vređa vaš moral, etiku, seksualno ili religijsko opredeljenje – uvek možete da kliknete „back” dugme, što u realnom svetu nije moguće. No zašto se ne biste suočili sa crnom Internet tematikom i pogledali je ozbiljnije?

Pornografija, seks, ljubav...

Uprkos istraživanjima koja nas stalno bombarduju fantastičnim procentima traženosti XXX sajtova na Internetu (poslednje vreme prvo mesto im je preuzela potraga za informacijama vezanim za bolest SARS!), ono što većina ljudi zapravo traži jeste samo malo ljubavi. Bar tako kažu. Među sedam miliona XXX sajtova, koje mesečno posete nekih 17,5 miliona korisnika i potroše više od tri miliona dolara na sajberseks industriju (prema istraživanju „Datamonitora”), teško je poverovati u tako nešto. Po nekim istraživanjima („YNOT Adult Network”), više od 30 miliona korisnika DNEVNO prikači se na tzv. adult web stranice. Psiholog Dejvid Grinfild smatra da ljudi na sajberseks sajtovima traže intimnost, posebno žene! Ljubav, dakle? Iako sa vremena na vreme čujemo o (uspeloj) vezi konobarice iz Nebraske i mašinskog tehničara iz Norveške, proistekle iz neke slične sesije, ne treba da zaboravimo sajber pedofiliju i zločine koji se takođe redovno dešavaju u sajberseks svetu. Kada su deca uključena u priču, ne treba ih ograničiti da koriste Internet, ali treba preduzeti i sve moguće mere opreza, koje preduzimate i kada ga vaspitavate da ne priča sa nepoznatima i da ne uzima ništa od njih. Prošle godine, FBI je otvorila 15.000 dosijea o sajber pedofiliji, skoro duplo više u odnosu na godinu ranije. Restrikcije? Filteri za chat sobe? Cenzura nije jednostavna i nije rešenje – a nešto više o tome možete pročitati na adresama www.hamilton.edu/personal/staff/bhouse/ChildrenAndNet/ChildrenAndNet.html i www.cyberangels.org

Agresivnost i mržnja

„Internet se uzdigao kao internacionalno mesto za susretanje terorista”, glasio je svojevremeno naslov u „USA Today”, posle rušenja STC-a. Džordž Tenent, direktor CIA, raportirao je da „teroristi koriste fajlove, e-mail i enkriptovane kompjuterske fajlove kao podršku svojim operacijama”. I kao poručeno, nalazimo da je uputstvo za pravljenje bombe ili otrovnih supstanci relativno jednostavno naći na Internetu. Takozvane „hate” sajtove (ekstremno nacionalističke, rasističke ili kultističke) isto tako – ima ih na hiljade. Opet isto pitanje, gde zapravo počinje virtuelna senka? Tamo gde je u ime slobode govora mržnja doprla do šire publike više nego ikada! Budući da Internet obezbeđuje relativno sigurnu anonimnost, a postaviti web sajt je jeftino, mnogi individualci su postali virtuelno odvažniji. Rejmond Frenklin je 1999. godine na svom sajtu (www.bcpl.net/~rfrankli/hatedir99.htm) postavio čitav direktorijum „hate” sajtova, među kojima se nalazi i često pominjani sajt kulta „Heaven’s Gate”, čijih je 39 članova pre tri godine počinilo grupno samoubistvo, koordinirajući se preko Interneta. Ovaj kult, kako kažu izveštaji, još uvek šalje informacije i video snimke svojim sledbenicima putem Mreže, mada je samom sajtu sada nemoguće pristupiti.

Na sajtu www.essentialdrugs.org/edrug/archive/200103/msg00018.php možete naći podatke o on-line apotekama, koje uz priložen novac putem kreditnih kartica prodaju lekove bez recepta. Na drugom sajtu vidimo podatak da se čak 62% maloletnika snabdeva alkoholom putem Interneta, preko oficijalnih sajtova većih proizvođača. I tako dalje. A tolerancija? Posetite sajt www.tolerance.org/index.jsp.

Iris MILJKOVIĆ