„Zakon o Internetu” i sudska praksa

... pravo, kako piše u... izmenjenom Krivičnom zakonu Republike Srbije

U senci obilja događaja u našoj zemlji poslednjih meseci i vanrednog stanja, gotovo neprimetno uz ostale izmene ušla je na mala vrata čitava glava pod nazivom „Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka”, kao dodatak postojećem Krivičnom zakonu. Naslov Glave šesnaest A dovoljno jasno govori da smo dobili kaznene mere za kompjuterski kriminal.

Među mnoštvom pravnih termina, po prvi put se u Krivičnom zakonu Republike Srbije sreću reči „računar”, „baza podataka”, „program” i „računarski virus”. Sigurno da ove dugo čekane izmene nisu stigle baš na vreme, jer je više sudskih procesa započeto ili završeno bez njih. U prilog tome ide i činjenica da ove izmene datiraju iz 1998. godine, od kada su čekale bolja vremena. Ipak, bolja vremena su stigla i jasno je da je konačno stavljena tačka na svaku raspravu o nepostojanju zakona koji pokriva računarski i Internet kriminal. I ne samo to, tačka je stavljena i na mnoge druge teškoće s kojima su se do sada sretali nadležni organi, prvenstveno sudstvo i tužilaštvo, u vezi sa ovom vrstom kriminala.

Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora našega...

Od subote 12. aprila, zakon je stupio na snagu i predviđa kazne za sedam oblika krivičnih dela vezanih za računare. Ovaj broj nikako ne treba izjednačiti sa oblicima kompjuterskog kriminala koje poznajemo u praksi, a koji daleko prevazilaze broj sedam. Članovi zakona (tabela 1) namerno su pravljeni da budu opšti, dozvoljavajući time javnim tužiocima da krivično gone počinioce svih danas poznatih oblika kompjuterskog kriminala.

Gotovo da ne postoji oblik koji nije regulisan – zakon je pokrio krivična dela kao što su upad na računare, krađa podataka, pravljenje i namerno širenje virusa... Zakon je pisan tako da, na primer, delo upada na računar podrazumeva bilo kakav upad – bilo preko Interneta ili ne. Takvi su svi članovi „računarske glave” – svejedno je da li je neko virus doneo na disketi (CD-u, DVD-u...) ili poslao preko Interneta i namerno zarazio računar. Član 186d obuhvata i DoS (Denial of Service) napade, kao i krađu neke (vitalne) komponente na računaru – i u jednom i u drugom slučaju se na „...računaru ili računarskoj mreži izazove zastoj...”. Ostavljeno je dovoljno prostora i za one oblike koji će možda da se pojave ili omasove na našem prostoru, a kojih za sada nema kod nas. Jedino ostaje pitanje – koliko će se ovaj deo zakona primenjivati u praksi?

... nego da ide svaki pred svoga sudiju, u čijoj bude oblasti, da se rasudi po zakonu

Naše sudstvo ne poznaje toliku specijalizovanost sudija (čak ni tužilaca i njihovih zamenika) kako bi prestupnicima uvek sudile sudije koje su dobro upoznate sa računarskom tehnikom. Postoji „institucija” koja se zove sudski veštak – stručnjak u oblasti o kojoj se vodi proces i koji svojom ekspertizom ili (objektivnim) mišljenjem, pomaže sudiji i državnom tužiocu. Timovi veštaka u oblasti računarstva već se sastavljaju, tako da više nijedan predmet vezan za računare neće predstavljati „vruć krompir” za sudije i tužioce.

Malo korišćen termin među našim kompjuterašima – javna mreža – koji se našao u poslednjem članu (186e), služi umesto reči Internet. Ovaj, a i ostali članovi, predstavljaju toliko pominjani „Zakon o Internetu”, kojim je kompletna pravna regulativa ostavila iza sebe pravne izgovore da „nema krivičnog dela, ni kazne, bez zakona” o čemu smo pisali pre dva broja. Advokati i pravnici koji će braniti optužene u ovakvim procesima više neće moći da zbunjuju računarski neuke sudije, jer ni sudije neće izgledati neobavešteno poznavaocima računarske tehnike – sve sada piše u zakonu. Uglavnom, laknulo je i sudijama, i tužiocima, ali i državi, jer je ovim počelo ispunjavanje direktive Saveta Evropske zajednice o pravnoj zaštiti kompjuterskih programa. Stiče se utisak da je to i najbitniji razlog za usvajanje ove izmene Krivičnog zakona.

Ovim načinom da se kazni lopov i razbojnik dokazani

Posebnu priču predstavljaju uvedene kazne, koje se na prvi pogled čine previsoke. Kazne su ipak primerene delima, a najvažnije je da oštra kaznena politika predstavlja dobru sigurnost za ono što nam predstoji – ulazak u e-biznis. Do sada, bez pravne regulative vezane za Internet, nije bilo moguće da se elektronski biznis razvije na našem Internet prostoru, te i ne čudi ocena komisije Ujedinjenih nacija za Evropu da je u proteklim godinama količina novca koja je „prošla” našim delom Interneta – zanemarljiva. Naravno, za potpuno uspostavljanje e-biznisa u našoj zemlji potrebno je doneti još nekoliko zakona, koji nadležni već najavljuju. Prvi među njima trebalo bi da se usvoji Zakon o digitalnom potpisu.

... da prime kaznu kako piše u zakoniku svetih otaca, u svetovnim članovima...

Donete izmene Krivičnog zakona tiču se računara i u drugim oblastima. Novo krivično delo u članu 111a odnosi se na „Iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju”. Naša zemlja je jedna od retkih koja do sada nije regulisala ovo delo, a jedna od najvećih „industrija” na Internetu – pornografija, moraće od sada i na našem delu Svetske mreže da obrati pažnju na sadržaj. Naravno, član 111a, koji se ne odnosi samo na Internet, mora da bude restriktivan i donosi oštre zatvorske kazne.

I Autorsko pravo sada je drugačije regulisano, jer je raniji član 183a u celini zamenjen novim tekstom. Sada se predviđaju zatvorske kazne ukoliko bilo ko i na bilo koji način ugrozi autorsko pravo. Najzanimljivija promena u ovom članu odnosi se na treći stav gde se predviđaju kazne od tri do osam godina za organizovano ugrožavanje autorskog prava. To znači da se kažnjavaju svi upleteni u rad firme koja se bavi bilo kakvom piraterijom, počev od prodavca (ili izvršioca) do direktora (ili organizatora). Pravna podrška započete legalizacije softvera je pojačana, ali je bitnije što su stvoreni uslovi da se domaći programeri bave svojim poslom. Pored ostalog, ovim članom su direktno na udaru i oni koji za pirateriju koriste Internet, naravno – ukoliko ih neko „prijavi” – podnese krivičnu prijavu.

...da ne bude vlastan zadržati ga od suda careva

Polazni stepenik i dalje ostaje nepromenjen – oštećeni, najčešće provajderi ili druge organizacije koje koriste računare i Internet, moraju da se osmele da podnesu krivičnu prijavu. Naša država za sada nema načina da sama podigne optužnicu protiv nekog ko je učinio kompjutersko krivično delo, osim ako nije sama oštećena. Možda bi u ovome pomoglo da se u svakom opštinskom tužilaštvu osposobi Internet servis kakav postoji u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Ovakav servis, koji se retko sreće i u svetu, omogućava da građani podnesu krivičnu prijavu „on-line”. Nalazi se na adresi www.2ojt.sr.gov.yu, a 10. aprila podnesena je prva krivična prijava putem njega. Sigurno je da bi ljudima iz kompjuterske branše ovakav vid podnošenja krivičnih prijava bio lakši od klasičnog puta.

S druge strane, optuženi ne treba, kako se to u više navrata događalo, da shvataju neozbiljno suđenja za kompjuterski kriminal. Radi se o KRIVIČNOM ZAKONU, koji po prirodi stvari donosi teške posledice, naročito ako su u pitanju mlađe osobe. Pored oštrih kazni, najteža posledica je po buduće zaposlenje krivično osuđenog. Većina firmi traži prilikom zapošljavanja potvrdu da osoba nije kažnjavana. Ako se, na primer, mlađa osoba, kakvih je do sada najviše bilo među optuženima na „Internet” suđenjima, proglasi krivom, istovremeno joj se zatvaraju vrata za zaposlenje na mnogim mestima. Još jedna negativna posledica je policijski dosije koji se po kažnjavanju odmah otvara, a policija tu osobu češće „proverava”.

Sudovi koji se traže i za pravo i za krivo, što se učinilo pre ovoga zakona...

Takve posledice očekuju i devetoro osoba u „Niškom procesu”, o kome smo pisali pre dva broja. Sudski proces započet u Nišu, jedan od prvih procesa koji su se bavili Internetom, završen je tako što su optuženi proglašeni krivim i kažnjeni sa 15.000 dinara kazne. Uz to, svako od njih dužan je da nadoknadi pričinjenu štetu i plati troškove suđenja. Ova presuda još uvek nije pravosnažna, jer su se na nju žalila osmorica optuženih. Deveti optuženi, koji je na pretresu priznao krivicu, prihvatio je odluku suda i već izmirio kaznu.

Mora se odati priznanje opštinskom tužilaštvu i sudu u Nišu koji su posle dužeg (nepotrebnog) lutanja u ovom predmetu ipak uspeli da nađu pravi put da zaključe ovaj slučaj. Možda će se nekima kazna učiniti visoka, ali je sigurno da su optuženi dobro prošli jer je za takve prestupe u izmenama Krivičnog zakona predviđena zatvorska kazna. Razlog što nisu dosuđene zatvorske kazne leži u datumima – izmene su stupile na snagu 12. aprila i samim tim ne važe za dela koja su počinjena pre tog datuma (odnosno za optužnice koje su podignute pre tog datuma).

Izmene zakona neće važiti ni u slučaju procesa koji je započet u Beogradu. Drugo opštinsko javno tužilaštvo podiglo je krajem 1999. godine optužnicu protiv dva lica koja su počinila delo za koje će se prvi put suditi u našoj zemlji. Jedan od optuženih je koristio brojeve tuđih kreditnih kartica kako bi se kladio u sportskoj kladionici na Internetu. Ovako je uzet novac u vrednosti od oko 8500 dolara. Drugi optuženi je „obezbedio” brojeve kreditnih kartica, naravno bez znanja vlasnika. Iako je ovakvo krivično delo predviđeno izmenama Krivičnog zakona, a proces je nedavno krenuo, nove odredbe ne mogu da se iskoriste. Međutim, ova dvostruka krađa (brojeva kreditnih kartica i novca) okarakterisana je kao delo teške krađe po pitanju novca i delo pronevere po pitanju brojeva kartica. Krivični zakon za ovakva dela propisuje zatvorske kazne: od jedne do 10 godina za krađu i od 6 meseci do 5 godina za proneveru.

Bilo je onih koji su koristili programe koji generišu lažne brojeve kreditnih kartica. Programi su mogli da se nađu na Internetu i slobodno skinu. Slična tema, a sada i slična sudbina, jer su sada i strane firme u mogućnosti da tuže prestupnike u našoj zemlji...

...Niko da ne prečuje šta piše pismo carstva mi...

Aprilska dešavanja okončala su vreme „Don Kihota i borbi s vetrenjačama” u sudnicama, bar kad su u pitanju računari i Internet. Sada su kompjuterski pojmovi uvedeni u sudstvo i nije potrebno dovijati se da bi se prihvatili dokazi poput diskete i log-fajla. Naravno, vreme pred nama će pokazati kakve su ove izmene krivičnog zakona u praksi. Sigurno da postoje sitne nedorečenosti oko pojedinih krivičnih dela, ali to ne može da baci u zasenak činjenicu da smo najzad stali u red zemalja koje su svoj Internet prostor zakonski sredile. Dakle, cyber-kriminalci – sada ste pravi kriminalci!

Dušan STOJIČEVIĆ