Androidi u SF filmovima i našim životima

„Svi ovi momenti biće izgubljeni u vremenu, poput suza na kiši” (Roy, „Blade Runner”)

Još krajem šezdesetih godina 20. veka, u vreme premijere filma „Odiseja u svemiru 2001”, čovečanstvo se suočilo sa oštrom predstavom budućnosti koju može doneti razvoj tehnologije. Veštačka inteligencija i ono što ona predstavlja pobudili su najrazličitija osećanja u predstavnicima ljudskog roda: od straha, čežnje, teološke inspiracije, do novih politikoloških ideja.

Pisac Artur Klark i režiser Stenli Kjubrik uspeli su da postignu ono što religijski i politički moćnici vekovima ne uspevaju – kako je to naveo Kjubrik u intervjuu datom 1968. godine „...da širok spektar ljudi razmisli o sudbini čovečanstva, njihovoj ulozi u svemiru i vezama sa višim formama života”. Kao religijsko iskustvo, film je svakako otvorio nova pitanja vezana za spiritualne forme življenja. „Ljudima je potrebno da veruju u čudesno, u nedostižno, bez toga ne mogu da žive”, smatrao je Kjubrik.

Ali film nije zaintrigirao ljude samo na nivou nedostupnog; počele su rasprave na temu filozofije, aeronautike, astrofizike, a proučavanje Univerzuma počelo je da se razvija na potpuno drugačiji način. Jedan film sam po sebi ne može biti potpuno zaslužan za kompletnu renesansu ljudskog saznanja, ali tehnološki razvoj u sledećih nekoliko decenija može se porediti sa glavnim tekovinama prezentovanim u „Odiseji u svemiru”.

Internet i veštačka inteligencija

Početkom devedesetih godina prošlog veka Internet je postao stvarnost mnogih američkih domaćinstava: između januara 1990. godine i januara 1997. godine broj korisnika Interneta popeo se sa 1,2 miliona na više od 57 miliona! Godine 1996. pojavilo se mnoštvo Internet sajtova posvećenih filmu „2001”. U mnogima se posebno provlači želja da se razume ponašanje HAL-a. Na jednom od sajtova može da se pročita: „Grešku su napravili oni koji su pretpostavili da veštačka inteligencija može lagati u ime sigurnosti i nacionalnih interesa tako lako kao što to može čovek!”

Ideja da se veštačka inteligencija može protumačiti i razumeti bila je ista ona koja je film „Odiseja u svemiru 2001” naknadno plasirala kao tvorca posebnog filmskog obrasca – naučnofantastične odiseje, kao što su „Ratovi zvezda”, „Zvezdane staze”, „Osmi putnik”, „Blejd raner”... Skoro svaki od ovih filmova (ili serijala) vezuje nas za drugu asocijaciju, umetnost stvaranja veštačke inteligencije!

Od Klarkove vizije koja je HAL-a predstavila kao perfektnu mašinu preobraženu dejstvom ljudske pohlepe, preko Kjubrikove predstave HAL-a kao bezgrešne, ali tehnološke pretnje – dolazimo do slike koju predstavljaju C3PO, androidsko gunđalo ili Robokap, savršeni policajac, zatim Borg – bioelektronsko čudo ili Rejčel, replikant... o Terminatoru da i ne pričamo! Svaka od ovih slika predstavila je veštačku inteligenciju gotovo senzacionalistički, na način dostupan shvatanju „običnog smrtnika”, naročito onog koji se još nije suočio s porukama koje prenosi „2001”: opasnostima koje donosi razvoj tehnologije i komercijalizacije, a opet i spiritualizmom i teorijom ponovnog rođenja.

Sada se smatra da superinteligencija već postoji – zove se Internet. Ako priključimo androide na Internet, postaće i oni superinteligentni. Hoće li? Usred našeg razmišljanja, svetlost je ugledao poslednji Kjubrikov projekat: „A.I.”... da li je to odgovor na „Odiseju 2001” u 2001. godini?

Robotika i kibernetika

Android je antropomorfni robot, odnosno robot koji liči na čoveka. Mnogi tvorci androida svoje kreacije nazivaju „humanoidi”, iako su svesni činjenice da koriste biotehologiju, bioinženjering, mikrogravitaciju i (neki bi rekli) „dil” sa đavolom da stvore nešto što kao da nije sa ovog sveta. Trenutno se odvija 39 većih androidskih projekata – 21 u Japanu, šest u SAD, tri u Nemačkoj i Koreji, po dva u Engleskoj i Švedskoj i po jedan u Kini i na Tajlandu. Stvaraju se roboti koji skaču kao kenguri, penju se uz stepenice, hodaju na jednoj ili dve i pužu na dve ili četiri „noge”. Nalikuju na ljude ili životinje, čak i insekte. Ali, da li svi ti projekti odgovaraju na pitanja koje čovečanstvo postavlja još od doba „2001” – da li će mi tehnologija pomoći da postanem ličnost kakva želim da budem, ili kakva bi trebalo da budem? Da li ću (p)ostati ličnost, uopšte? Kakva će biti razlika između mene i robota koji oseća ono što ja osećam, i misli o čemu i ja mislim?

Moderna definicija androida kao robota sa oblikom i sposobnostima čoveka nije nam strana. Sjajna predstava C3PO-a, protokolarnog androida iz „Ratova zvezda”, nimalo umanjena činjenicom da je u pitanju čovek sa navučenim limom (nova varijanta limenog drvoseče iz „Čarobnjaka iz Oza”?) nametnula nam je svesnost bliske budućnosti. Za sada, veštačka inteligencija još nije pokazala sve svoje odlike, budući da su projekti skupi i da globalna proizvodnja androida još nije počela. Ipak, već su napravljeni procentualni planovi prodaje u periodu od 2003. do 2014. godine!

Kjubrikova sarkastična, donekle i krajnje pesimistična vizija budućnosti ipak nije došla do svog poslednjeg komentara, započetog davnih šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj sjajni režiser i scenarista umro je 1999. godine, ostavljajući svoj poslednji projekat u amanet drugom poznatom režiseru i ideologu – Stivenu Spilbergu. Ali, avaj, kako su prokomentarisali poštovaoci Kjubrikovog opusa širom sveta, Stiven i Stenli nisu isto! Kjubrikova vizija postala je Spilbergov film!

„Ako pogledate bilo koji od Kjubrikovih filmova”, komentariše producent Jan Harlan, dugogodišnji Kjubrikov saradnik, „videćete da u svima preovladavaju mračne pretnje koje izviru iz ljudske prirode, ljudske gluposti i sujete. „Odiseju u svemiru 2001” mnogi nisu razumeli i čak su je mrzeli! Uglavnom stariji ljudi – mladi su ti koji su je u potpunosti prihvatili, bili su željni saznanja...”. U intervjuu (u celosti semože pročitati na adresi filmforce.ign.com/articles/300920p1.html) Jan Harlan dodaje: „Naravno da je Spilberg uvažio Stenlijeve ideje, ali to je njegov film. Da ga je Kjubrik pravio, bio bi mnogo mračniji – a ja bih se rvao sa kritičarima i MPAA-om oko R-rejtinga!”

U drugom intervjuu, koji je dao Stiven Spilberg (moguće ga je naći na adresi www.urbancinefile.com.au/home/view.asp?a=5231&s=Interviews), režiser se bukvalno brani od napada da je film „previše bajkovit”. Kritičari su ga surovo napali: ”...prvo Petar Pan, sada Pinokio, šta je sledeće – Mala sirena IV: Osveta?!” Spilberga su takođe zamolili da prokomentariše sopstvenu predstavu veštačke inteligencije u filmu: „To nisu vanzemaljci, već poseban proizvod veštačke inteligencije, esencijalno perfektni roboti. Oni su sami sebe stvorili i nastavljaju sa 'životom' bez prisustva čovečanstva na planeti. E sad, da je Stenli režirao film, da li biste i dalje mislili da su u pitanju vanzemaljci?!”

• • •

Naučna fantastika, čovečanstvo, tehnologija i propast... Iako je Vatikan zvanično održao predavanje na temu religioznosti u filmu „2001”, iako obožavaoci širom sveta oplakuju Kjubrikovu smrt, smatrajući profesionalnom tragedijom to što nisu dočekali da vide šta je haj-tek umetnik mogao da uradi s digitalnom tehnologijom, iako su japanski čudotvorci u „Hondi” odavno naterali svoje androide da trčkaraju unaokolo – daleko od toga da je ovo poslednja reč tehnološkog procvata. Da li je Kjubrik tačno predstavio mračnu budućnost, ili je Spilberg bio bliže, možda nikada nećemo saznati. Ali da nas tehnološki „savršena” budućnost čeka – čeka nas...

Iris MILJKOVIĆ