Zanimljivo je kako neki naizgled nevažan događaj ponekad može da ostavi za sobom prilično neočekivane posledice. Evo primera iz naše, kompjuterske branše. Pojava Final Fantasyja VII u PC verziji ne može se nazvati potpuno nevažnim događajem, ali verovatno niko nije očekivao da će ta igra, prvenstveno pravljena za Playstation i japansko tržište video igara, koje se po svom obliku i mentalitetu igrača veoma razlikuje od evropskog, dostići toliku popularnost i pobrati lovorike bezmalo svuda gde se o njoj govorilo ili pisalo. I šta se nakon toga desilo? Sa jedne strane, pojavile su se evropske firme koje su odmah krenule u posao kloniranja FFVII (prvi primer te vrste je Silver), a u Japanu su, gotovo istovremeno, počele da niču PC konverzije sličnih Playstation igara, za koje verovatno nikada ne bismo ni čuli da nije bilo doživljaja Klauda i njegove družine.

Jedna od prvih igara koje su doživele PC inkarnaciju isključivo zahvaljujući uspehu Final Fantasyja VII jeste Blaze & Blade: Eternal Quest. Zahvaljujući firmi bombastičnog naziva - „Conspiracy Entertainment Corporation”, dobili smo jednu simpatičnu i slatku igricu (ovde zaista ima smisla upotrebiti deminutiv), koja ne nudi bog zna šta sa audio-vizuelnog stanovišta, ali se zato odlikuje nekim specifičnim osobinama koje je izdvajaju od konkurencije. Te osobine mogu se sažeti u jednoj, na prvi pogled besmislenoj rečenici koja glasi: Blaze & Blade je FRP, koji ne mora to da bude, sa multi-player opcijom, koja to u stvari nije. Objašenjenje sledi.

RPG igre koje dolaze sa istoka po pravilu su smeštene u svet Manga stripova, u kome glavni junaci i njihovi neprijatelji svojim izgledom i osobinama nimalo ne podsećaju na svoje kolege sa „trulog Zapada”. Blaze & Blade pokušava da premosti ovaj jaz tako što klase koje su karakteristične za AD&D igre (ratnik, čarobnjak, lopov itd.) stavlja u istočnjački milje. Pored standardnih rasa, uvedene su i neke nove, kao što su npr. vile (one su interesantne zato što ne hodaju, već lete).

Trodimenzionalni svet, u kome će heroji Blaze & Bladea pokušati da savladaju zlo koje se pojavilo nakon što su dvanaestorica čarobnjaka nešto zabrljali prilikom bacanja jedne magije, zove se Foresia. Za razliku od Final Fantasyja VII koji ima tri različita grafička okruženja (istraživačko, borbeno i tzv. World Map okruženje namenjeno putovanju), Foresia je dočarana kao jedinstveni 3D kontinent, nalik na pomenuti World Map unutar koga je kretanje u svim pravcima potpuno slobodno. Scenario igre je koncipiran nalik na Might & Magic serijal (potrebno je odraditi veliki broj manjih misija koje zajednički čine celinu), dok se borbe odvijaju u realnom vremenu, slično kao u Silveru.

Grupa se sastoji od maksimalno četiri člana ali, što je najinteresantnije, nigde ne piše da nju ne može sačinjavati i manje likova. Na taj način, teorijski, ako igrač odluči da vodi samo jednog junaka, Blaze & Blade prestaje da bude FRP i prerasta u arkadnu avanturu. Doduše, igranje sa jednim likom je vrlo teško, zato što on sam ima male šanse da se suprotstavi neprijateljima koji niču na sve strane. U situaciji kada je grupa kompletna, igrač kontroliše ponašanje lidera grupe, dok se o ostalim likovima, koji se iza lidera kreću u koloni, brine računar.

A šta je sa multi-player opcijom? Danas, kada postoje lokalne računarske mreže i Internet, ljudi su zaboravili da koreni multi-player igranja na savremenim računarima potiču od onih igara, najčešće sportskih simulacija, koje su omogućavale ljudima da se takmiče jedan protiv drugog sedeći ispred istog ekrana. Iz čisto praktičnih razloga te igre su pravljene tako da podržavaju dva igrača, mada je bilo slučajeva kada je taj broj bio i veći (Hired Guns, prva verzija). Ako do sada niste isprobali kako izgleda kada se četiri prijatelja okupe oko jedne tastature u nameri da udruže snage i zajednički pođu u veliku avanturu, evo vam prilike da to učinite na primeru Blaze & Bladea. Igra omogućava da svaki od četvorice igrača, preko tastature ili džojstika, kontroliše kretanje po jednog člana grupe. U tim uslovima Blaze & Blade prerasta u pravi FRP koji, uz musketarski moto „svi za jednog - jedan za sve”, nudi zaista sjajnu zabavu.

Lepa ideja i originalni koncept pretrpeli su štetu zbog prilično traljave tehničke izrade i zakomplikovanog sistema menija, koji svoje loše strane pokazuje u borbi kada je potrebno brzo reagovanje. Iako podržava 3D kartice, Blaze & Blade ima relativno lošu grafiku koja je prilikom zumiranja kamerom sklona izrazitoj pikselizaciji. Problemi sa teksturama na otvorenom prostoru su zanemarljivi, ali su zato veoma izraženi u enterijeru. Zvuk se jedino može opisati kao katastrofalan (škripa, pištanje i slični „efekti”), no to je izgleda opšta karakteristika japanskih FRP-ova, jer ni FFVII po tom pitanju nije bio mnogo bolji. Čitavu stvar izvlači vrlo prijatna muzika.

Pod uslovom da imate vremena i još tri drugara koji bi, uz sendviče i pićence, zajedno sa vama voleli da igraju neku igru, Blaze & Blade je pravi izbor. Biće ludo i nezaboravno. Ako, pak, imate nameru da izigravate usamljenog avanturistu, znajte da se nećete dobro provesti.

Slobodan MACEDONIĆ