Bez obzira da li Star Wars shvatate kao kulturni ili kultni fenomen ili vas ništa u vezi sa tim ne zanima, sasvim sigurno niste izbegli deo medijskog tornada koji je pratio premijeru dugo očekivane Episode I. Fotografije kampera što razapinju šatore ispred bioskopskih blagajni, mladoženje koji je u redu za karte zaprosio mladu i face koja petnaesti put zaredom odlazi na projekciju filma, šibale su planetom. Najnestrpljiviji će sigurno odgledati piratsku video kopiju užasnog kvaliteta koja je ovih dana stigla u klubove. No, nećete morati da pravite sličan kompromis i pred računarom – nove Star Wars igre će kod vas, naravno, izgledati potpuno isto kao i kod debelog deteta iz Kalifornije koje je filmski spektakl videlo na velikom platnu.

Kao što ste možda i načuli, osnova igre Episode I Racer je atraktivna petnaestominutna filmska sekvenca u kojoj se mladi Anakin Skajvoker takmiči u trci letećih „dvokolica” na lokalnom šampionatu Tatuine, sa namerom da novčanu nagradu koja sledi pobedniku ustupi dvojici Džedaja i kraljici Amidali, a u cilju kupovine delova za popravku oštećenog broda kojim su pobegli sa planete Naboo. Dok dotična scena predstavlja namernu aluziju, gotovo kopiju čuvene trke iz Ben Hura (pesak, vozila sa velikim motorima na „uzengijama” koja podsećaju na futurističku konjsku zapregu, rivalitet Anakina i Sebulbe, odnosno, Mesale i Jude Ben Hura), i igra takođe snažno evocira na već viđene igre (Wipeout i Wipeout XL). Uzevši u obzir kvalitet uzora i znalačku nadgradnju svega dobrog što je krasilo ovaj blockbuster sa Sony Playstationa, u analizu igre krećemo sa pozitivnom predznakom punim svetlih tonova.

Glavna prednost Racera u odnosu na bilo koju drugu trku sa PC-a je brzina: vaši i protivnički „Podovi” standardno razvijaju 400-500 milja na čas, a uz pomoć boostera na kratko su sposobni i za maksimalnih 1000! (u nekim trenucima, cela stvar je i do 4-5 puta brža od, recimo, Need for Speeda). Staze su vijugave, pune prirodnih i veštačkih prepreka koje je teško izbeći ako vam je gas stalno na maksimumu i dok nelojalni konkurenti čukanjem sa strane pokušavaju da vas uhvate u zamku (to isto možete raditi i vi, što se ponekad zaista isplati).

Terena, tj. planeta na kojima ćete se trkati, ima osam i svaki od njih poseduje tri dužinsko/težinske varijante iste staze, u zavisnosti od selektovanog nivoa težine. „Arene” se grafički i konceptualno znatno razlikuju, a različitost prepreka, konfiguracije staza i uticaja podloge garantuju unikatni osećaj na svakoj od njih (jurcanje na relativno ravnoj, peščanoj stazi Tatuine je lakše i brže od, recimo, šibanja kroz vijugave tunele kažnjeničke kolonije ili makljaže u ledenim pećinama Ando Prajma).

Izbor lika i vozila na početku turnira nije konačna stvar: u svakom trenutku ga možete zameniti (i od slatkog Anakina postati neka od karakondžula iz kantine u Mos Ajsliju), što ćete ponekad raditi u zavisnosti od potrebe za dominantnom karakteristikom određenog bolida vezanim za stazu koja je na redu (na stazi sa srazmerno malo krivina i dugačkim pravcima izaberite, npr. Mars Guoa sa najbržim, ali slabo manevarbilnim vozilom). Ako vam je posebno stalo baš do jednog od njih, između trka mu možete „budžiti” karakteristike kupovinom delova kod bubolikog Wattoa, ili posetom lokalnom đubrištu u vlasništvu istog preduzimača, gde su delovi nešto jeftiniji, ali bez preterane raznovrsnosti asortimana (pobedom u trkama stičete određenu količinu keša, koju jedino na ovaj način možete potrošiti).

Tehničke karakteristike su na očekivano visokom nivou (kod „Lucas Artsa” se tako nešto apsolutno podrazumeva), dok je sama igra puna zanimljivih momenata koji dodatno doprinose uzbudljivoj atmosferi trke: protivnici vam non-stop nešto dobacuju, smeju vam se kada vas prestignu (ako se to može nazvati smehom), besne i ciče kada ih mimoiđete, a češanje o zidove i preterana upotreba „boostera” vam mogu zapaliti jedan ili oba motora, kada će vaš lik početi da proklinje, psuje ili bodri svog „konja” (Anakin: „Work, work, work!”).

Za razliku od arkadne avanture na istu temu (vidi susedni tekst), Star Wars Episode I: Racer uopšte nije loša igra. Radi se o uzbudljivom, visokobudžetnom hitu koji je umešno izbegao klasičnu zamku preuranjenog izlaska na tržište (bez obzira na svu euforiju koja je pratila primicanje datuma premijere filma). Iako odbija da radi bez 3D akceleratora, mislimo da će biti veoma, veoma popularan.

Miodrag KUZMANOVIĆ