no-name ploča 641L

no-name ploča 641L

Fascinanta je stvar ova današnja tehnika. Zar je moguće da je svaka iole veća tajvanska fabrika u mogućnosti da za kratko vreme ovlada potrebnom tehnologijom i počne da „štancuje” Pentium II ploče kao da je u pitanju pasta za zube?

Ploča se isporučuje u šarenoj kutiju, bez apsolutno ikakvih oznaka sem natpisa „professional manufacturer” na prednjoj strani. Toliko o tome. Uputstvo, ako se to uopšte može tako nazvati, sastoji se od nekoliko desetina stranica koje bi trebalo da objašnjavaju položaje džampera, podešavanja BIOS-a i slično. Neko će se neprijatno iznenaditi, a nama je čak bilo smešno, kada smo uvideli da za osamdeset odsto pojmova umesto bilo kakvog objašnjenja stoji samo „use default settings” („na’rani svinje i ne diraj ništa”). Ipak, u uputstvu smo uspeli da nađemo fabričku oznaku za ovaj model – „641L”. Naknadni pokušaj da na Internetu pronađemo bilo šta vezano za ovu ploču nije urodio plodom, pa je čak i „Altavista” javila „0 hits”. Ne preterano reprezentativno, ali šta je tu je.

S tehničke strane, ploča se ne razlikuje mnogo od ostalih. Predviđena je za rad sa „Intelovim” Pentium II procesorima na brzinama od 233 do 333 MHz. Poseduje tri DIMM podnožja za memoriju koja, maksimalno popunjena, primaju do 384 MB RAM-a. Na ploči su standardno tri ISA i 4 PCI slota. Ploča poseduje i AGP (Accelerated Graphics Port), a u BIOS-u je moguće podesiti AGP Aperture Size, odnosno koliko memorije će grafička kartica „pozajmiti” od sistemske. U BIOS-u postoji i jedna zanimljiva stavka – External CPU frequency koja podseća na SeePU tehnologiju viđenu na novijim „Chaintechovim” pločama, o kojoj smo već pisali. Uglavnom, ponuđene vrednosti su „66” i „66+” MHz, a što to znači – u uputstvu nećete naći, jer tamo stoji „use default settings”. Isprobali smo obe vrednosti i ništa se nije dogodilo, odnosno nismo primetili nikakvu razliku. O čemu se tu radi (i da li to uopšte radi?), nismo sigurni.

Na ploči smo u vreme testiranja imali Pentium II na 266 MHz i 64 MB memorije, pod Windowsom 95. Ostatak mašine sastojao se od Quantum Fireball 4.3 SE diska, TEAC 32x CD-a i grafičke kartice Virge GX2 potpomognute jednom praktično „no-name” karticom sa 3dfx Voodoo čipom. Kartica je bukvalno „osvežila” ceo ovaj sistem, tako da je testiranje proteklo uz mnogo više zabave nego što se moglo pretpostaviti. Ploča je radila stabilno i nijednom se nije desilo da Windows „pukne” iz čista mira, kao što je to bivalo sa „no-name” Pentium pločama. Što se brzine tiče, subjektivno gledano, ona se ne razlikuje puno od recimo Asus P2L97 ploče koju smo ranije testirali.

Sve u svemu, ploča je ostavila povoljan utisak. Zamerke koje smo izneli u tekstu nekome će značiti puno, a nekome neće uopšte smetati, tako da je na vama da formirate svoj utisak.

Vladimir PRELOVAC