Maratonac u novom okruženju

Ako ima smisla govoriti o dužini postojanja programa onda je Imagine pravi šampion. Svoje postojanje počeo je na Amigi pre desetak godina kao Silver i kasnije Turbo Silver, zatim se razvio u nekoliko verzija Imaginea, da bi se konačno obreo i u Windows okruženju.

Ali, iako radi pod Windows-om, nije mnogo odstupio od svoje koncepcije malog ali efikasnog programa, pa su mu zahtevi za razliku od konkurencije krajnje skromni. Da bi radio, dovoljno je da imate Win 95/NT, bar 486, 8 MB RAM-a i oko 30 MB na disku, što se svodi na nekih 6, ako obrišete razne slike i primere tekstura koji ionako nisu od neke velike koristi. Inače program radi i na Windowsu 3.1 uz obavezan Win32 dodatak koji se dobija uz njega.

Izgled je koncepcijski ostao isti. Program je kao i do sada podeljen na četiri editora: Forms - grubo određivanje objekata na osnovu kontura iz tri projekcije, Detail - za precizno kreiranje objekata, Spline - pravljenje objekata iz krivih linija i Stage - editor u kome se postavlja završna scena.

Project meni i Action editor više ne postoje kao zasebne celine, već se oni pozivaju iz Stage editora.

Imagine je najviše napredovao vizuelno. Oko četiri pogleda se sada mogu razmestiti razni toolbarovi sa opcijama. Na sreću ugrađen je i toolbar editor, tako da se raspored funkcija može menjati. Desni taster miša je takođe dobio funkciju: zavisno u kom se modu nalazite služi za brzo pristupanje najčešće korišćenim funkcijama (move, rotate i sl.). Novo okruženje pored vizuelnog donosi i bitan napredak u brzini. Zapravo, s obzirom da je program sada 32-bitni, primetno je brži od prethodne DOS verzije (i do dvaput).

U odnosu na LightWave ili MAX troši manje memorije i brži je kad se radi o jednostavnijim scenama (pri tome ima pravi raytracing), ali nevolja je u tome što se prilično usporava sa povećanjem scene i broja svetala.

Editor objekata je odličan i poseduje čitav niz korisnih opcija, kao što su učitavanje True Type fontova, konvertovanje bitmap slike u objekat, učitavanje AutoCAD DXF objekata, rad sa layerima, razne deformacione alatke (kojima) se lako prave objekti i mnoge druge. Ipak, najjače oružje Imaginea bile su i ostale fraktalne teksture (ima ih preko 110), pomoću kojih se, promenom određenih parametara, mogu dobiti zaista impresivni rezultati. Pored toga, veoma je zanimljiva i mogućnost da svaki objekat bude izvor svetla.

Bulove operacije, nažalost izgledaju nekako nedovršeno i neprecizno. Zapravo, postoji samo komanda Slice koja pravi preseke dva objekta. Ovo kako-tako i radi sa manjim objektima, ali kada je u pitanju više poligona program počinje da se buni kako su tačke previše blizu, pa je samim tim i neupotrebljiva.

Quick render je dosta unapređen i sada će vam pre renderinga otvoriti prozor za podešavanje raznih parametara. Tu možete izabrati jedan od šest modova renderinga, postaviti svetla i još mnogo drugih parametara i tako brzo videti kako će objekat izgledati kada konačno bude postavljen na scenu. Tok renderovanja konačno se više ne prikazuje samo u procentima, već se finalna slika iscrtava u prozoru, pa ne morate više čekati do kraja da biste videli sliku, za slučaj da nešto nije kako treba. Takođe, po završetku slika se odmah može snimiti, bez čekanja na famozno generisanje palete iz prethodnih verzija.

Od posebnih funkcija, Imagine ima inverznu kinematiku i particle sistem, kod koga čestice mogu biti u nekoliko oblika ili pak, čitavi objekti. Ovo je korisno (i memorijski zahtevno), ali prema današnjim merilima nije ništa revolucionarno, s obzirom da sem par efekata nema neku posebnu kontrolu čestica. Sve se svodi na emisiju ili slobodno kretanje čestica (kiša ili vetar), dok o koliziji nema ni govora.

Animacija je, može se slobodno reći, najlošiji deo programa. Gotovo da uopšte nema interaktivnog podešavanja, kao ni pristojnog preview moda. Sve se svodi na pravljenje neke vrste skriptova u Action editoru, sa dosta nepotrebnog ukucavanja brojki. Inače, pri animiranju se mogu postići veoma dobri efekati kao npr. morfing (doduše objekti moraju imati isti broj tačaka), zatim eksplozija, depth of field, talasanje i slično, samo je njihovo korišćenje pomalo nezgodno.

U sastavu programa nalaze se i viewer/konverter slika koji prepoznaje desetak raznih formata, a takođe i plejer avi fajlova, tako da na brzinu možete pogledati šta ste uradili.

U profesionalnom pogledu, Imagine nije ni izbliza toliko kompleksan i raznovrstan opcijama kao 3DS Max ili Lightwave, ali je prilično lak za upotrebu i poseduje pravi raytracing, kao i odličan editor objekata. Sem toga, ima i neke opcije na kojim bi mu i bolji programi pozavideli. Njegova najveća mana je slaba i takoreći nezgodna kontrola animacije, tako da nije baš pogodan za ozbiljnu upotrebu, ali može vam pružiti dosta zadovoljstva u pravljenju vasih kreacija. Uostalom, najvažnije je umeće.

Detaljnije informacije, razni pomoćni programi, kao i demo verzija mogu se naći na www.coolfun.com.

Dejan STEPANOVIĆ