MyPC 9.5

Iza ikonice švajcarskog noža krije se programče koje nam se na prvi pogled veoma dopalo. Reč je o ostvarenju koje na tacni daje informacije o sistemskim komponentama. To radi na vizuelno prijemčiv način, uz dozu „tehnikalija” koje su taman razumljive i korisnicima-početnicima.

Radna forma je sićušna i veličina ne može da joj se menja, a sve je podeljeno na čak 12 oblasti kojima se pristupa preko komandnih kartica. Tako, imamo grupe CPU, Memory, BIOS, Mainboard i slične, koje nedvosmisleno ukazuju na dijapazon informacija koje u njima možete da očekujete. Na primer, iza kartice CPU nalaze osnovne informacije o procesoru, kao što je broj jezgara, podržani setovi instrukcija, trenutna radna frekvencija, vrsta podnožja, a tu je i skala koja označava zauzeće procesora sistemskim poslovima. MyPC stvari posmatra na jednostavan i sveden način i pred korisnika iznosi samo ono najvažnije. To može da bude problem, pogotovo ako spadate u one koji traže nešto više ozbiljnosti i terminalnu temeljnost. Tu vam MyPC ne može pomoći, čak i kada su neke trivijalne informacije u pitanju. Nema reči o tome da ćete dobiti brojke vezane za tačne radne napone (procesora, recimo), podaci o zvučnoj kartici svedeni su na njeno ime, a nema ništa ni od globalnog uvida u zauzetost skladišnog prostora.

Ipak, MyPC ždrpne svuda po malo i na kraju na sto stavi pregršt informacija sa kojima možete da se igrate. Povremeno izlazi iz okvira uobičajenog i nudi krajnje neočekivano. Kao primer poslužiće sekcija Folders, u kojoj su izlistani sistemski direktorijumi koji su po mišljenju autora programa značajniji od drugih. Odavde lako skačete do foldera sa omiljenim internet lokacijama. Možete da pogledate uskladištene „kolačiće”, posetite Startup sekciju, prošetate do famoznog AppData i System32 direktorijuma i tako dalje.

Umesto da kaže nešto konkretnije o fizički prisutnim memorijskim modulima, MyPC više voli da dostupnu memoriju razbroji na parove, pokaže vam brojčano i grafički čime raspolažete, kako trošite virtuelnu memoriju, kao i šta se dešava sa swap fajlom. Iznenađenjima ni tu nije kraj, pa kada svratite do sekcije Process, možete da „ubijate” pokrenute sistemske i korisničke procese, uz opciju dobijanja osnovnih informacija o svakom od njih. Ako interna enciklopedija zakaže, MyPC na zahtev definiše Google pretragu i otvara podrazumevani pregledač. Šta ćete tek reći za sekciju Misc, u kojoj se nalazi alarm funkcija i štoperica! Uzgred ćemo napomenuti i da iz programa može da se uspostavi i FTP konekcija. Kakve sve to veze ima sa detekcijom komponenata sistema – ne znamo ni sami.

Tačku na „i” stavlja sekcija Control, čiji centralni deo predstavlja sadržaj clipboarda. Međutim, pri vrhu radne forme nalaze se tasteri System 1, System 2, Tools i Execute, koji vode do važnih sistemskih podešavanja, ali i akcija. Odavde se može isprazniti i kanta za otpatke, restartovati računar, pokrenuti Regedit, narediti updateovanje sistema… Opcija ima tridesetak. MyPC je zaista jedan neobičan i redak miks kada su u pitanju programi ove vrste.

Vladimir PISODOROV