Core Temp 1.9, GPU Temp, Hard Disk Sentinel 5, SpeedFan 4.52, CPUID HWMonitor 1.31, Open Hardware Monitor 0.8.0 Beta

Leto... Sunce, plaža, miris borove šume, pijuckanje osvežavajućih napitaka u hladovini... Možda u nekoj galaksiji far, far away, ali u realnosti to izgleda ovako: beton, 45+ stepeni na suncu, kupanje u znoju, lepljiv vazduh od kojeg vam dođe da ugradite škrge… Mislite da je samo vama teško? E, pa nije! Kompjuteri takođe loše podnose visoke temperature, jer sami „proizvode” velike količine toplote i nije im potrebno dodatno dogrevanje iz atmosfere.

Kako im olakšati funkcionisanje dok se polako prže u paklu zvanom leto, pisali smo nebrojano puta do sada. Promenite termalne paste na grafičkoj kartici i procesoru, rešite se naslaga prašine, kupite moćnije kulere, uključite u sobi ventilator ili klimu – znate već napamet korake koje valja preduzeti. Ovog puta nećemo govoriti o tome, već ćemo pokušati da stvari sagledamo iz drugog ugla. Pričaćemo o programima koji vam pokazuju koliko se znoje komponente vašeg sistema. Možete reći i da se radi o „meračima” temperature, alatkama koje u realnom vremenu „uzimaju” podatke sa senzora na komponentama i dostavljaju vam ih najkraćim mogućim putem. Oni ujedno predstavljaju i prvu liniju odbrane jer blagovremeno ukazuju na to da se neka od gradivnih komponenti nalazi u problemu.

Core Temp 1.9

Počinjemo, naravno, od procesora kao srca svakog sistema. Za njegovo „nadgledanje” preporučujemo Core Temp (www.alcpu.com/CoreTemp, 1,2 MB), programče koje se uspešno snalazi u radu i sa Intelovim i sa AMD-ovim procesorima (čak i sa VIA komplementima). Aktuelna verzija 1.9 između ostalog donosi podršku za platforme Ryzen, Skylake-SP/X i Kaby Lake-X i veoma jednostavno se „pušta” u rad. Podaci o temperaturi prikazuju se u systrayu, uz mogućnost izbor fonta, veličine ispisa i boje. Zanimljivo je da možete posmatrati temperature za svako jezgro ponaosob ili narediti programu da prikazuje samo temperaturu najtoplijeg jezgra. Pored ovog, na raspolaganju su i dodatne informacije koje ukazuju na radnu frekvenciju procesora, njegovo zauzeće, pa čak i potrošnju radne memorije. Interval osvežavanja informacija može svojeručno da se podešava i označava se milisekundama, a postoji i funkcija vođenja dnevnika promena u intervalima koje, opet, sami odredite. Vlasnike Logitech tastatura iz serije G1x/G5xx obradovaće da se temperature mogu proslediti i do integrisanih ekrančića.

Osim što omogućava nadgledanje temperatura za više procesora istovremeno, Core Temp može da radi i u svojevrsnom server režimu. Na taj način do podataka dolazite i kada niste za kompjuterom, a ako preuzmete naročitu aplikaciju za mobilni telefon, to ćete moći da obavite i sa Android i Windows Phone uređaja. Dodatno proširenje mogućnosti programa može da se obavi instaliranjem add-onova koji se preuzimaju sa oficijelne stranice projekta. Tako se informacije o temperaturi mogu postaviti u svojevrsni gedžet, proslediti do Windows Media Centera, tu je i mogućnost izrade grafikona, mIRC skripte i tako dalje. Jedna od veoma značajnih osobina programa je što može da posluži kao zaštita od pregrevanja procesora ako/kada nešto pođe po zlu (na primer, u slučaju otkazivanja kulera). Ponašanje računara u takvim situacijama može detaljno da se podesi, pa osim što na ekranu može da „iskoči” poruka upozorenja, dozvoljeno je obaviti pokretanje naročitog programa, pa čak kompjuter poslati u sleep/hibernate mod ili ga isključiti. Kritičnu temperaturu možete da postavite daleko ispod granice onoga što procesor može da podnese i na taj način izbegnete eventualna oštećenja.

Kada ga jednom podesite, Core Temp se podiže zajedno sa Windowsom i na upravljačku formu možete da zaboravite. Ipak, ona nudi pregršt zanimljivih informacija o procesoru, skoro na nivou onog što nudi čuveni CPU-Z. Saznaćete pun naziv procesora i njegovo kodno ime, broj fizičkih jezgara i threadova, frekvenciju i zauzetost svakog jezgra, frekvenciju magistrale, množilac, tehnologiju izrade, radni napon, odnosno minimalnu i maksimalnu temperaturu koju je procesor dostigao od kada je instaliran Core Temp. Tu je i nezaobilazna TDP vrednost (koliko procesor „vuče” struje pri maksimalnom opterećenju), Tj. Max vrednost... Pored mnoštva opcija i jednostavnog korišćenja, Core Temp ostavlja izuzetno mali memorijski footprint i troši svega 3,8 megabajta radne memorije.

GPU Temp

Za razliku od pomahnitalog Core Tempa, GPU Temp (www.gputemp.com, 1,84 MB) deluje svedeno i pomalo nedorečeno. Ipak, u pitanju je pouzdana alatka koja radi tačno ono što želimo – meri temperaturu grafičkog čipa i podatke prikazuje na systrayu. Program je dinosaurus i njegov razvoj je odavno priveden kraju, ali ga preporučujemo zbog činjenice da nas još nijednom nije izdao, čak ni u eri Windowsa 10, pod kojim radi bez ikakvih problema.

Ovde nema puno opcija sa kojima možete da se igrate, čak ni kada je prikaz izmerene temperature u pitanju. Dozvoljeno je samo promeniti boju, ne i veličinu/tip fonta. Isto tako, GPU Temp nema sigurnosne mehanizme protiv pregrevanje i ostale fancy dodatke Core Tempa, ali, kao što smo rekli, pouzdano radi posao za koji je namenjen. Neće vam praviti probleme bilo da imate Radeon ili GeForce komplement. Osim promene boje ispisa u systrayu, jedino što još treba da podesite jeste da se program podigne zajedno sa operativnim sistemom i da to učini u minimizovanom režimu (čitaj: da se automatski „preseli” u systray).

Da ne bude sve baš u plain stilu, pobrinuli su se podaci do kojih dolazite iz glavne radne forme. Ovde se osim naziva grafičke kartice i njene temperature ispisuje još zauzeće grafičkog čipa i video-memorije, odnosno zauzeće video i memorijskog kontrolera. Svojevrsni bonus je grafik temperature u odnosu na proticanje vremena, koji prikazuje njenu promenu do 100 minuta unazad. Zgodno je u situacijama kad pokrenete neku igru i kada nakon završene sesije želite da vidite kako se temperatura menjala. Inače, gledajući na to šta nudi i šta može, GPU Temp ima neuobičajeno veliki memorijski footprint. Stvar nije strašna, ali računajte da ćete ostati bez 12,8 megabajta radne memorije.

Hard Disk Sentinel 5

Iako ima manjih i, pre svega, jeftinijih rešenja, za monitoring temperatura hard-diskova preporučujemo legendarni Hard Disk Sentinel (www.harddisksentinel.com, 36,6 MB). Pisali smo nedavno o najnovijoj verziji ovog programa, pa se nećemo puno zadržavati na opisu svih njegovih mogućnosti i pomenućemo samo ono što nas u ovom trenutku najviše zanima.

Hard Disk Sentinel je poznat po svojoj ogromnoj bazi podataka u kojoj se nalaze praktično svi poznati modeli čvrstih diskova, što ga u startu preporučuje i stavlja ispred konkurencije. Program će temperature umeti da „skine” sa klasičnih modela, SSD-ova, USB hard-diskova, pa čak i hibridnih komplemenata. Sve to će prikazati u systrayu, uz mogućnost izmene načina prikaza prema potrebama korisnika. Osim boje ispisa brojeva, na raspolaganju je definisanje boje pozadine koja se menja sa promenom temperatura diskova. Granice sami podešavate, što je odličan podsetnik. Tu su i sigurnosni mehanizmi koji po dostizanju naznačenih vrednosti postaju aktivni i, u zavisnosti od ozbiljnosti situacije, mogu da obaveste korisnika porukom ili zvučnim signalom ili da isključe računar.

Ukoliko pokazivač miša „parkirate” iznad ikonice u systrayu, u svojevrsnom tooltipu dobićete dodatne informacije o dotičnom disku. Tu pre svega mislimo na njegov health, koji program izračunava na osnovu iščitanih S.M.A.R.T. parametara koje neprestano posmatra. S obzirom na to šta sve nudi, memorijski footprint Hard Disk Sentinela iznosi prihvatljivih 16,4 megabajta, i to je cena koju ćete verovatno veoma rado platiti. Ono što će vam predstavljati mnogo veći problem jeste cena registracije programa za koju autori u najjeftinijoj varijanti traže 20 „zelenih novčanica”. Mi mislimo da vredi.

SpeedFan 4.52

Reč je o jednom od programa za monitoring (www.almico.com/speedfan.php, 8,9 MB) sa najvećom tradicijom – na softverskoj pijaci nalazi se još od daleke 2000. godine. Kod njega je specifično to što je prvobitno bio namenjen „iščitavanju” broja obrtaja kulera, ali je vremenom dobio i druge mogućnosti. Sada je u pitanju sveobuhvatno rešenje koje ne samo što je u stanju da „pročita” temperature procesora, grafičke kartice i hard-diskova, već može da iščita S.M.A.R.T. parametre, preuzme kontrolu nad brzinom rotiranja kulera, ali i da iscrtava grafikone na kojima mogu da se nalaze promene svih nadgledanih komponenti. Napomenućemo još i to da SpeedFan korisniku na uvid daje podatke o radnim naponima komponenti, zauzeću procesora, a poseduje i odličan sistem „uzbune” koji funkcioniše u simpatičnom If-Then stilu.

SpeedFan zauzima samo devet megabajta radne memorije, besplatan je i sveobuhvatan, ali nije namenjen manje iskusnim korisnicima. Upravljački interfejs mu je arhaičan i teško razumljiv, dok podešavanja ima više nego u kokpitu aviona. Da stvar bude još gora, ponekad se temperaturnim senzorima ne dodeljuju, za običnog smrtnika, razumljiva imena, što može da prouzrokuje problem u identifikaciji (sve zavisi od hardvera koji koristite). Drugo, prikaz u systrayu, iako donekle može da se podešava, daleko je iza konkurencije, mada će pojedini korisnici ceniti to što se, po „parkiranju” pokazivača miša, iznad ikonice u tooltipu dobijaju informacije za sve nadgledane komponente. Naše mišljenje je da programu treba ozbiljna vizuelna generalka, jer je sadržaj očigledno već tu.

CPUID HWMonitor 1.31

Iz kompanije koja nam je podarila odlični i vascelo korisni CPU-Z, stiže program (www.cpuid.com/softwares/hwmonitor.html, 0,7 MB) za sveobuhvatno nadgledanje statusa ključnih komponenti sistema. To znači da je HWMonitor bliži SpeedFanu nego ostalim opisanim alatkama i da pored temperatura barata voltažama i brzinama okretanja kulera.

Podaci se ispisuju u glavnoj radnoj formi i podeljeni su po kategorijama. Osim toga, korisnik na jednostavan način stiče uvid u minimalne i maksimalne vrednosti parametara, a sve može i da se snimi u obliku tekstualne datoteke. Iako u isto vreme nadgleda procesor, grafičku karticu i hard-diskove, HWMonitor nije univerzalan koliko smo se u startu ponadali. Prikaz u systrayu je u potpunosti izostao (barem u besplatnoj verziji), na raspolaganju vam ne stoje nikakvi sigurnosni mehanizmi, nema grafikona, a nema ni bilo kakvih podešavanja kojima biste funkcionisanje programa prilagodili sopstvenim potrebama. Važno je pomenuti i potencijalni problem sa viškom informacija kojima HWMonitor naprosto zasipa korisnika. Program je blag prema hardverskim resursima i ostavlja memorijski footprint od prihvatljivih 9,4 megabajta.

Open Hardware Monitor 0.8.0 Beta

Za kraj ovog kratkog pregleda ostavili smo još jednog „univerzalca”. Ne dajte da vas mali broj verzije i sufiks Beta u nazivu zbune – Open Hardware Monitor (openhardwaremonitor.org, 1,2 MB) se na tržištu nalazi gotovo osam godina. U pitanju je besplatno ostvarenje koje organizacijom neodoljivo podseća na HWMonitor. Ipak, korisniku je ovde na raspolaganju daleko više mogućnosti i opcija preko kojih se podešava način rada. Svidelo nam se što se sa glavne forme mogu ukloniti komponente koje ne želite da nadgledate, jer to u velikoj meri utiče na preglednost. Program je u stanju da nedgleda temperature procesora, grafičke kartice i hard-diskova i u isto vreme da „snima” najmanju i najveću dostignutu temperaturu za svaku od pomenutih komponenata.

Posebno nam se dopalo što se temperature mogu, osim u glavnoj radnoj formi, prikazivati i u systrayu, ali i u gedžetu koji slobodno možete da pomerate po desktopu, pa čak i da ga postavite iznad svih aktivnih prozora (uz kontrolu intenziteta providnosti). Korisnicima je na raspolaganju i grafikon promene koji ide do deset minuta unazad i može da sadrži podatke za bilo koju od detektovanih komponenata. Naravno, podržano je i snimanje izveštaja u TXT formatu. Naprednim korisnicima će se sigurno svideti mogućnost „dizanja” web servera, tako da se podacima može pristupati i sa udaljenih lokacija.

Šta nedostaje? Na prvom mestu sistem ranog obaveštavanja, kao i failsafe mehanizmi. Potrebno je da se još poradi i na optimizaciji, pošto Open Hardware Monitor pojede čak 21 megabajt radne memorije dok je aktivan. S obzirom na to da na projektu radi samo jedan čovek, dosta toga je već postignuto, ali u budućnosti ne treba očekivati čuda i nagle zaokrete, jer je ipak reč o hobi projektu.

Vladimir PISODOROV