Poslovanje kompanije Intel

Velika i neizbežna stvar morala je da se dogodi. Opadajući efekat prodaje personalnih računara konačno je zakucao na vrata kompanije koja je simbol uspeha informacionih tehnologija uopšte.

Besni oluja koja će računare kakve znamo baciti na smetlište istorije. Intel će ili preživeti ili potonuti. Surovi april tekuće godine američkom tehnološkom gigantu je doneo vest koja se već neko vreme krila u uglovima poslovanja, vrebajući svoj savršen trenutak. Kao i svaka druga savršena oluja, ona nije došla tiho, niti nezvano. Samo par meseci ranije, ponosno je američki div informacionih tehnologija širio svoj barjak na istorijski visokim prihodima u četvrtom kvartalu prošle godine. Petnaest milijardi američkih dolara bila je velika i snažna prodaja računarskih tehnologija planeti u poslednjem kvartalu izazovne godine za nama. Uprkos ovako dobrom rezultatu, bilo je pitanje trenutka kada će naizgled poznati talas rasta poklopiti svojim trbuhom i najveće optimiste – vernike u dugi opstanak računarstva kakvog poznajemo.

Lešinarska posla

Internetom je kao brzi voz (levitirajući, magnetni) protutnjila informacija o smanjivanju operativnih troškova za tekuću fiskalnu godinu. Ova komplikovana sintagma znači samo jedno – smanjenje broja zaposlenih. Da se radilo o smanjenju od svega nekoliko procenata, pitanje je da li bi se ijedan slobodni bloger koji prati tehnološke vesti i potrudio da napiše rečenicu ili dve. No, kada se ispostavilo da se radi o dramatičnoj brojci od oko 12.000 radnika, što čini oko 11 odsto ukupno zaposlenih u kompaniji, red za komentar na omiljenom podkastu ili blogu je postao nezadrživo veliki. O Intelu i otpuštanju radnika tekstove su pisali mnogi, manje ili više upućeni u kretanja na tržištima na kojima Intel sa velikim uspehom posluje decenijama. Ono što i te kako upada u oči jeste potreba da se trenutna situacija u američkoj kompaniji poredi sa bivšim finskim tehnološkim čedom, oličenim u nama poznatom brendu mobilnih telefona po imenu Nokia.

Treba imati na umu da je situacija ove dve kompanije, mada naizgled slična, suštinski i temeljno različita. Nokia kakvu smo poznavali je bila kompanija manje-više monolitnog portfelja, čiji je jedini i najbolji proizvod bio mobilni telefon, u raznim oblicima, bojama i skupovima funkcionalnosti. Pad ove finske megakompanije je bio ukotvljen u katastrofalnoj odluci neprilagođavanja plimi kojom je okean tehnologija disao u poslednjim kvartalima poslovanja ovog već zaboravljenog čuda bliske prošlosti. Sa druge strane, Intel je dokazani preplivavač svetskih mora i okeana, sa širinom portfelja na kojoj mu može pozavideti preko dve trećine ozbiljnih igrača. U ovom trenutku, od centara podataka, globalno povezanih uređaja (Internet stvari, kako ih neki zovu) i memorija (uključujući programabilni FPGA), Intel inkasira 40 odsto svojih ukupnih prihoda. Ovo je veoma značajan podatak koji za posledicu ima veru u zdravu osnovu na kojoj Intel može da napravi dugo čekanu tranziciju na novo, održivo more kojim je plovidba lakša.

Pomenuto smanjivanje operativnih prihoda dolazi sa cenom. Rukovodioci i akcionari američke korporacije dobro su prepoznali trenutak kada treba da otpuste veliki broj ljudi, čija će većina biti najverovatnije iz PC divizije. Naime, očekivana cena otpremnina koju će Intel morati da isplati se kreće negde oko 1,2 milijarde američkih dolara. Ovu cifru će Intel nadoknaditi uštedama od oko 750 miliona dolara u prvoj godini nakon otpuštanja, te 1,4 milijarde dolara godišnje nakon otpuštanja poslednjeg čoveka, sredinom 2017. godine. Interesantno je da preciznijih informacija o otpuštanju nema, osim uveravanja nekih zvaničnika kompanije da ovim postupkom neće biti obuhvaćena samo divizija računara. Uprkos restrukturiranju operativnih troškova, u nekoliko navrata su vodeći ljudi uveravali javnost da se od kapitalnih investicija u proizvodnju, dakle u fabrike i istraživanje proizvodnih procesa, neće odustati i da novac koji je planiran za ove aktivnosti neće biti smanjivan. Planirano je da prva polovina onih koji će dobiti obaveštenje o otkazu kompaniju napusti do kraja tekuće godine, dok će drugu polovinu ta sudbina sačekati pred leto sledeće.

Postoji jedan ugao gledanja na čitavu stvar koji je nekako izmakao većini koji su propratili veliku vest o otpuštanju radnika. Intelova osnovna vrednost leži u patentima, proizvodnom procesu i ekosistemu proizvodnje sopstvene tehnologije. Najveći deo te osnovne vrednosti jeste i zauvek će biti segment personalnih računara. Na čelu ove divizije, čiji je prihod i dalje najznačajniji element ulaznog novca kompanije, od kraja prošle godine je Murti Rendučintala (Murthy Renduchintala) čiji je osnovni zadatak da brod, koji u očima mnogih tone, uspešno dovede do luke, gde će nakon remonta ponovo vladati morima i okeanima. U ovom važnom segmentu koji globalno pada nezaustavljivom brzinom, Intel i dan-danas održava profitabilnost. Jednostavno napuštanje takve pozicije neće i ne može da se desi velikom brzinom. Prebrzo su neki najavili kraj personalnog računara sa Intelovim simbolom. Ako će negde biti isecanja, to će biti segment mobilnih uređaja, gde Intel do današnjeg dana nije ostvario značajnije rezultate od prosečnih, kojim nisu zadovoljni ni najmanji fanovi ovog brenda.

Ovo je i potvrđeno u razgovorima istaknutih portala sa rukovodiocima kompanije. Prva vest je došla u vidu ukidanja Broxton (SoC-a za tablete i pametne telefone) i SoFIA (Intel Atom x3) proizvoda. Intel je odlučio da se fokusira na segmente, proizvode i plasman koji donosi veće margine i značajnije prihode. Podsetimo, nakon propuštanja prvog talasa mobilnih uređaja, Intel je na tržište ušao kaubojski, oslanjajući se na akvizicije i OEM partnere, spuštajući cene do granice izdržljivosti. Samo u toku 2013. i 2014. godine, Intel je zabeležio gotovo 7,5 milijardi dolara gubitaka u ovom segmentu, kako bi finansirao preživljavanje. Prošle godine, kada je Intel najavio projekat SoFIA, koji je trebalo da se u donjem segmentu takmiči sa jeftinijim kineskim rešenjima, baziranim na ARM tehnologiji, mnogi su verovali da će do kraja ove godine, Intel „pokazati zube” i utvrditi sigurnu poziciju u segmentu mobilnih uređaja. To se ipak nije desilo, i to ne zbog neuspeha ideje, već zbog otkazivanja čitave linije i refokusiranja kompanije u celosti. Teren je konačno prepušten Qualcommu, Samsungu i drugima. Koliko će se oni naigrati lopte u odsustvu nespretnog komšije sa skupim kopačkama, ostaje da vidimo.

Postoji samo put napred

Burno proleće u Intelu nije moglo dugo da traje. Već u drugoj polovini aprila, izvršni direktor je, u svojevrsnoj verziji pisma zaposlenima, ali i javnosti, u editorijalu na sajtu, objavio poduži tekst koji u grubim crtama oslikava ono što ćemo gledati u narednih nekoliko godina.

Strategija koju je Krzanič (Brian Krzanich) izneo postavljena je na pet stubova (premisa) koje on i njegovo rukovodstvo smatraju najznačajnijima. Tih pet stubova su:

• oblak je najznačajniji trend oblikovanja pametnog, povezanog sveta

• elementi biznisa personalnih računara i globalno povezanih uređaja povećavaju svoju vrednost povezivanjem na oblak

• memorija i programabilna rešenja (poput FPGA) omogućavaju isporučivanje potpuno novih klasa uređaja za potrebe centara podataka i globalno povezanih uređaja

• 5G tehnologija će postati ključna u povezivanju uređaja na oblak

• Murov zakon nastavlja da važi i Intel će nastaviti da bude vođa u isporuci njegove ekonomske implementacije

Ono što je posebno značajno je to da rukovodstvo Intela vidi jasan način povezivanja ovih važnih elemenata u kontekstu biznisa u kom se Intel nalazi.

Način na koji se razvija softver, ali i virtuelizacija, značajno utiče na centre podataka, koji svoje performanse moraju da dižu kontinualno. To ide na ruku Intelu koji pokušava da rastuće zahteve ovog tržišnog segmenta iskoristi za povećanje udela na tržištu. Već duže vreme ova kompanija predstavlja pouzdanog proizvođača, kako u domenu isporuke tako i u domenu unapređenja kroz vreme. Ono gde izvršni direktor Intela vidi dodatnu priliku jeste oblast analitike, za koju su neophodni noviji i brži računari, koji implementiraju paradigme računarstva visokih performansi, big data koncepta i mašinskog učenja. Intel u ovom kontekstu već ima značajnu ulogu. Postoji verovanje da bi inkrementalna poboljšanja postojeće strategije mogla da donesu ozbiljnije prihode, koji bi dalje omogućili više novca u segmentu istraživanja i razvoja. Na zadovoljstvo akcionara Intela, ali i tržišta. Stara priča, reklo bi se.

Intel misli da je tržište globalno umreženih uređaja konfuzno i da se u njemu moraju pronaći oni artefakti koji su od značaja za rast. Američka kompanija ovaj tržišni segment posmatra kao skup uređaja (stvari) čije se sve funkcionalnosti (ono što ta „stvar” radi) mogu kvantifikovati ili kvalifikovati u realnom vremenu i da im se može pristupiti sa bilo koje tačke u oblaku na koji su povezani. U kratkoj strategiji, Intel navodi da će u njihovoj žiži interesovanja biti autonomni automobili, industrijski i oni namenjeni stanovništvu. Tu iznenađenja nema. Gotovo svaka korporacija koja funkcioniše na globalnom tržištu i bavi se informacionim tehnologijama, u svojoj strategiji pominje IoT i autonomnu vožnju. Neinspirativno, rekli bi zli jezici.

U završnim linijama autorskog teksta, gospodin Krzanič navodi da „živimo u vremenu u kom se tehnologija ne vrednuje samo po uređajima koje proizvodi, već po iskustvima koje omogućava”. Vizija nove ere u kojoj Intel (i dalje) sebe vidi kao inovatora i vrhunskog proizvođača širokog fokusa i precizne isporuke jasno je oblikovana u glavi Krzaniča i njegovih saradnika. Ovakva vizija ne dolazi bez suštinske promene, u koju Intel ulazi, pre svega, iznutra.

Menadžment kompanije odlučio je da (konačno) smanji razlike između svojih zaposlenih u pogledu visine naknada. Pored toga, u poslednje vreme se (uz „privilegovane” grupe stanovništva) zapošljavaju u značajno većoj meri žene i pripadnici afroameričke i hispanoameričke grupe. Ovo nije prvi put da se u velikim IT kompanijama javno obelodanjuju informacije o povećanju kulturnog varijeteta, ali se čini da to ne dolazi bez svojih karakterističnih problema. U nekoliko intervjua datih američkim portalima, Krzanič je sa žaljenjem istakao da je bilo unutrašnjeg otpora u kompaniji merama koje su navedene. Niko ne voli promenu, ukoliko nije na njenom pramcu.

• • •

Naposletku, ne treba zaboraviti da je Intel genijalno ukombinovao svoju mobilnu i PC diviziju u jednu organizacionu jedinicu, sakrivajući tačne rezultate prodaje u segmentu koji pripada mobilnim telefonima i tabletima. Dok se Surface proizvodi omiljenog partnera, kompanije Majkrosoft, šepure u radnjama širom planete i postižu zapažene rezultate u prodaji, pitamo se do kog će trenutka Intel uopšte biti igrač u segmentu mobilnih telefona. Da nije Asusovih skromnih uspeha, slobodno bi se moglo reći da (makar solidnih) telefona sa Intelovim procesorom na tržištu praktično nema. ARM je kao pravac na ovom polju odavno odneo pobedu, samo je ovo prvi trenutak u kom Intel to svojim potezima suštinski priznaje. Borba za tradicionalna uporišta američkog giganta, ipak, ima potpuno drugačije izglede, u kojim se na Intel vredi kladiti, bar još neko vreme.

Momir ĐEKIĆ