.rs

Novosti u e-upravi i muke po e-korisniku

Našim redovnim čitaocima već je poznato da na ovim stranicama pratimo napredak e-uprave u Srbiji. Za nekoliko dana, tačnije osmog juna, po slovu Zakona o opštem upravnom postupku državna uprava mora da prestane da traži od građana i privrede dokumenta koja poseduje. Kako se to popularno predstavlja ovih dana, po novu ličnu kartu ići ćete samo sa starom ličnom kartom, bez krštenice, mesta prebivališta i drugih dokumenata, uz znatno manje potrebnih taksi za plaćanje.

Ovim potezom država želi da zaposlene u upravi obuči da budu partneri građanima i privredi. Ostaje da se vidi koliko su se pojedine lokalne samouprave osposobile da mogu da primenjuju ovaj zakon. Zakon svakako olakšava i priču o e-upravi, a zapravo je forsira interno jer upravo državna uprava koristi digitalne kanale komunikacije da bi mogla da sprovodi ovaj zakon. Uz njegovu primenu, lansiranje novih usluga e-uprave će biti još lakše.

Od ove godine, firmama je omogućeno da elektronskim putem PIO fondu podnesu prijave M-4 za 2015. godinu. To je preko interneta učinilo preko 91 hiljade pravnih subjekata. Elektronske građevinske dozvole izdaju se od nove godine. U prvom kvartalu izdato je 725 dozvola, a u aprilu preko hiljadu. Ne samo da je prošlogodišnjom objedinjenom procedurom i ovogodišnjom elektronskom prijavom poboljšana transparentnost već i brzina izdavanja koja je sada u proseku sedam dana!

Ove godine je preko portala e-uprave (www.euprava.gov.rs) omogućena prijava dece za predškolske ustanove na teritoriji Beograda. Na ovaj način podneto je 9.919 zahteva. Roditelji su uštedeli vreme i novac za takse, a grad više od četiri miliona dinara samo na troškovima štampanja papira. Ujedno, oni koji su izabrali da ipak odu na šalter, celu proceduru su završavali na šalteru predškolske ustanove. Ovo je samo jedna od 156 digitalizovanih usluga Grada Beograda.

Zaista, država se trudi da elektronsko poslovanje i e-upravu predstavi na različitim skupovima (radionici o razvoju elektronske trgovine odranoj u Beogradu, konferenciji E-trgovina na Paliću, skup Tehnobank u Beogradu). Takođe, učestvuje i u različitim projektima koji služe za edukaciju u ovoj oblasti.

Internet platforma www.e-dukator.rs, razvijena je u okviru aktivnosti projekta Razvoj elektronskog poslovanja koji finansira Evropska unija u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvom privrede Srbije. Glavni cilj web platforme je edukacija i informisanje potrošača u Srbiji o njihovim pravima, sa posebnim akcentom na prava potrošača na internetu, procedurama za žalbe i bezbednost kupovine na internetu.

No, ako ste imali prilike da koristite elektronske usluge države i banaka, verovatno ste se susreli sa određenim tehničkim problemima. Ako zanemarimo mobilne platforme, gde banke sa aplikacijama rade dobar posao za fizička lica, ostaje personalni računar i web aplikacija kao platforma za komunikaciju. I dok je za jedan dijapazon usluga sasvim dovoljna i klasična jednostepena autentifikacija u vidu korisničkog imena i lozinke, za niz ozbiljnijih zahteva ili podnošenje izveštaja koji povlače odgovornost (recimo razni poreski formulari) neophodna je autentifikacija uz pomoć kvalifikovanih elektronskih sertifikata.

I tu nastaju tehnički problemi. Naime, nabavka kvalifikovanog elektronskog certifikata predstavlja najmanji problem. Ili besplatno na ličnoj karti u stanici MUP-a ili kod nekog od komercijalnih sertifikacionih tela (CA). Kada dobijete kvalifikovani sertifikat (elektronski potpis) i uputstvo kako da podesite računar da biste mogli da ga koristite, shvatićete da ta procedura zahteva određeno tehničko znanje. Da odmah napomenemo, čast izuzecima, kvalifikovani sertifikati u Srbiji nisu namenjeni korisnicima drugih operativnih sistema do Majkrosoft Windowsa.

Dobro, koristite Windows, no i tu postoje problemi. Različite verzije Windowsa (XP, Vista, 7, 8, 8.1, 10) imaju različita uputstva, a nije bez značaja ni da li imate 32-bitnu ili 64-bitnu verziju. S obzirom na to da je platforma za komunikaciju web pregledač, verzija Internet Explorera menja priču o podešavanjima, a ako koristite Firefox ili Chrome neke stvari iz uputstava treba uraditi na sasvim drugačiji način. Dodatan nivo problema predstavlja i to što jedan broj sajtova e-uprave i banaka koristi Java aplete za proces autentifikacije u vezi sa kvalifikovanim sertifikatima (ne zaboravite da je neophodno često vršiti update na najnoviju verziju). Poznato je da Chrome više ne podržava Java aplete, a do kraja godine neće ni Firefox. Pojedine banke su počele da ovaj problem premošćavaju Java aplikacijama, ali šta će biti sa sajtom recimo poreske uprave na kraju godine? Da, Internet Explorer će biti i dalje rešenje, ali on je u procesu napuštanja od strane Microsofta, a poznato je da ako imate recimo Windows 7 da je teže sprečiti automatski update na Windows 10 nego ga inicirati ručno ako to želite.

Za korišćenje kvalifikovanog sertifikata potrebno je u sistem (pregledač) importovati sertifikate autorizacionog tela, instalirati takozvani middleware softver i eventualne dodatne komponente ako koristite XP. Kod većine autorizacionih tela u uputstvima naći ćete informaciju da nije preporučljivo da imate middleware od više autorizacionih tela jer može doći do problema. Posebnu pažnju treba obratiti na sertifikate na ličnoj karti. Naime, MUP je menjao tehnički sistem (pretpostavljam proizvođača čipova) što za sobom povlači drugačiji middleware i dodatni korak u „registraciji” sertifikata pa morate voditi računa kada vam je izdata lična karta tj. da li da koristite stari ili novi prateći softver.

Ako možemo da prihvatimo da firme mogu da plate knjigovođu i njega ovlaste da komunicira sa državom puter e-uprave, ili da imaju više računara sa različitim softverima za elektronsku komunikaciju (jedan za banku, jedan za kvalifikovani elektronski sertifikat), da li to možemo da očekujemo od pojedinaca? Da li je logično da na jednom kućnom računaru ne možete da obavite poslove sa e-upravom sa dve lične karte zato što je jedna novijeg, a jedna starijeg datuma? Da li je logično da banke imaju svoje sopstvene sisteme sertifikata, a da ne prihvataju kvalifikovane elektronske sertifikate koje država priznaje? To je kao kada banka ne bi prihvatala vašu ličnu kartu. Da budemo pošteni, videli smo jednu banku koja je počela da prihvata MUP CA (sertifikate sa lične karte) samo za fizička lica dok druge CA ne prihvata, a za pravna lica i dalje koristi svoj sistem sertifikata. Da li država tu može nešto da uradi? Da natera sve koji žele da se bave bilo čime gde je potrebna ozbiljna autentifikacija da prihvataju bilo koji kvalifikovani sertifikat izdat u Srbiji.

No, i sistemi državne uprave su dosta tehnički različiti. Pogledajte portal e-uprave, PIO fonda i poreske uprave. Tri različite priče, tako da će vam biti pored malo sreće potrebna i tri pregledača pa ćete valjda naći dobitnu kombinaciju za svaki (da ne mešamo u celu priču to što PIO fond traži elektronski potpisan PDF dokument...).

Ako mislite da preterujem, mogu da se pohvalim da sam isprobavajući ova podešavanja sa više kvalifikovanih sertifikata od dva različita autorizaciona tela na nekoliko računara (uglavnom Windows 7 32-bit i 64-bit) uspeo da zaključam svoju ličnu kartu. Sada mi predstoji odlazak u stanicu MUP-a da podnesem zahtev za njeno otključavanje. Da li treba da napominjem da imam preko trideset godina iskustva u IT-u uz aktivno davanje podrške krajnjim korisnicima – dakle svakako sam napredniji od prosečnog korisnika.

Iskustva korisnika po forumima su veoma zanimljiva. Posebno iz perioda od pre dve godine kada su firme morale da počnu dostavljanje izveštaja državi u elektronskom obliku. Pojedinci su problem rešili pravljenjem posebnih virtuelnih mašina koje su jednom podešene za komunikaciju sa recimo poreskom upravom. Po principu „nahrani svinje i ništa ne diraj” ovo rešenje će raditi sve dok se nešto ne izmeni na strani poreske uprave, a onda sledi novo podešavanje. No, ima i iskustava naprednih korisnika koji su koristeći sertifikate jednog CA (da ne reklamiramo, ipak je u pitanju komercijalna ponuda, a ako vas zanima lako ćete istražiti jer je broj CA mali) podesili i Apple računare pod OSX da lepo koriste kvalifikovane sertifikate.

Da li će sve ovo sa elektronskim potpisima postati jednostavnije za korisnike pre nego što država počne da masovnije primorava i građane na korišćenje servisa e-uprave? Mislim da je to neophodno.

Dušan DINGARAC