BleachBit 1.8

Autori programa kažu da je njihovo čedo idealno za situacije kada želite da se rešite nagomilanog đubreta na sistemu i obavite brisanje davno zaboravljenog keširanog sadržaja. BleachBit uspešno uklanja „kolačiće”, privremene datoteke, istoriju surfovanja, pristupne šifre i korisnička imena za razne naloge, LOG fajlove, thumbnailove i još mnogo, mnogo toga. Nakon što on „propusti” sistem kroz šake, ne samo da ćete dobiti dodatni slobodni prostor na hard-disku, već ćete povećati nivo sigurnosti i zaštititi privatnost podataka.

Sve funkcioniše po principu takozvanih cleanera, naročitih modula koji se u program mogu dodavati i naknadno i tako mu proširivati domen delovanja i povećavati upotrebnu vrednost. Čistači su zapravo definicije koje BleachBitu govore kako da pristupi tretiranju konkretnih programa i repova koje ostavljaju nakon korišćenja. Po instalaciji, korisnik dobija mogućnost hvatanja u koštac sa sistemskim đubretom koje prave programi poput Firefoxa, Chromea, Opere, Adobe Readera, Pidgina, Microsoft Officea, Skypea, Jave i tako dalje. Ukupno je na raspolaganju 15 integrisanih čistača za koje autori smatraju da predstavljaju imperativ svakom korisniku.

Upotreba je jednostavna i svodi se na odabir konkretnih čistača, tačnije – štikliranje ponuđenih modula za specijalne namene. Naime, svaki čistač dolazi sa različitim brojem propratnih modula koji napadaju određene segmente programa za koji su namenjeni. U slučaju Chromea, na primer, mogu se tretirati istorijat korišćenja, snimljene sesije, „kolačići”, šifre i tako dalje, dok se kod VLC media playera, s druge strane, isključivo može obrisati lista nedavno otvaranih datoteka. Nakon označavanja bilo kojeg čistača program daje kratak tekstualni opis akcija koje će se izvršiti, kao i detaljnu listu datoteka spremnih za odstrel. Ovde mogu da se vide fizičke lokacije nanišanjenih fajlova, te da se dobije informacija o količini prostora koji će se po okončanju zahvata dobiti na hard-disku. Po pritiskanju tastera Clean, pokreće se akcija dezintegrisanja odabranih podataka koja je prilično brza i ne pušta korisnika dugo da čeka na rezultate.

BleachBit se izuzetno jednostavno koristi jer omogućava podelu posla i odabir samo onih radnih modula koji korisniku najviše trebaju. Čišćenje ne podrazumeva tretiranje sistema kompletnim dijapazonom alatki, već samo onima koje odaberete. Nedostaje mogućnost izrade radnih šablona koji bi pokretali unapred definisane akcije bez dodatnog angažovanja korisnika, svaki put kada je potrebno obaviti čišćenje, baš kao i mogućnost određivanja vremenskih intervala u kojima bi se akcije automatski pokretale. Ipak, kako se radi o besplatnom ostvarenju, izostanak ovih mogućnosti i ne čudi previše.

Za kraj ćemo još reći da BleachBit ima rutinu za sigurnosno brisanje pojedinačnih datoteka i direktorijuma. Nažalost, nigde nije dokumentovano o kojem se algoritmu radi (niti ga je moguće menjati), a ne postoji ni mogućnost tweakovanja opcija vezanih za proces „seckanja” podataka.

Vladimir PISODOROV