AMD Radeon R9 Nano

Ovaj opis nećemo započeti na uobičajen način, jer se on odnosi na vrlo atipičan model kartice. R9 Nano je po svim najavama trebalo da bude slabija, vazdušno hlađena verzija Fury X modela. I na kraju su se ti navodi ispostavili kao tačni. Ipak, ne možemo da se otmemo utisku da je ta najava sada kandidat za najciničniju izjavu godine. Evo i zbog čega.

Nano zaista jeste slabiji model od Fury X, a razlika u specifikacijama je na prvi pogled jedva primetna. Kartica raspolaže sa 4096 stream jezgara, 256 teksturnih i 64 rasterske jedinice. Broj tranzistora ostao je na cifri od 8,9 milijardi, a propisani radni takt iznosi 1000 megaherca. 50 megaherca razlike u odnosu na jači model zaista deluje kao zanemarljiv podatak, ali stvari su ipak malo drukčije. Pre svega, pored znatno skromnijeg vazdušnog kulera sa jednim ventilatorom prečnika 10 santimetara, Nano koristi samo jedan osmopinski naponski konektor, a deklarisana potrošnja iznosi 175 vati. To je za čitavih 100 vati manje u odnosu na Fury X, tako da je svakom poznavaocu jasno da 50 megaherca razlike u radnom taktu ne može da napravi tako veliku razliku u potrošnji. AMD je iz tehničkih specifikacija svesno izostavio podatak da je navedenih 1000 MHz samo maksimum koji kartica dostiže u retkim trenucima. Uobičajeni radni takt koji smo mi videli prilikom testiranja iznosio je između 850 i 870 MHz, što je za dobrih 200 MHz niže u odnosu na Fury X i što je svakako moralo da ima uticaja i na performanse.

Sve bi to bilo u savršenom redu i odgovaralo višedecenijskoj tradiciji po kojoj se novi modeli dobijaju od škarta ili namernim sakaćenjem jačih, da se AMD nije odlučio na do sada neviđen potez: Nano košta tačno koliko i Fury X, ni paru manje! Zašto bi iko pri zdravoj pameti osetno slabiju verziju iste kartice plaćao isto koliko i skuplji model? AMD misli da zna odgovor. Naime, trend minijaturnih igračkih mašina, spakovanih u kućišta čija prosečna veličina odgovara dimenzijama kutije Dr. Martens čizama, inspirisala je AMD da ionako minijaturnu karticu kakva je Fury X dodatno „ošiša” za dve faze naponske sekcije, još malo skrati štampanu ploču, i kao takvu je predstavi kao idealno rešenje za konfiguracije zasnovane na mini-ITX platformi. Potrošnja i toplotna disipacija čipa smanjeni su agresivnim power managementom, koji obara radni takt u zavisnosti od temperature i potrošnje kartice na prethodno navedene vrednosti. Ono zbog čega su prvobitni navodi o slabijem, vazdušno hlađenom modelu na kraju ispali toliko cinični jeste upravo cena, koja je tolika samo zbog toga što zaista ne postoji kartica sličnih dimenzija koja po performansama može da sustigne Nano. Ili možda ipak postoji? Na tržištu se može pronaći ko zna koliko modela ITX kućišta koja bez problema mogu da prihvate radijator koji je prateći deo hlađenja Fury X modela, čime je koncept koji zastupa Nano automatski obesmišljen.

Kada je praksa u pitanju, Nano ne blista. Još uvek nam je svež utisak od pre neki mesec koji je na nas ostavio odlični Fury X, tako da testiranje slabije iteracije iste kartice nije bilo naročito impresivno. U dijagramima sa testovima iz igara navedeni su podaci i za Nano i za Fury X, a iz njih se jasno vidi koliko je novajlija sporiji. A dovoljno je sporiji da ni u jednom od zahtevnijih naslova ne može da pruži dobar frejmrejt u 4K rezoluciji, a za koju je po navodima AMD-a prvenstveno predviđen. Pri tom su temperature u otvorenom kućištu dostizale 78. podeok na Celzijusovoj skali, dok je ventilator znao da stvori malo više buke nego što smo navikli da čujemo. Međutim, veći problem s bukom stvara nesnosno brujanje naponske sekcije. Nije u pitanju klasično pištanje zavojnica, već potmuli zvuk koji se uvek čuje kada je kartica pod opterećenjem. O nekom overkloku nema ni govora. Iako AMD tvrdi da je moguće isključiti opcije koje obaraju radni takt i paze da potrošnja ne pređe zacrtanu, rashladni sistem jednostavno nije sposoban da se nosi ni sa maksimalnim fabričkim taktom. U slučaju da se upotrebi alternativni hladnjak (a jedino bi vodeni sistem mogao uspešno da se instalira na karticu ovoli(c)kih dimenzija), naponska sekcija koja je za 50 odsto slabija od one kojom raspolaže Fury X i koja pri tom brunda dok je pod opterećenjem, sigurno ne bi podnela ni koju desetinu megaherca više.

Radovali smo se već sa prvim najavama u kojima se spominjao Nano. Kao i mnogi drugi, očekivali smo slabiju, ali i znatno jeftiniju karticu koju bi mogao da priušti veći broj naših čitalaca. Na kraju smo ostali zatečeni ovim mališanom koji je lošom poslovnom odlukom zalutao u najvišu klasu. I to isključivo cenovno, pošto po performansama koje pruža tamo nema šta da traži. Ukoliko mu cena uskoro znatno ne padne, bojimo se da neće dočekati ni prvi rođendan.

Vladimir TRAJKOVIĆ