HP ProLiant MicroServer Gen8 G1610T (TPS-W003)

Iako je bilo dosta turbulencija u HP-u u poslednjih nekoliko godina, daleko od toga da su odustali od proizvodnje računara – kako u korisničkom tako i u poslovnom segmentu. Ovaj put smo od njih na test dobili jedan „mikro” server opšte namene.

U pakovanju uz server stižu naponski kabl, CD sa dokumentacijom u HTML obliku i kompletna štampana dokumentacija. Pored kvalitetne finalne izrade koju tradicionalno i očekujemo od jedne kompanije kao što je HP, kod ovog proizvoda se susrećemo i sa jednim neočekivanim elementom – lep i prijatan dizajn – krajnje neočekivano za jedan serverski proizvod. Razlog za to je verovatno širok spektar primene, za šta možemo zahvaliti njegovoj veličini i specifikaciji. Kućište je čvrsto, izrađeno od metala i ofarbano u crnu boju sa mat završnicom. Jedini detalj koji je druge boje su vratanca, koja su na konkretnom primerku koji je bio kod nas srebrna. Ukoliko postoji želja ili potreba, mogu se kupiti i vrata drugih boja.

Što se spoljašnje opreme tiče, sve što je potrebno nalazi se sa prednje i zadnje strane kućišta. Razlog za to je delimično i mogućnost slaganja ovakvih serverčića. Slažu se jedan na drugi u slučaju potrebe, a postoji i mrežna oprema koja se može uklopiti u priču po sličnom principu. Na prednjoj masci odmah su vidljiva dva USB 2.0 porta, mesto na koje se može postaviti optički drajv, ’Power’ taster, signalna sekcija koja prikazuje status mreže, diskova i napajanja, dok se iza vrata sa magnetnim mehanizmom krije rack sa četiri fioke i Torx alatka (t10/t15) koja služi za servisiranje samog servera.

Zadnji panel je nešto opremljeniji i nosi Kensington Lock slot, otvor za fizičko zaključavanje kućišta katancem, otvor za 12-cm ventilator koji hladi rack, „vođicu” za bezbedno montiranje naponskog kabla, otvor za 4-cm ventilator koji hladi napajanje, standardni konektor za napajanje, tri RJ45 konektora (od kojih su dva gigabitni LAN portovi, a jedan je konfigurisan isključivo za menadžment), dva USB 2.0 i dva USB 3.0 porta, D-Sub video izlaz i otvor za PCI Express karticu niskog profila (back panel).

Kućište se lako otvara za interne izmene i neki elementi se šrafovima fiksiraju nakon montaže, ali tu su takođe i stvari koje se izvlače kliznim mehanizmom (push & pull). Čisto radi primera, neki od elemenata kućišta koji mogu lako da se demontiraju su prednja maska, ventilatori i napajanje, te je servis prilično olakšan. Ukoliko su vam u oko upali prorez za katanac i Kensington Lock Slot i pitate se o čemu se radi, stvar je jednostavna. U manje bezbednim okruženjima, računar ovako malih dimenzija potrebno je obezbediti od krađe vezivanjem, a ponekad i obezbediti katancem od otvaranja zbog rizika od krađe delova (a o Down Timeu servera da ne govorimo).

Što se vitalnih organa mašine tiče, počećemo od skladišta. Broj i kapacitet diskova zavisi od potrebe, a u našem slučaju su se u dve od četiri fioke servera nalazili Seagateovi hard-diskovi iz Constellation serije, koji su predviđeni za Enterprise primenu zbog svoje isplativosti i pouzdanosti. Kada smo zašli dalje, naišli smo na srce sistema koje se sastoji od Intel Celeron G1610T dvojezgarnog procesora sa taktom na 2,3 gigaherca (koji se pasivno hladi), dva gigabajta memorije, grafički čip Matrox G200eh i HP-ov Dynamic Smart Array B120i Storage controler. Ceo sistem napaja Delta napajanje snage 200 vati, tako da su moguća i određena proširenja. Cable management je izuzetno lepo urađen, zahvaljujući ugrađenim vezovima, a sami vezovi se nalaze i na mestima gde će nekad nešto možda biti montirano, što je još jedno olakšanje za dalje održavanje.

Rack je povezan sa pločom putem mini SAS porta (Serial Attached SCSI), a čipset je takođe pasivno hlađen. Što se proširenja tiče, ima mesta za dodavanje slim optičkog uređaja ili SSD-a, koji se povezuje na jedini slobodan SATA port, te memorije u preostali prazan slot. Tu su i PCI Express x16 koji može imati različite primene, kao i interni Micro SD čitač kartica i interni USB 3.0 port, koji se mogu iskoristiti za but sistema. Kao „zatvaranje” priče o bezbednosti, unutar kućišta nalazi se i mehanizam za zaključavanje vrata što, sa druga dva prethodno pomenuta elementa, potpuno obezbeđuje računar od krađe.

Pri isprobavanju servera prvo smo izmerili vreme za koje server stiže do buta u OS. To vreme je bilo oko dva minuta, što je prilično brzo za jedan server. S obzirom na to da je stigao bez OS-a, bilo je potrebno sve konfigurisati od „nule”. Za početak smo u BIOS-u podesili za željeni kontroler RAID kontroler, zatim podesili RAID konfiguraciju na RAID 0 (Stripe), što nam je omogućilo da od dva diska kapaciteta jedng terabajta dobijemo jedan volume od dva terabajta. S obzirom na to da je RAID kontroler nešto egzotičniji, za instalaciju OS-a bilo je potrebno malo gimnastike. Za uspešnu instalaciju potrebno je na instalacioni flešić nabaciti i drajvere za RAID kontroler i učitati ih na odgovarajućem koraku instalacije Windowsa. Nakon toga je sve smooth sailing, do kraja instalacije. Nakon instalacije OS-a, potrebno je instalirati ostatak drajvera i naravno bezbednosne zakrpe sa Windows Updatea. Zbog kratkog roka koji smo imali za test, radi probe smo na mašini samo „podigli” fajl-server i probali kopiranje fajlova. Rezultati koje smo postigli su zadovoljavajući i kretali su se oko 76 MB/s za download sa servera, i oko 70 MB/s za upload na server. Ovi rezultati, naravno, zavise i od ostalih mrežnih uređaja u lancu (svičevi, ruteri i ostali računari), te ove rezultate treba uzeti sa rezervom.

Ovaj serverčić se može koristiti za razne namene zbog pristojne podrške za OS-ove (Windows ili Linux), ali se mora paziti na obim posla koji mu se zadaje zbog njegovih tehničkih specifikacija, a pre svega procesora. Mi smo u suštini zadovoljni, ali vam pre finalne kupovine svakako savetujemo da ga prvo „provozate” po svom „dvorištu”.

Petar LONČAREVIĆ