Sony RX-100 IV (DSC-RX100M4)

Generaciju za generacijom Rajko smenjuje prethodnog Rajka na prestolu. Generaciju za generacijom niko ni ne pokušava da ih uzurpira na tom mestu. Generaciju za generacijom se iz tog razloga ništa ne menja, čovek bi mogao da pretpostavi? Ali nije tako. Svaki Rajko je nešto inovirao i doneo sa sobom neke promene kako bi nesputanu vladavinu održao, a podanike učinio zadovoljnim, samim tim i srećnim. A sada je došao red na četvrtog Rajka da očuva lozu i zaveštanje prethodnika.

Sony RX100 stigao je do četvrte generacije. Recept je i dalje ostao isti, onaj dobar, nepromenjen – uzeti najveći mogući senzor i staviti ga u što manje telo. Skroz u stilu „stavi pravu stvar na pravo mesto”... i „čini to često”, tj. godinu za godinom. Ove godine razlike su, moglo bi se reći minimalne, ali krenimo redom.

Izgled je identičan prethodnom modelu, promena nema, čak ni kozmetičke prirode (tipa: drugačiji izgled tastera, repozicionirani neki elementi, drugačija tekstura na gumiranom delu...). Ništa. Apsolutno savršeno identično prethodnom modelu, što je zapravo mač sa dve oštrice. Sa pozitivne strane, kvalitet izrade je i dalje vrhunski – „Robokap” (metalno) telo ima nekolicinu plastičnih delova. Poleđinom i dalje dominira ekran dijagonale tri inča, a pored njega, sa desne strane, nalazi se standardni set komandi u dobro poznatom rasporedu – četiri funkcijska tastera raspoređena oko multifunkcionalnog točkića i iznad njih se nalazi gumirani oslonac, u čijem gornjem desnom ćošku leži taster Movie record. Na boku su skriveni USB (multifunkcionalni) i HDMI konektori, a odozdo, kada odškrinete vratanca, pristupate slotovima za bateriju kapaciteta 1240 mAh i SD-HC/XC ili MemoryStick Duo/Pro karticu. Odozgo, situacija ista – zoom polugica, shutter i on/off taster, kao i točkić za odabir moda rada aparata, a pored njih dva „poklopca” ispod kojih su skriveni blic i tražilo. Nije da je ergonomski RX100 loš, ili da imamo velike zamerke, već je činjenica u tome da ima mesta za poboljšanje držanja aparata i drugih aspekata koji bi uticali na bolji osećaj tokom korišćenja. Nije savršen, ali se ovaj Sony ponaša kao da jeste, pošto su razlike od prve iteracije do sada – minimalne.

Generalno, sva unapređenja su se desila ispod „neprobojnog” oklopa, pa je tako OLED EVF (elektronsko tražilo) unapređeno sa skoro milion i po tačaka na 2.350.000 piksela! Znatno oštrije i lepše za gledanje, ali je ekran na poleđini ostao nepromenjen, sa istom rezolucijom. Možda su i njega mogli da unaprede sa većom rezolucijom ili možda mogućnošću osetljivosti na dodir? Objektiv je dobro poznati Zeiss Vario-Sonnar 8,8 – 25,7 mm (35-mm ekvivalent: 24 – 70 mm) sa otvorom blende od f/1.8 do f/2.8, s tim da najviše svetla prima samo na najširem kraju i čim krenete da zumirate izuzetno brzo dolazite do vrednosti od f/2.8, što je i dalje impresivno, ako uzmemo veličinu celog aparata u obzir.

Druga najbitnija stavka posle objektiva, senzor, dobio je unapređenje za ovu godinu i novi naziv, Exmor RS, umesto Exmor R. Paralelu možete povući sa Poršeovim modelima 911GT3 i 911GT3RS, iako vam je u suštini i prvi dovoljan, vi ipak želite RS model koji je malo brži i malo bolji. Pa tako u 2015. godini dobijamo unapređeni senzor koji više nije ograničen na brzinu okidanja od 1/2000 s i 10 FPS, te cifre sada iznose 1/32000 s i 16 FPS. Sada udahnite duboko, pročitajte cifre još jednom, pa da nastavimo.

Ovakve specifikacije nisu dobijene razvojem novog senzora, već unapređivanjem prethodnog koji se sada nalazi u sendviču sa novim ultra brzim kolom za prijem informacija na koje je direktno zakačen DRAM (memorijski) čip za bafer, pa postaje jasno kako je moguće bez poteškoća proslediti toliku količinu informacija sa senzora od 20 megapiksela ka memoriji za čuvanje (kartici).

Novi dizajn omogućio je snimanje videa u 4K rezoluciji (uz memorijsku karticu sa odgovarajućom brzinom upisa), a unapređen je i autofokusni sistem. Spisak dodatnih opcija je, takođe, ostao nepromenjen sa Wi-Fi konekcijom (2,4 GHz), preko koje možete šerovati fajlove na mobilne uređaje, kompjuter ili televizor, NFC-om (Near Field Communication) koji olakšava povezivanje sa kompatibilnim uređajima, a preko PlayMemories aplikacije možete da preuzmete kontrolu nad RX100 i koristite ga kao kameru daljinski upravljanu sa vašeg mobilnog uređaja.

U praksi, kao i prethodnik, briljira. Čak i posle ovoliko vremena, primetno je da AF sistem reaguje znatno živahnije i da hvata fokus brže. Ujedno nam je to bila i jedna od zamerki kod prethodnog modela. Sa bržim AF sistemom, kada koristite rafal, znatno je veći broj onih fotografija koje su pravilno fokusirane, što ima značaja na cifru od 44 JPEG sličica u maksimalnom kvalitetu, koliko staje u bafer pri kontinuiranoj paljbi od 16 FPS. Naravno, RAW mogućnost je i dalje prisutna, s tim što brzina pada na 9 FPS i 29 fotografija.

Kvalitet zabeleženih fotografija, koliko smo uspeli da primetimo, nije znatno unapređen naspram „Trojke”, pa je peglanje šuma i dalje primetno na niskim ISO vrednostima. Čak i pored toga, njihov kvalitet i dinamički opseg se visoko kotiraju na našoj skali sa prirodnim tonovima i dobro određenom ekspozicijom, bilo da je reč o nekom od IntelligentAuto i SuperiorAuto modova ili onim „scenskim”.

Napredne komande, preuzete od dSLR-ova prisutne su i sa njima najbolje možete da izrazite svoju kreativnost, jer preuzimate kontrolu u svoje ruke. ISO opseg je ostao nepromenjen – ISO125-12800, proširiv do ISO80, koji je sada zaista nepotreban, s obzirom na to da elektronska zavesica može da okine brzinom od 1/32000 sekunde. Upotrebljivost visokih ISO vrednosti kod aparate ove veličine i dalje impresionira, s obzirom na to da je moguće koristiti ceo spektar do ISO1600, a ujedno i do ISO3200, uz pažnju da se fotografija pravilno eksponira, kako bi se izvukao maksimalan kvalitet. Nedostatak detalja kod viših ISO vrednost moguće je kompenzovati smanjenjem veličine slike sa 20 megapiksela na manju vrednost, pogotovo ako uzmemo u obzir to da je za razvijanje i arhiviranje fotografija sasvim dovoljna veličina od 10-12 megapiksela. U trenutku pisanja, Adobe još uvek nije izbacio RAW konverter, pa nismo detaljnije mogli da analiziramo nekompresovane fotografije.

Najveći napredak ili onaj najočigledniji i koji se najviše reklamira, vidljiv je u video odeljku, gde je omogućeno snimanje i u 4K rezoluciji, u AVCHD 2.0, XAVC S ili MP4 formatu. I to ne samo fiktivno u stilu „mi to možemo”, već RX100 zaista to i može, sa impresivnom količinom detalja u finalnom fajlu. Naravno sve one manuelne komande koje su omogućene pri fotografisanju, prenose se i na video deo, te je u realnom vremenu (tokom snimanja) moguće menjati podešavanja otvora blende i brzine shuttera. Nedostatak je što je najviše moguće snimiti do pet minuta zapisa, i što aparat hoće da se ugreje pri snimanju. Takođe, potrebno je koristiti brze, UHS kartice, u suprotnom vam RX100 neće dozvoliti snimanje videa u 4K formatu, već ćete biti ograničeni na Full HD video zapis. Još jedna veoma zanimljiva opcija je snimanje usporenog (slow-motion) video materijala do brzine od čak 960 FPS (ponuđene opcije su 60, 120, 240, 480 i 960). Zvuči nerealno, jer i jeste, pošto se rezolucija spušta na smešnih 1280 x 800 piksela pri najvećoj brzini. Naš izbor bi bio 120 ili 240 FPS. Po našem mišljenju, sve to je samo marketinški trik koji privlači pažnju, ali nam je bilo interesantno da se poigramo sa njim. 4K je 4K, pogotovo kada se smanji na rezoluciju 1920p, pa zapis izgleda još impresivnije.

Napredak postoji. Možemo reći ne preterano veliki, ali je iskorak napravljem u dobrom smeru. Pravi problem sa kojim se susrećemo kod RX-100 IV je cena. Na nju nije moguće uticati, na nju se ne možete prilagoditi i prebroditi tek tako. Jedini način je da skupite petlju, zagrizete metak, progutate knedlu... šta god... i da ispljunete taj iznos od četiri cifre. Da dobro ste pročitali – četiri cifre, što je uvećanje u odnosu na prošlu godinu i prošli model – a za ovako malo telo, doduše puno ozbiljnog hardvera. Na kraju se zapravo ne postavlja pitanje da li je Sony RX-100 vredan tog novca, već da li ste vi dovoljno hrabri za ovakav potez samo zarad mogućnosti snimanja 4K videa?

Vojislav VUJANIĆ